Žestok šamar srpskom fudbalu: Kako je “Čukarizacija” gurnula mladu reprezentaciju u ambis u Notingemu?

Dan posle horora u Notingemu i istorijske sramote koja je naneta srpskom fudbalu posle poraza mlade reprezentacije od Engleza (9:1) još nema nikakve reakcije iz krovne fudbalske organizacije. Kao da svi čekaju da prođe ova bruka, dok jedno od omiljenih čeda nacije “krvari” otvorenim ranama.

Dugogodišnji nerad i nekompetentost u razvoju mlađih kategorija, koje su prošle kroz svojevrsni period “Čukarizacije” i “Brodarizacije” pod Slavišom Kokezom, dolazi na naplatu kada talentovani igrači stignu u Orliće, pred sam prag A selekcije. Pre toga ih i ne vidimo i ne primećujemo, jer kadeti ili omladinci mogu da se plasiraju na veliko takmičenje, ne gine im ispadanje u grupi.

Ma koliko da imamo talentovanih generacija i igrača, kao deo ekipe oni totalno podbacuju, možda i zato što nisu adekvatno vođeni i trenirani. Iz godine u godinu sve anonimniji treneri dobijaju priliku da se “uče” na najtalentovanijoj srpskoj deci i retko ko uspe da isporuči konkretan rezultat.

Potop posle Toleta i Save

Poslednji veliki rezultat bio je ona svetska titula omladinaca Veljka Paunovića iz 2015. godine, kada je Savezom rukovodio Tomislav Karadžić, a direktor mlađih kategorija bio Savo Milošević. Tada su okosnicu reprezentacije činili igrači Vojvodine, Partizana, Zvezde, OFK Beograda i Spartaka.

Posle toga, od dolaska Slaviše Kokeze i njegovog direktora Vladimira Matijaševića (bivšeg sportskog direktora Čukaričkog), zaključno sa novom garniturom Dragan Džajića i Branislava Nedimovića, koji su nasledili direktora mlađih kategorija Nikolu Lazetića, rezultati dece nisu na očekivanom nivou.

Opet će da beže od Srbije

Uzalud se u FSS bore da privuku “srpske sinove” iz drugih zemalja, da ih otimaju Švajcarskoj, Nemačkoj i ostalim zemljama, ako ovde nema ko da im pokaže nešto novo i inovativno, da unapredi njihov fudbal i rejting i da momci pomisle sami – “ovo mi treba za karijeru”.

Kad budu videli golove iz Notingema i rezultat, bežaće od dresa Srbije “ko đavo od krsta”.

Na poslednjem EURU za mlade koje smo igrali 2019. pod vođstvom Gorana Đorovića, Orliće su predvodili Radonjić, Luka Jović, Andrija Živković, Saša Lukić i Nikola Milenković, a ispali smo u grupi sa gol-razlikom 1:10 i uz šest primljenih golova od Nemačke.

Od tada smo propustili dva EURA za mlade, a Đorović je napredovao kao pomoćnik u stručnom štabu Dragana Stojkovića Piksija iako mu je ta blamaža s Orlićima bio jedini angažman u “trenerskoj” karijeri.

Ko je Dušan Đorđević?

Krst poslednje sramote nosiće dugo Dušan Đorđević, 53-godišnji Beograđanin na koga je posle neuspeha Zvonka Živkovića, Ilije Stolice, Nenada Lalatovića, Neška Milovanovića… valjda došao da se uči na srpskoj deci pa su ga čelnici FSS-a postavili za selektora pre nekoliko meseci.

Trener nekoliko beogradskih niželigaša (Vranić, Milutinac, Lokomotiva, IMT, Grafičar), bez zapažene igračke karijere, isplivao je u srpski fudbal 2020. kada je kao pomoćnik u Čukaričkom avanzovao na klupu prvog tima Brđana.

Potom je vodio Radnik iz Surdulice i Napredak iz Kruševca, ali nigde nije napravio rezultate zbog kojih bi ga neko upamtio. Tih i povučen, da se nikom ne zameri, to je njegov stil.

