Nekada jedan od najvećih talenata srpske košarke Dragan Labović bio je gost u podkastu Jao Mile, kod bivšeg košarkaša Mileta Ilića, a od svega o čemu je pričao, najupečatljivije su kritike na račun uprave FMP iz vremena dok je on igrao u toj ekipi, kao i na račun Dušana Dude Ivkovića, koje se odnose na period u reprezentaciji.
– (U Čačku) sa 18 godina tapa-tapa. Onda, sledeću sezonu odem u FMP. Pet prvih kola ne igram utakmicu, dok se Savan nije prodao. Jao, majko mila, reko, gde me nađe. Čekaj, čekaj, čekaj… Šta se bre dešava?! Šestu sam igrao dobro protiv Budućnosti, to je bila najbolja sezona u istoriji kluba. I tvoja generacija je bila uspešna, ali mi smo završili prvi na kraju regularnog dela sezone. Uzeli smo Kup, igrali smo polufinale ULEB kupa. Ja, Kiza, Erceg, Teo, Žigeranović, Cvele, Pop, Sloba, Krca, Rašić, Panta.
– Posle toga moja košarkaška karijera kreće silaznom putanjom. Igraš sa Cveletom, Teom. Znaš kakav tim. Još se dogovorimo u Istanbulu, znaš kako je Divac (Vlada Vukoičić prim.aut) voleo da drami. Dogovorimo se da moramo da se skupimo, da nas što manje kažnjavaju. Na vreme su bile kazne. Daj da imamo što više pobeda, pusti ovog što drami, ajde da se skupimo i da igramo našu igru. Do kraja sezone smo se držali tog dogovora.
– Rašić ide u Efes, Cvele u Đironu, Teo u Olimpijakos, onda za njim i Erceg posle još jedne sezone.
– Umesto Tea i Raše, dolaze Prota i Filip (Čović prim.aut). Svi znamo ko je Teo. Meni nije jasno da u jednom trenutku samo dobiješ loptu, tvoje je samo da ga staviš.
S ove tačke gledišta, kako Labović gleda na period u FMP?
– Dok je OVAJ bio u politici, bilo je super. Dok je gospodin bio u politici, bilo je super. Kad je počeo da se meša, da gura koga je gurao, to je izgubilo svaki smisao. Meni je mnogo žao što nisam digao sidro i rekao da je gotovo.
– Mile, ne bih imao te probleme u životu koje sad imam (završio u Lazi Lazarević prim.aut). Ja sam toliko odbačen od društva, da ne mogu da nađem posao bilo gde. Ljudi me gledaju kao da sam nenormalan, ali nisam toliko. Da sam to uradio, imao bih ravnu liniju. Presečeš, završiš taj fakultet koji te zanima. Platica ti je prvog, 60.000, navikao bi se na to. Živiš kao sav normalan svet. A ne ovo očekuješ kuće, vile, gradove. Nahrani jednog, drugog, kupi stan jednom, drugom. Na kraju ostaneš na ulici i završiš u Lazi Lazarević.
Labović vs Ivković
Posebno je upečatljivo bilo jedno njegovo pismo posvećeno Dudi Ivkoviću, kada je otpao sa spiska Orlova.
Stigao je tada odgovor košarkaša Nižnjeg Novgoroda na Ivkovićevu izjavu da je Labović “imao višak kilograma, jer je postao tata tokom priprema, pa je verovatno slavio malo više”.
– Gospodine Ivkoviću, ako ste mislili da vam neću odgovoriti na vaš komentar kako sam dugo slavio rođenje deteta, grdno ste se prevarili. Odgovoriću vam sočno, jer mi karakter ne nalaže drugačije! Smatram da je prirodno da se svaka prinova proslavi. Nisam je slavio pred pripreme, nego u toku priprema, ali vam opraštam jer ste čovek u godinama. Moje slavlje i nije neki problem, jer je bilo samo jednom, a raspitajte se kako vaši igrači proslavljaju iz karantina skoro svaki dan kad se spremaju za velika dela – započeo je svojevremeno Labović, pa poentirao.
– Vratio bih se malo na dešavanja iz 2008. godine, kad je sve i počelo. Bio sam najbolji strelac Jadranske lige i najbolji igrač svakog mogućeg prvenstva, ali nisam imao mesta u tada vašoj reprezentaciji sastavljenoj iz jedne menadžerske agencije. Te 2008. digli ste cenu mnogima koji to ne zaslužuju, a meni spustili. Devedeset posto njih je kroz tu akciju uzelo milione. Hvala Bogu i ja sam, ali mimo te akcije, mimo te jedne menadžerske agencije i vašeg urgiranja i zvanja po Evropi kako igrači moraju da igraju! – pisalo je u saopštenju tada povremenog reprezentativca Srbije.
Da se vratimo u sadašnjost, osvrnuo se Labović kod Mileta Ilića u podkastu i na to, podsetivši nas zapravo koja je bila prava istina.
– Meni je Panov (Sergej, tadašnji čelnik kluba, čovek koji je igrao pod Dudom Ivkovićem prim.aut) rekao da nije moje da se mešam u struku, moje je da igram. Znaš već konekciju… Osećali su potrebu da reaguju iz solidarnosti. No, dobro…
Na to mu je Mile Ilić odgovorio:
– Bili smo zajedno na tim pripremama u Vršcu. Nisam ja primetio da si ti išta od toga navedenog radio, da bi takva reakcija bila. Ali opet, i ti si onako, napravio još jednu grešku.
Odgovorio je Labović:
– Meni nije uopšte žao, znaš koliko sam ja kivan na košarku ovde i na takve nadobudne kao što je on. Ali dobro, nećemo o tome sad. I što se tiče nekih drugih stvari, ko si ti da određuješ nekome neki pravac. Nije ni bitno, ajde…
Košarka 
