Crnogorac iz senke je najbolje pojačanje ruske lige: Svi ćute i rade, samo se Dzjuba ne gasi!

Malo ko je u Srbiji i Crnoj Gori do ove sezone uopšte čuo za fudbalski klub Akron iz Toljatija. Međutim, otkako je ta ekipa ušla u Premijer ligu Rusije, dovela je reprezentativca Crne Gore Stefana Lončara, pa onda i srpskog internacionalca Aleksu Đurasovića, pa legendarnog Artjoma Dzjubu, posle čega je učinak tog tima počeo malo pomnije da se prati.

I imali smo šta i da vidimo. Sredinom terena za ovu ekipu apsolutno caruju Crnogorac i Srbin. Ovaj prvi nešto bliže protivničkom golu, drugi bliže svom, pokazujući iz utakmice u utakmici sjajnu sinergiju.

Trenutno je Lončar na okupljanju sa reprezentacijom Crne Gore, bliži mu se 16. nastup u utakmici sa Gibraltarom naredne subote. Povod za razgovor sa njim bio je njegova sjajna forma u ruskom prvenstvu, ali smo ga započeli aktuelnostima.

Ja kažem: Crna Gora nema nijedan poraz u zvaničnim utakmicama koje je počeo Stefan Lončar. Šta ti kažeš?

– To sam i ja razmišljao. Igrao sam protiv Bugarske u Podgorici kad smo pobedili, sad protiv Turske kao starter. Jeste, imam sto odsto taj učinak. Nadam se da će to biti produženo. Nadam se da ću igrati u subotu.

Crna Gora igra sa Gibraltarom u prvom kolu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u subotu.

– Znaš i sam da je teško pobediti kad se unapred kaže da si favorit. Ako nekoga potceniš, napraviće ti problem i ekipa iz šeste lige. Oni su kvalitetom negde možda malo ispod Farskih ostrva. Odnosno, manje su agresivni od Farana u fudbalskom smislu te reči. Ali, nikad ne znaš šta možeš da očekuješ. Mi već jesmo igrali ranije sa Gibraltarom, ali ne znam koliko je istih igrača kao tad.

Kada si saznao da ima interesovanja za tebe iz Rusije, kako si se odlučio da odeš baš u redove novopečenog premijerligaša? Koliko ti je vremena trebalo za tu odluku?

– Imao sam već u prošlom januaru kontakt sa njima. Meni je došao sportski direktor u Debrecinu, gde sam bio standardan, rekao mi u oči da neću igrati kao ranije. Doveli su neko pojačanje, doveli ga za 500.000 evra. On je doveden kao reprezentativac Mađarske, kao neko ko mora da igra. Rekao sam im tada da neću da idem u drugu ligu Rusije, ali sam rekao ljudima iz Akrona da me zovu ako uđu u viši rang. Čim su ušli u Premijer ligu, zvali su me sutradan. Jaka je to evropska liga. Dali su mi i sedam dana duže da ostanem kući, da odem do Mađarske po stvari. Kada sam došao u Tursku na pripreme, bilo je malo teško, jer su to većinom bili drugoligaški igrači. Ne potcenjujem nikoga, ali to su bila većinom deca iz omladinske škole. Oni su iz tima sklonili deset igrača koji su igrali prošlu sezonu, pa su polako dovoditi jednog po jednog.

Dzjubu su doveli pred sam kraj prelaznog roka.

– Da, posle sedmog kola, tokom pauze za reprezentaciju. Posle meča s Ahmatom. Inače, kada sam ja došao, došao je i Aleksa Đuranović, bio je tu i Nemanja Anđelković, pa sam se malo lakše privikao uz njega. Tamo se mnogo radi, igrači su fizički spremni. Rusi se nikad ne žale na umor, pa samo rade ono što im se kaže. Drugačiji su tipovi fudbalera Rusi od igrača sa naših prostora, zato mi i jeste bilo dobro što je bilo i nekih naših ljudi tamo.

Ugalde i Batrakov su učestvovali u 18 golova ove sezone, Daku i Barko u 16, Kordoba u 13, pa sledite ti i Bitelo iz Dinama sa po 11 pogodaka u kojima ste učestvovali. Bitelo je došao za ogromne pare u Moskvu, Akron je za tebe platio određene bonuse Debrecinu. Da li si očekivao da budeš šesti igrač po učinku u ruskom prvenstvu kao neko ko je karijeru počeo na zadnjem veznom?

