Srbija u subotu uveče na “Puškaš areni” u Budimpešti ima šansu da napravi veliki korak ka plasmanu na Evropsko prvenstvo. Jedan od onih koji je osetio draž učešća sa reprezentacijom Srbije na završnom turniru nekog velikog takmičenja je defanzivac moskovskog Spartaka Srđan Babić.
– Igrao sam na dva Svetska prvenstva, sa omladincima na Novom Zelandu i prošle godine sa seniorskom reprezentacijom u Kataru. Nema lepšeg osećaja nego braniti boje svoje zemlje na tako važnoj sportskoj manifestaciji. Utakmicu protiv Kameruna pamtiću do kraja života. Moram da priznam, imao sam malu tremu jer je ulog bio veliki. Mnogo uzbuđenja, rezultatskih preokreta, šest golova. Nažalost, nismo uspeli da prođemo u drugi krug, ali sada imamo još veći motiv da povežemo dva velika takmičenja i daćemo sve od sebe da Srbiju odvedemo u Nemačku.
Babić je sa klupe odgledao meč protiv Mađarske u septembarskom terminu, da bi u Kaunasu odigrao svih 90 minuta u pobedi protiv Litvanije.
– Spreman sam da se stavim na raspolaganje i da u potpunosti ispunim zadatke koje dobijem od selektora Stojkovića. Pred nama su dva najteža iskušenja u kvalifikacijama i svaki bod može da bude presudan. Znalo se već posle žreba ko su favoriti u grupi, ali nas je iskustvo učilo da budemo oprezni jer uvek neko može da iskoči i da napravi iznenađenje. Crnogorci nisu slučajno tu gde jesu. Imamo dva boda više i međusobni duel na domaćem terenu koji bi mogao da reši sve dileme – kaže Srđan Babić i dodaje da niko u našem timu ne želi da razmišlja o duelu sa ekipom Miodraga Radulovića dok se ne završi utakmica u Budimpešti.
Prvo Mađari, pa tek onda Crnogorci
– Mađare smo gledali na prethodnom Evropskom prvenstvu gde su ostavili izuzetno dobar utisak. Analizirali smo njihovu utakmicu protiv Engleske, jasno je da se radi o vrlo uigranoj i homogenoj ekipi. Organizovani su na svakom delu terena, igraju odgovorno, ne prave greške i znalački koriste svaku priliku za kontranapad. U Beogradu su nam dali dva brza gola i odmah se povukli da čuvaju rezultat. U takvim okolnostima bilo je vrlo teško probiti bedem ispred njihovog šesnaesterca i ugroziti golmana Dibuša.
Podatak da su se Orlovi okupili pet dana pre puta za Budimpeštu, govori da je selektor Stojković prvi put u ovom kvalifikacionom ciklusu dobio priliku da se detaljnije i studioznije posveti uvežbavanju određenih taktičkih varijanti svoje ekipe.
– Imali smo više treninga na raspolaganju i to je svakako korisna okolnost uoči ovako važnih utakmica. Radili smo puno na nekim detaljima u defanzivi i nadam se da će već u Budimpešti naša odbrana biti na visini zadatka. Moramo da obratimo pažnju na još jedan podatak, nekoliko duela u našoj grupi rešeno je golovima u nadoknadi vremena. Dakle, utakmica traje 90 i kusur minuta i moramo biti maksimalno fokusirani do trenutka dok sudija ne odsvira kraj. Svaki pad koncentracije može da nas košta plasmana na Evropsko prvenstvo. A da li ćemo pobedonosni gol dati u prvom ili devedestpetom minutu, potpuno je svejedno.
“Novozelanđani” osvajaju Budimpeštu
Još jednu konstataciju izrekao je Srđan Babić na bazi ličnog iskustva.
– Svima je u sećanju dramatičan duel sa Mađarima u osmini finala Svetskog prvenstva na Novom Zelandu. Gubili smo 1:0, sekunde su nas delile od eliminacije. Verovali smo u sebe i golom Šaponjića stigli do izjednačenja. U produžecima je sve bilo na našoj strani, nije se nijednog trenutka osetilo da imamo igrača manje na terenu. Taj autogol u 120. minutu došao je kao zaslužena nagrada za herojsko držanje grupe momaka koja se nije mirila sa porazom. Centaršut je bio bezopasan, Talaber nije imao pojma da iza njega nema nikoga. Splet srećnih okolnosti. Ali sreća jednostavno mora da se zasluži.
Čak devetorica igrača iz antologijskog okršaja na Novom Zelandu, biće u subotu u konkurenciji za sastav obe reprezentacije.
– Čak šestorica naših i trojica Mađara. To je dokaz da smo sjajna generacija, da su naše karijere nastavile da se razvijaju kako treba i da smo imali trenere i selektore koji su nas izveli na pravi put. Drugarstvo koje smo uspostavili prvog dana okupljanja u pionirskoj selekciji, danas je još jače. Bukvalno neraskidivo. Držimo se zajedno na pripremama A reprezentacije, a kada smo u klubovima redovno se čujemo telefonom i razmenjujemo informacije. Sve su to vrhunski momci i fenomenalni igrači.
Zaključao vrata saigračima
Da Babićeva priča ne pripada klasičnoj sportskoj floskuli, dokaz je scena ispred pres sale Sportskog centra u Staroj Pazovi. Mijat Gaćinović, Andrija Živković, Nemanja Maksimović i Miloš Veljković, želeli su po svaku cenu da prisustvuju intervjuu koji je njihov drugar iz “novozelandske” generacije davao za mreže Fudbalskog saveza Srbije.
– Ne dolazi u obzir, samo bi me ometali i zasmejavali. Ne bih smeo da pogledam u njihovom pravcu. Lakše je ovako. Zaključao sam vrata za svaki slučaj – objasnio je smešeći se Babić i otkrio ko bi od njegovih “zlatnih Orlića” mogao da bude čovek odluke u Budimpešti:
– Tipujem na Mijata Gaćinovića. Odlično mu ide u poslednje vreme, redovno trese mreže u dresu AEK-a i mnogo mi je drago što se posle duže vremena vratio u reprezentaciju. Nadam se samo da neće bockati loptu ako dođe u šansu za gol. Mada mu i to ide od ruke. Važno je da ume da ostane ‘hladan’ u ključnim trenucima utakmice.
Selektor je bio jasan, trebaju mu fudbalski ratnici za meč odluke u Budimpešti:
– Šta god bude potrebno, tu smo. Sve u službi tima – poručio je Srđan Babić i pridružio se grupi “novozelanđana” koji su ga nestrpljivo čekali ispred sale za konferencije.
Fudbal 