Uostalom, koliko je Đorđević poznat javnosti svedoče i komentari posle poraza od Engleske u kojima su se mnogi ljubitelji fudbala pitali ko je zapravo ovaj čovek?

“Čukarizacija” u Notingemu

A i on je samo proizvod svojevrsne “Čukarizacije” srpskog fudbala – igranja fudbala bez rezultatskog opterećenja. Taj famozni “veliki-mali” klub sa Banovog brda, godinama je, navodni, rasadnik najvećih talenata, iako su mu rezultati na međunarodnoj sceni (koji su najbolji pokazatelj rada) nikakvi.

Prođu se nekad neki Kazahstanci, ali čim dođe sledeći rival, to su blamaže, pa ljubitelji fudbala u šali kažu da “baba odigra više kola na svadbi, nego Brđani u Evropi” u kvalifikacijama. Sada su u grupnoj fazi Lige konferencija, ali više zaslugom nekih drugih nego svojom, jer se porazi ređaju.

Uostalom, najpoznatiji fudbalski produkt Brđana za sve ove godine Erhan Mašović je dogurao samo do dresa nemačkog Bohuma i povremenog poziva u A tim kod Piksija.

Sinoć u Notingemu Čukarički je opet imao najviše igrača na terenu trojicu startera – Rogana, Subotića i Stankovića, kasnije je ušao u igru i četvrti Miladinović. Bio je tu i Ergelaš, još jedan bivši Brđanin, kao i uzdanice Zvezde (Mitrović i Lučić), te Partizana Mihailo Ilić. Svi su podjednako krivi za blamažu. Svih 15 koji su igrali i selektor.

Ipak, činjenica da okosnicu mlade reprezentacije čine momci koji stasavaju u klubu koji nema nikakav rezultatski imperativ glavni je problem i jedan od razloga neuspeha malde reprezentacije. Igraju u Superligi koja je lažno 11. liga u Evropi, realno je deveti ešalon ozbiljnog takmičarskog fudbala.

“Brodarizacija” – uvod u katastrofu

Ipak, pre “Čukarizacije” treba spomenuti i period “Brodarizacije” kroz koji je srpski fudbal prošao. To je onaj kada je omladinski prvak pored Zvezde, Partizana i Vojvodine bio Brodarac u sezoni 2016/17.

Maleni klub tadašnjeg predsednika FSS-a Slaviše Kokeze je u stilu Oblića došao do titule u mlađim kategorijama i privilegije da ugosti čak i omladince Mančester junajteda u Ligi šampiona.

Taj šampionski tim koji je trenirao izvesni Milan Kuljić, činili su: Mihajlo Zdravković, Ognjen Mitrović, Dušan Joković, Mihajlo Ivančević, Stefan Golubović, Aleksa Pejić, Miloš Tošeski – Viktor Lukić, Uroš Lukić, Srđan Kočić, Matija Babović.

Ko je od njih kasnije postao vrhunski fudbaler i gde su danas?

E, upravo tu možda leži ključ svih problema u mlađim kategorijama srpskog fudbala. Nema plana, nema sistema. Trofeji koji se dele i osvajaju, nisu zasluženi na terenu već kupljeni, ukradeni ili poklonjeni, a ona talentovana deca nemaju para ni da počnu da treniraju fudbal, jer su mesta rezervisana za tatine sinove.

Pride, nigde mladi igrači između 18. i 24. godine nemaju toliko problema u razvoju kao u Srbiji jer ne postoji adekvatno takmičenje. Kako završe omladinski staž, pokupe ispisnice pa na ulicu. Ako neko ima bogatog tatu pa ovaj plati nekom superligašu da dete trenira s prvim timom, eto spasa, ali…

Zato nam se posle Nemačke i 6:1, ponovio u četvrtak i Notingem i 9:1. Samo da neki sledeći debakl ne bude sa 12:1, jer kako se krećemo trenutno…