Emotivna ispovest Tumbakovića: Smrt Delibašića četvrta, a ta generacija je stvorila temelje današnjeg Partizana

Nove strašne vesti potresle su srpsku sportsku javnost ove srede, kada je objavljeno da je preminuo bivši as Partizana i Majorke Andrija Delibašić.

Popularni Deli, kako su ga prijatelji i kolege zvali, već je četvrti član crno-bele generacije iz 2002. godine koji je izgubio život. Drugi koji je preminuo posle borbe sa kancerom. Zato smo kontaktirali trenera te generacije, legendarnog Ljubišu Tumbakovića, koji se emotivno oprostio i od četvrtog prerano otišlog svog štićenika.

– Ja sam se zabezeknuo kada sam pročitao. Pre neki dan sam bio u Bajinoj bašti kod Radiše na sahrani, ne zna se šta je tužnije. A danas čujem ovo za Delija. To je ostavilo jedan dubok trag kod nas, njihovih učitelja, pedagoga. Mnogo sam bio tužan, a danas me dotuče ova informacija. Ne mogu da prihvatim da ih nema. Proveo sam sa Delijom tri, četiri godine. I sa njim i sa Radišom.

Pre njega, redom su odlazili Dragoljub Jeremić, Radovan Radaković i Radiša Ilić.

– Ne da je prerano, nego ranije od prerano. Ovaj život ne bira, bar da ide neki red. On je bio sad u nekim najlepšim godinama života. Ranije je bio mlad, stvarao je, a sada je imao porodicu, gradio je fudbalsku priču i u drugom pravcu. Bio je momak koji nikad nije odustajao, plenio je profesionalnim odnosom, želeo je da gazi dalje. Očigledno je da u pojedinim momentima ne zavisi sve od nas – otvara dušu za SoccerSportal legendarni trener Partizana.

Sva četvorica o kojima je reč u ovom tekstu učestvovala su u nekim velikim klupskim trenucima. Radaković i Jeremić bili su od početka na terenu 2001. godine u onom čuvenom finalu Kupa, kada je i Delibašić ušao sa klupe u 75. minutu.

Jako dobro se Tumbaković seća tih slavnih dana. I kaže da su to bili formativni dani za moderni, uspešni Partizan. Partizan 21. veka.

– Oni su imali neki poseban duh. Deli je kao dete ušao u prvi tim, plenio je svojom harizmom, profesionalizmom. I dan-danas su njegovi veliki prijatelji svi iz te generacije. I Saša i Danko i ostali.

– Svi su oni u mom trenerskom periodu imali posebno mesto. I Jerema i Delija su bili od pionira i petlića u Partizanu. Radiša je došao malo kasnije, Radak kao senior. Svi su oni bili deo jedne lepe Partizanove priče u periodu kada je Partizan imao poseban doprinos za srpski fudbal. Oni su bili deo jednog lepog, stvaralačkog momenta. Najviše zahvaljujući tim momcima stvoren je Partizan kakav danas znamo – objašnjava emotivni Tumbaković i za kraj razgovora dodaje.

– Mi ne možemo da se pomirimo s istinom da je to neka neminovnost u životu. Ostaje jedna velika žal za ova teška životna dešavanja. Delija je ostavio jedan veliki trag u Partizanu. Kao ličnost i kao jedan veliki igrač.

S obzirom na to koliko je tada ova generacija bila popularna u okvirima našeg sporta, red je da se ove četvorice podsetimo malo bolje.

Andrija Delibašić

Delibašić je ponikao u Sutjesci i kao veoma mlad prešao je u Partizan, ali potom je nastupao i za niz klubova u inostranstvu – pri čemu je naročito bitan bio znatan deo karijere koji je proveo u Španiji. Između ostalog, ostavio je dubok trag u Majorci, Erkulesu i Rajo Valjekanu.

U Partizanu je bio deo fantastičnog tandema s Ivicom Ilievim, koji je igrao onu Ligu šampiona 2003. godine. Tada je upravo popularni Deli postigao sva tri pogotka crno-belih u grupnoj fazi, po čemu će zauvek ostati klupska legenda.

Bio je poznat i po svom čuvenom radovanju, tokom kog je rukama simulirao mašinku.

Radiša Ilić

On je branio za crno-bele u dva navrata, prvi put od 1998. do 2003. godine, a potom i od 2010. do 2013. godine, dok je imao i jedan nastup za seniorsku A reprezentaciju Srbije.

Radiša Ilić je čuven po partijama u kvalifikacijama za Ligu šampiona, kada je naterao igrače Anderlehta da 2010. promaše čak tri udarca sa bele tačke. Tada je Partizan poslednji put igrao grupnu fazu tog takmičenja.

Ilić je rođen u Bajinoj Bašti, gde je i počeo da se bavi fudbalom, a onda je prešao u Slobodu iz Užica u kojoj je ostao četiri godine. Sjajne igre u Užicu su ga preporučile upravo Partizanu, u koji je po prvi put stigao 1998. godine.

U Humskoj je proveo pet godina, a onda je otišao u Rumuniju, u ekipu Nacionala iz Bukurešta, da bi se brzo vratio u Srbiju i potpisao ugovor sa ekipom Borca iz Čačka, a tada dolazi i transfer u OFK Beograd, gde postaje kapiten ekipe.

Posle toga je otišao u grčki Panseraikos, pa se preko Borca iz Čačka vratio u Partizan i plasirao u tu Ligu šampiona.

Nakon golmanske karijere, bio je trener golmana, što u Partizanu (u dva navrata), što u reprezentativnim selekcijama Srbije pod četiri selektora.

Osim svog golmanskog pedigrea, Radiša Ilić bio je poznat i kao veliki ljubitelj tvrđeg zvuka, pa je jednom prilikom čak izjavio da bi želeo da mu na svadbi svira čuveni bend “Katatonia”.

Radovan Radaković

Radaković je, poput Jeremića, dugo vodio bitku sa opakom bolešću, jer je imao kancer želuca, mnogi su godinama skupljali novac da mu pomognu u lečenju, ali nažalost, ovu bitku Radovan nije dobio.

Radaković je igrao za Partizan od 2000. do 2004. godine. Dva puta je bio šampion i jednom pobednik Kupa Jugoslavije, a igrao je i dva puta za reprezentaciju.

Radovan je dugo vodio bitku sa opakom bolešću, jer je imao kancer želuca, mnogi su godinama skupljali novac da mu pomognu u lečenju, ali nažalost, ovu bitku Radovan nije dobio.

Radaković je igrao za Partizan od 2000. do 2004. godine. Dva puta je bio šampion i jednom pobednik Kupa Jugoslavije, a igrao je i dva puta za reprezentaciju.

Dragoljub Jeremić

Jeremić je za Partizan igrao do 1997. do 2007. godine, uz pozajmice u Radničkom iz Kragujevca, Panseraikosu i Rabotničkom, dok je karijeru završio u Bežaniji 2008. godine.

Sa Partizanom je osvojio tri titule i dva kupa, a zabeležio je ukupno i četiti nastupa za reprezenaciju Jugoslavije.

Nažalost, on je preminuo od problema s jetrom.