Fudbal
Srpski fudbal i sudar s realnošću: Bez pobede od avgusta, gori smo i od farskih ribara
Kao što bi legendarni Bora Đorđević rekao u jednoj svojoj pesmi: “Na zapadu ništa novo”, tako je bilo i minule nedelje u srpskom fudbalu. Ponovo su sva tri srpska predstavnika u Evropi poražena, a čini se kao da se fudbalska javnost u Srbiji pomirila pa redovne poraze i poneki remi dočekuje širom raširenih ruku.
U jeku košarkaških spektakla malo ko i stane i primeti da je srpski fudbal u nokdaunu, da je postala svakodnevnica da naši timovi budu osramoćeni u Evropi protiv timova koji (poput Frajburga recimo) i ne predstavljaju sam krem evropskog fudbala.
U trećem kolu evropskih takmičenja srpski predstavnici primili su “samo” 12 golova. Kažemo namerno “samo” pošto je na sva tri duela bilo očigledno da protivnici mogu još koji da spakuju u mreže, da hoće.
Farbanje surove realnosti
Postalo je očekivano, čak i optimistično da, kada, recimo, bivši šampion Evrope i sveta Crvena zvezda izgubi glatko sa 3:1 od tima koji je osnovan 2009. godine i sem polufinala Lige šampiona u koroni nema zapaženi evropski uspeh, raznorazni stručnjaci “farbaju” surovu realnost, opravdavaju poraze i dižu lažni moral, nepostojećim navijačima, kojih ionako ima sve manje na stadionima.
Ligaški koeficijent srozao se već sa 11. na 16. mesto, prestigli su nas i Norvežani, Danci i još neki (Farani osvojili više bodova), pa ovogodišnje beneficije da TSC i Čukarički posle “šamaranja” u kvalifikacijama završe u grupnoj fazi, možemo da zaboravimo u godinama koje dolaze.
Neprijatno zvuči, ali samo jedan klub sa Farskih Ostrva, jedini koji se takmiči u Evropi, KI Klaksvik, osvojio je duplo više bodova nego Zvezda, Čuka i TSC u grupnoj fazi.
Samo Partizan pobedio na 19 utakmica
Jedina pobeda srpskih klubova ove sezone u Evropi je ona kada je Partizan slavio protiv slabog Sabaha u kvalifikacijama za Ligu konferencija (2:0) polovinom avgusta.
Naši timovi ove sezone odigrali su čak 19 utakmica u Evropi, a uz pomenutu pobedu upisali su i dva remija (Zvezda protiv Jang Bojsa i TSC protiv Olimpijakosa). Ostale utakmice završile su se pogubno za naše predstavnike, a gol razlika u 19 utakmica je – 15:52.
Svake godine se iznova priča o tome koji će najbolji timovi otići u Ligu šampiona, Ligu Evrope ili konferencija, ali na kraju rezultat je isti – samo druga grupa navijača tuguje.
Gotovo svake sezone iznova naši timovi u avgustu ili najkasnije u decembru, budu osramoćeni, poniženi i na kraju “šutnuti” na peskovite travnjake širom Srbije da se ponovo bore između sebe ko će imati čast da bude ismejan u Evropi. Sve u krug.
Ko će da zapamti igrača Čuke ili TSC-a?
Često čujemo kako je cilj igranja evropskih takmičenja prezentacija mladih igrača, i to je potpuno legitiman stav. Međutim, on postaje kontradiktoran kada shvatimo da retko ko zapamti naše igrače koji usled velikih poraza nemaju šansu da se pokažu u najboljem svetlu. Takođe, na pozicijama na terenu gde postoje mladi i perspektivni igrači koji daju golove za omladinske selekcije, igraju skupi strani napadači.
Svakako o ovoj temi može dugo da se piše i priča, ali jedno je sigurno – srpski fudbal nije na dobrom putu što je pokazao i nedavni debakl mlade reprezentacije u Notingemu protiv Engleske (9:1), kada su u timu bile vedete Zvezde, Partizana, Čuke i TSC-a.
Deci draža Aston Vila od Zvezde i Partizana
Zato će čelni ljudi srpskog fudbala u narednim godinama imati težak zadatak da vrate ovaj sport u zenit i pažnju srpskoj deci koja se sve više okreću ka stranim ligama ili nekim drugim sportovima. Da, deca u Srbiji danas radije navijaju za Aston Vilu ili Pari Sen Žermen, nego za Zvezdu i Partizan.
A zašto? Videli smo prethodnih dana.
MM
27.10.23. 16:02
Kakav tekst! Ozbiljan i realan! 👏👏👏