“Najgori” tim na klupskom Mundijalu vratio se kući s rekordnom zaradom: Nikad u istoriji nisu dobili više para

Nisu pobedili nijednu utakmicu, primili su 16 golova i rano ispali sa turnira. Ali, za Oklend siti, Svetsko klupsko prvenstvo 2025. biće nezaboravno. Ovaj skromni poluprofesionalni tim sa Novog Zelanda kući se vraća sa nagradom od čak 3,58 miliona dolara samo za učešće – plus sa dodatnim bonusom za remi protiv velike Boke Juniors. Iznos koji će zauvek promeniti istoriju kluba, ali i živote njegovih igrača.

Građevinci, frizeri… i fudbalski junaci

Najskromniji tim turnira činili su igrači koji van terena rade kao zidari, frizeri, konobari ili profesori fizičkog. Većina njih uzela je slobodne dane sa svojih stalnih poslova kako bi predstavljali svoju zemlju na najvećoj svetskoj pozornici klupskog fudbala. Iako su poraženi u oba meča, izlaze sa turnira sa ogromnom nagradom i međunarodnim priznanjem.

Najveća nagrada u njihovim životima

Oklend siti odlazi sa turnira sa više novca nego što je klub ikada mogao da zamisli. Iznos koji dobijaju predstavlja najveći prihod u istoriji kluba. Neki igrači zarađuju tek 90 dolara nedeljno, a ovaj turnir nije im doneo samo finansijski preporod – već i potvrdu njihovog truda, odricanja i ljubavi prema dresu koji nose. Ova priča će se pričati generacijama.

Profesor koji je ušao u istoriju

Jedno od najzapaženijih imena turnira bio je Kristijan Grej, štoper i profesor fizičkog u jednoj školi u Oklendu. Na terenu se suočavao sa zvezdama poput Harija Kejna i Edinsona Kavanija, i iako su golovi padali, njegova borba i požrtvovanost dirnule su sve koji su gledali. Nakon što je postigao gol protiv Boke, nema sumnje da će ga učenici i kolege dočekati kao pravog junaka, jer ono što je uradio prevazilazi rezultat na semaforu.

Povratak kući sa ispunjenim snovima

Ovi poluprofesionalni igrači sada se vraćaju svojim poslovima i svakodnevnim životima – ali se više ne vraćaju isti. Sa Svetskog prvenstva vraćaju se kao heroji, kao dokaz da novac nije sve u fudbalu. Njihova priča podseća nas zašto volimo ovaj sport: zbog duha, strasti i iskrene ljubavi prema igri.

Oklend siti možda nije pobedio na terenu, ali je osvojio poštovanje celog sveta.