Ništa ne leči dušu kao fudbal: “Il Professore” se vratio tamo gde je sve počelo

Povratak Josipa Iličića u Koper, klub u kojem je započeo svoju fudbalsku karijeru, donosi podjednako i emotivnu vrednost i kvalitet slovenačkom timu. Njegov potez odražava iskrenu zahvalnost i želju da uzvrati gradu i navijačima koji su ga podržavali od početka.

Iličić je ponovo obukao žuto-plavi dres, a saradnja je dogovorena do kraja sledeće sezone.

– Srećan sam zbog novog, ali i poznatog okruženja – ovde sam napravio prve korake u klupskom fudbalu. Koper je fudbalski grad, navijači zaslužuju lepu igru i dobre rezultate. Nadam se da ćemo svi zajedno uživati – poručio je Iličić.

Nadimak “Il Professore” mu savršeno pristaje – reč je o igraču poznatom po svojoj inteligenciji, kreativnosti i tehničkoj umešnosti. Ako pokaže makar delić onoga što je prikazivao u svom vrhuncu u Atalanti, biće ogromno pojačanje, kako na terenu, tako i van njega.

Ljudska priča koja inspiriše

Josip Iličić je jedan od onih fudbalera čija karijera nije obeležena samo golovima i asistencijama, već i duboko ljudskom pričom o borbi, padu i povratku. Njegov životni i sportski put sadrži više slojeva – od detinjstva obeleženog tragičnim gubicima, preko uspeha na najvećim fudbalskim scenama, do borbe sa depresijom koja mu je zamalo zauvek zatvorila vrata profesionalnog sporta.

Tokom pandemije 2020. godine, kada je Bergamo bio jedno od žarišta krize u Italiji, Iličić se suočio sa svojim najmračnijim trenucima. Iako je preboleo virus, ono što je ostavilo dublje posledice bile su slike smrti, sirene hitne pomoći i osećaj potpune nemoći.

U tom periodu, povukao se iz tima Atalante, a njegovo psihičko stanje bilo je toliko ozbiljno da nije mogao ni da trenira, ni da funkcioniše kao ranije. Njegov tadašnji saigrač Papu Gomez otvoreno je rekao da je Josip pao u depresiju i da mu se “glava jednostavno slomila”. Klub mu je pružio punu podršku, dozvolivši mu da se vrati u Sloveniju kako bi se oporavio u rodnom Mariboru, gde je pokušao da pronađe mir i, kako je sam rekao, da ponovo pronađe sebe.

Iličić je ranije kroz život prošao teške gubitke. Smrt oca u ranoj mladosti, izbeglištvo iz Bosne i duboka emotivna rana koju je ostavila smrt prijatelja i saigrača Davidea Astorija 2017. godine, sve su to bili slojevi trauma koje su tinjale u njemu. Dok se 2020. sve nije sručilo odjednom, nije više mogao da izdrži.

Priznao je da je imao trenutke kada se bojao da zaspi, ne znajući hoće li se probuditi i osećajući da gubi kontakt sa samim sobom. Njegovo svedočenje da bez mentalne snage fizičko telo ne može da izdrži, ostalo je duboko upamćeno – kao poruka i sportistima i običnim ljudima.

Povratak na teren bio je sve samo ne lak. Posle 10 meseci odsustva, ponovo je obukao dres Maribora i na utakmici protiv Mure ušao sa klupe. Kada je postigao gol iz penala, čitava fudbalska javnost proslavljala je više od pogotka – slavili su pobedu duha nad tamom. Taj trenutak bio je simbol njegovog povratka, ali i znak da nije kraj.

Divi mu se i Deklan Rajs

U sezoni 2023/24, Iličić je ponovo počeo da uživa u fudbalu. Igrao je rasterećenije, ali sa onim prepoznatljivim šmekom, fudbalskom inteligencijom i tehnikom zbog kojih je stekao nadimak “Il Professore”. Postizao je golove, delio asistencije i – što je najvažnije – delovao je srećno. Povratak u reprezentaciju Slovenije bila je kruna njegove nove životne faze.

Na Evropskom prvenstvu 2024. godine, u susretu protiv Engleske, dok je ulazio na teren, engleski vezista Deklan Rajs mu je prišao i rekao: “Mnogo te poštujem.” Bio je to momenat koji je dirnuo i Iličića i publiku. Josip je kasnije izjavio da mu je drago ako ljudi njegovu priču doživljavaju kao inspirativnu i da se nada da je dokaz da se iz tame može izaći.

Njegov povratak u Koper, klub gde je sve počelo, samo je logičan nastavak ove priče. Vratio se tamo gde je napravio prve fudbalske korake, spreman da podeli svoje znanje, iskustvo i emociju sa mlađim igračima i publikom koja ga je oduvek volela. Koper dobija mnogo više od igrača – dobija lidera, simbol istrajnosti i živu poruku da se nikada ne sme odustati, ma koliko teško bilo.

Josip Iličić nije samo sportista. On je svedok da se može pasti i ustati, izgubiti sebe i ponovo se pronaći. Njegova priča je važna jer dokazuje da su i najveći među nama ranjivi – i da je u tome njihova istinska snaga. “Bonifika” opet ima čemu da se raduje. Dobrodošao nazad, Iličiću!