– Nisam očekivao, a i oni su bili skeptični kada sam došao u Tursku. Tada nisam bio preterano u treningu, posebno zbog situacije u Debrecinu. Možda sam u prvih nekoliko kola imao jednu asistenciju, protiv Lokomotive u prvom kolu sam pogodio stativu, igrao sam dobro protiv Voronježa, ali sve je krenulo od utakmice sa Himkijem kod kuće. Tada kao da sam fudbalski eksplodirao. Inače, kada sam došao, doveli su me na zadnjeg veznog, ali je trener Tedejev želeo da se vraćam pozadi, da pomažem odbrani. Ja sam mu rekao da to ne mogu da igram, mene vuče lopta, zbog čega je on doveo Aleksu Đurasovića. To je dobra odluka, on je isto napredovao otkako je došao i za njega mogu da kažem sve najbolje. Trener je video da sam dobar u ubacivanju iz drugog plana, pa me je pomerio malo ka poziciji iza špica. Inače, i u Novom Pazaru i u Debrecinu kod Srđana Blagojevića sam više korišćen kao osmica, nego kao klasičan zadnji vezni, jer mi jednostavno odgovara kad sam bliže golu. Imam učinak, ja to nikad nisam gledao, uvek sam gledao da radim za ekipu, ali svi drugi gledaju učinak. Ako imaš učinak, možeš da odeš negde, da promeniš sredinu, da ljudi pričaju o tebi.

Bio si deo utakmice u kojoj je ispisana istorija ruskog fudbala izmešu Krila Sovjetov i Akrona u Samari. Dzjuba je dao 234. gol u karijeri. Kako je bilo biti deo takvog istorijskog događaja i kakav je Samuraj kao lik?

– On je za mene baš dobar lik. Otkako je došao, bila je drugačija atmosfera. On je tip koji voli puno da priča, praktično se ne gasi, što je meni simpatično. Malo je opustio i stručni štab, jer su i oni bili stegnuti pre nego što se on pojavio. Svi znamo ko je Dzjuba, igrao je Ligu šampiona, pratili smo to kao klinci, znamo koliko je veliko ime. Zna se to i kod nas. Mnogim drugovima sam doneo njegov dres. On ima 36 godina, ali ima onu volju, želju i strast da pobeđuje. Neki ruski igrači to nemaju, kao da nisu takmičari. Ponekad im je svejedno hoće li da pobede ili da izgube. Takav je mentalitet, takav su narod, ne pokazuju nekada da im je stalo do nečega. Inače, Dzjuba je baš danas dao gol za Rusiju,

Kakav je život u samarskoj oblasti za nekoga ko je živeo praktično u svim mogućim balkanskim sredinama, uključujući u to i Mađarsku?

– Taj grad (Toljati) ima 750.000 stanovnika, ali kako oni kažu, to je mali grad. Mislim, Crna Gora ima 650.000 stanovnika, a samo taj grad 100.000 više. To je velika zemlja, pa ih razumem kada oni tako kažu. Tamo je život potpuno normalan, nisam ništa video da odskače od nas. Možda su malo hladniji, nisu navikli da ispijaju kafe kao mi, više su sa porodicama. Ali isto tako mi je bilo u Debrecinu.

Hrana u Rusiji?

– Naša hrana je najbolja, veruj mi. Ne možeš da se navikneš. Po svemu je ukusnija, drugačije se sprema. Zavisi gde se hraniš. Ovamo u Toljatiju se drugačije sprema, nego u Moskvi.

Planovi za budućnost u klupskom smislu? Ako Akron opstane u ligi, a na solidnom je putu, da li bi voleo da ostaneš? Ima li možda interesovanja iz nekih, uslovno rečeno, većih ruskih klubova posle ovako sjajne nepune sezone?

– Voleo bih da ostanem, to je klub koji raste, koji će još da napreduje. Idu u tom smeru da porastu u ozbiljan klub. Međutim, ako se desi neka ponuda nekog velikog kluba, bila bi mi želja da to ostvarim i da se oprobam i tamo. Pisale su novine tamo u Rusiji svašta, izvlačili su i neke izjave iz konteksta, ali mi je svakako milo što se o tome piše. Nisam bio za to da idem na zimu, jer je drugačije i teško otići nasred sezone.

Crna Gora svoj naredni meč igra sa Gibraltarom u subotu od 18 časova, a kvote za njega pogledajte OVDE.