Kada je In Bom Hvang stigao u Crvenu zvezdu, mnogi su trljali oči u neverici. Reprezentativac Južne Koreje prošle sezone bio je jedan od najboljih fudbalera Olimpijakosa, a onda se naprasno pojavio pred vratima Ljutice Bogdana. Iako je plaćen nestvarnih i rekordnih 5.000.000 evra, mnogi su to zanemarili, jer je njegova tržišna vrednost bila dosta veća.
Ali, kako je onda In Bom Hvang završio u redovima srpskog šampiona? Upravo o tome je sam igrač pisao u svom blogu i do detalja objasnio da je prvobitni plan bio drugačiji. I to drastično.
Ako znamo da je pre Olimpijakosa bio u Rubinu iz Kazanja, te da je tada Atalanta bila ozbiljno zainteresovana, i sada je jedan evropski velikan bio u igri. Čak mu je i kupio avionsku kartu… No, “poslušajmo” Hvanga, koji nije očekivao da će napustiti Grčku, ali je ipak došlo do selidbe iz Pireja.
– Tokom predsezone napustio sam Grčku i vratio se kući. Definitivno odluka nije doneta bez razloga. Nije bilo lako, ali ne žalim zbog izbora. Pitam se da li ću do kraja moći da ispričam ovu priču kada jednog dana budem skinuo kopačke i završio karijeru.
Bio je “na čekanju” u domovini.
– Trenirao sam bez prestanka, u teretani, apartmanu, trčao sam pored reke blizu moje kuće. Osećao sam da inidividualni treninzi nisu dovoljni da bih ostao u formi. Bio mi je potreban pravi fudbalski trening. Napravio sam tim od prijatelja iz juniorskih dana koji sada imaju druge poslove. Sa druge strane bili su omladinci Daejona. Iako su prijatelji prestali da igraju fudbal, trčali su preko maksimuma, samo zbog mene. Nije im smetala ni kiša. Ja sam se borio preko maksimuma, igrao sam grubo kao u pravoj utakmici. Mnogo ljudi mi je pomoglo i duhovno i na svaki drugi način. Nikada im to neću zaboraviti.
Drama na aerodromu u Minhenu
Finiš prelaznog roka se približovao, a Hvang je bio sve nervozniji.
– Četiri dana pre kraja prelaznog roka shvatili smo da bi bilo bolje da se preselimo u Evropu i tamo pratimo situaciju. Na kraju, razgovarali smo sa tri kluba. Pregovori sa dva su se dobro razvijali, napredovali. Odseo sam u Minhenu kako bih u hotelskoj teretani nastavio da radim. Pregovori nisu bili lak zadatak. Osećao sam da se neće sve zavšriti do 1. septembra. Ali od dva kluba koji su pokazali interes, odlučili smo se za onaj koji je pokazao da me više želi”.
Hvang nije otkrio o kom klubu je reč, ali je jasno da Zvezda tada nije bila ni u planu. Sve do prvog dana septembra.
– Imao sam dogovor sa tim klubom. Kupili su mi avionsku kartu. Međutim, pre nego što sam se čekirao i ukrcao u avion dobio sam poziv od agenta. Rekao mi je da propustim avion, jer su se neke stvari u pregovorima sa tim klubom promenile. Bilo me je sramota. Rekao sam sebi da će sve biti u redu, jer je za nekoliko sati bio još jedan let za grad ka mom budućem klubu. Međutim, problem nije rešen. Na kraju sam propustio oba leta, a transfer pijaca je završena u većini evropskih zemalja.
Kako sam priznaje, Hvang je bio očajan.
– Osam sati koliko sam čekao na minhenskom aerodromu bilo je uzald potrošeno vreme. Nisam imao izbora nego da se vratim u hotel. Narednog dana sam se osećao prazno, ali sam morao da odem u Kardif gde su me čekale obaveze u reprezentaciji.
A onda je pao izbor…
Sve je promenio poziv Zvezdana Terzića i Marka Marina.
– Zvezda je znala da sam pregovarao sa klubovima iz liga petice. Kada se prelazni rok završio, oni su krenuli u akciju. Zapazio sam odmah veliku iskrenost rukovodstva Crvene zvezde. Oni su za mene dali rekordnu sumu kada je u pitanju srpski fudbal. To je dokaz ozbiljne vere. Uzdajući se u iskrenost rukovodstva kluba odlučio sam da postanem Zvezdin igrač. Da, sada vi očekujete da kažem kako je to iznuđena odluka, jer nisam imao izbora. Reći ću nešto drugo: mesto gde sdada igram je prestižan klub u istočnoj Evropi, verovatno najveći. Osvojio je Ligu šampiona 1991. godine. Moje srce je bilo ganuto, jer su mi pomogli kada sma bio očajan.
Na kraju se In Bom Hvang prisetio svog debija na Banovom brdu protiv Čukaričkog, a potom i duela prvog kola Lige šampiona protiv Mančester sitija.
– Na mom debiju izgubili smo od tima niže klase. Nismo imali vremena da se kajemo, jer smo za nekoliko dana igrali protiv Mančester Sitija. Tamo smo dali prvi gol, ali smo u drugom poluvremenu primili tri. Svi igrači Sitija su bili sjajni, ali jedan fudbaler me je posebno oduševio. Do sada za mene je najbolji zadnji vezni na svetu bio Kazemiro. Međutim, Rodri me je ubedio u suprotno. Meki i fleksibilni pokreti nisu se mogli očekivati od igrača takve građe. Mogao sam iz prve da iskusnim ono što sam smatrao svojim prednostima: sposobnost da brzo procenim situaciju i odigram sa loptom. Osećao sam zašto je Rodri svetska klasa. On je uradio sve da moj fudbal učinim zrelijim – poručio je In Bom Hvang.
Fudbal 
