Đoković o predaji, zvižducima i poslednjem Australijan openu: I da sam osvojio set ne bih nastavio! Ko zna, možda više neću igrati ovde!

Novak Đoković je nažalost morao da preda polufinalni meč Australijan opena Aleksanderu Zverevu nakon izgubljenog prvog seta u taj-brejku. Povreda iz meča protiv Karlosa Alkaraza je bila jača i srpski teniser nije mogao da izdrži bolove.

Od duela protiv Španca ne da nije trenirao, nego ni uzeo reket u ruke sve do zagrevanja pred ovaj duel. Iskreno je na konferenciji priznao da se ne bi ništa promenilo i da je prvi set pripao njemu, možda bi eventualno se produžio meč za još nekoliko gemova.

– Nisam udario lopticu jos od meča sa Alkarazom sve do pred ovaj susret. Uradio sam sve da bih regulisao tu proceplinu u mišiću. Rad fizija mi je pomogao donekle, ali kako smo se kretali ka kraju seta, osećao sam što veći i veći bol, bilo je previše za istrpeti. Pokušao sam, ali eto…

– Da sam osvojio prvi set, možda bih pokušao još nekoliko gemova, ali je bilo sve gore i gore. Znao sam da i da osvojim prvi set, znam da bi bila neverovatna borba da ostanem sa njim u razmenama. Bogzna koliko se spremalo, nekoliko sati još borbe, nisam bio spreman bio da istrpim.

Sličnu povredu je imao i pre nekoliko godina baš na Australijan openu, ali tada ne da je uspeo da se izbori s njom, već je osvojio i titulu.

– Cepanja mišića je. Pre dve godine sam bolje to uradio, nisam se mučio toliko, ali ovog puta nije bio slučaj. Sa ovog aspekta je bilo moguće raditi što je bolje moguće koliko može. Imao sam dva slobodna dana, mislio sam da će biti dovoljno dobro, ali nije bilo nažalost.

Saradnja sa Marejem

Postoji mogućnost da se saradnja sa Endijem Marejem nastavi s obzirom na to da je dobro funkcionisala tokom ove dve nedelje u Melburnu.

– Ne znam… Obojica smo razočarani šta se desilo, nismo razgovorali o tome. Popričaćemo sigurno i zahvaliti mu se što je bio sa mnom, reći ću mu da je pozitivan moj fidbek i videćemo koji je naredni korak. Sada su vruće glave, nije lako da se priča o tome, moramo da se ohladimo i da popričamo o svemu.

– Mislim da sam igrao veoma dobro, da sam bio fizički dobro, sviđale su mi se moje šanse. Ko zna, nikad se ne zna, ne bi bio lak meč i da nisam povređen. Dobro sam udarao lopticu, polufinale je dobar rezultat u odnosu na okolnosti, ali po mojim standardima… Uvek idem na trofej, a Saši želim sve najbolje, navijaću za njega, zaslužuje Grend slem.

Poslednji Australijan open u karijeri?!

Sada se već postavlja i pitanje da li je ovo možda poslednji put da je teniski svet gledao Novaka Đokovića na njegovom omiljenom Grend slemu? Ni on sam nema trenutno odgovor na to pitanje.

– Ne znam. Postoji šansa, ko zna. Moraću da vidim kako se sezona bude kretala. Želim da nastavim, ali da li ću imati drugačiji raspored sledeće godine, ne znam. U Australiji sam pravio najveće uspehe, volim da dolazim ovde. Ako sam zdrav, spreman i motivisan, ne vidim razlog zašto ne bih došao, uvek postoji šansa.

Svestan je srpski teniser da biologija i godine čine svoje, nažalost. Možda je njegov nivo igre i dalje vrhunski, ali telo posustaje. Dokaz tome su i sve češće povrede.

– Nije kao da razmišljam o povredama, ali statistika je protiv mene poslednjih nekoliko godina, više sam se povređivao. Ne znam šta je tačno razlog, možda je više faktora, ali idem napred, želim još slemova.

“Ne znam koliko ću još sve moći da trpim”

Da li će uspeti da dođe do te jubilarne i toliko željene 25. Grend slem titule?

– Ne znam šta da ti kažem. Zadovoljan sam igrama koje sam pružio na ovom turniru, ali samo da me služi telo. Mislim da sam igrao sve bolje kako je turnir odmicao, I zbog toga mi je najviše žao jer sam zaista dobro osećao lopticu ovoga puta. Tako je kako je – takav je profesionalni sport. Kolo sreće se okreće, i ovo je verovatno neka nova realnost u kojoj ću verovatno morati da prihvatim da će telo da mi otkazuje više nego što je to bio slučaj tokom moje čitave karijere.

– Koliko ću ja sve to da podnosim i trpim – sada ne znam. Videću šta će biti u nastavku sezone. Moglo je i bolje i gore ovde u Melburnu; glava je još ’vruća’, jer sam bukvalno sada izašao sa terena. Naravno da sam razočaran, ali sa druge strane ima dosta pozitivnih stvari koje iz svega ovoga mogu da se izvuku, tako da…

O zvižducima s tribina

Bilo je i pitanje o zvižducima sa tribina u trenutku dok je napuštao teren.

– Ne znam šta bih vam rekao. Opet, ljudi su došli tu, platili su karte i očekivali su borbu, nisu je dobili. S te strane gledano, ja razumem. Ja se trudim da njih razumem barem, ne znam da li oni mene razumeju ili da li žele da me razumeju. Ja znam šta je u mom telu, šta ja osećam, koliko sam ovom turniru dao u poslednjih 20+ godina. Sada ću da se zaustavim, da ne bih nastavio dalje u pogrešnom pravcu.

Dejvis kup otpada, Doha neizvesna

Koliko će trajati oporavak od povrede, trenutno se ne zna. Jedino je sigurno da će morati da preskoči Dejvis kup početkom februara.

– Moraću na preglede. Čim se budem vratio u Evropu sastaću se sa fizioterapeutima i medicinskim timom i pokušaćemo da vidimo šta bi bilo najbolje da se što je pre oporavim. Za par nedelja bi trebalo da igram u Dohi, a hoću li igrati – to zavisi od brzine oporavka. Ranije sam uspevao da se oporavim brzo i videćemo kako će sad oporavak ići.

–  Dejvis kup je sigurno van opticaja, za Dohu ne znam da li ću da se oporavim. Pocepao sam mišić, može da se brzo oporavi, a ne mora, videćemo.