Stretford End je nekad pevao celom timu. Danas? Ćuti ili bar kliče malom broju igrača. Malo je onih u dresu Mančester junajteda koji zaslužuju aplauz, a Bruno Fernandes je jedan od retkih svetionika u tami – 19 golova, 19 asistencija i beskonačna energija. I zato ne čudi što Al Hilal prosipa milione za njega.
Saudijci su već dva puta seli za sto sa njegovim menadžerima. Nude mu trogodišnji ugovor i čak 120 miliona evra Junajtedu.
Klub bi lakše disao finansijski, ali bi na terenu ostao bez srca. Ruben Amorim zna to, zato ga čuva kao relikviju. Bruno je kapiten, lider, poslednja tačka oslonca.
Al Hilal, međutim, ne odustaje. Treći sastanak je u planu. Ako opet čuju „ne“, okreću se planu B – Tilemans iz Vile ili Bruno Gimaraiš iz Njukasla. Oba imena ozbiljna, ali nijedno ne sija kao Portugalac sa Old Traforda.
Bruno je na raskrsnici. Petro-dolari mame. Ali Junajted zna: bez njega, još jedna sezona u mraku je zagarantovana.
Fudbal 
