Uh, kako je gorelo ove noći u Rio de Žaneiru. Fluminense je osvojio prvu titulu Kopa Libertadores u klupskoj istoriji. Na čuvenoj “Marakani” (onoj pravoj), savladana je Boka Juniors posle produžetaka rezultatom 2:1 (1:0). Nakon što je više od 100.000 navijača Boke došlo iz Argentine u Brazil na ovo finale, na stadionu je bilo prisutno oko 75.000 kombinanovog broja navijača oba kluba.
Na kraju su se radovali domaći, i to prvi put u svojoj istoriji, nakon što su 2008. godine na istom mestu izgubili od LDU Kita. Sada im se sreća osmehnula, mada se mora priznati da su je na terenu i zaslužili.
Fluminense je bolje otvorio meč, više kontrolisao loptu, napadao i u 36. minutu poveo. Keno je proigrao Hermana Kana, a on postigao 13. gol ove sezone u Libertadoresu. Za erupciju brazilskog dela stadiona, iako je Kano Argentinac.
Situacija na terenu se promenila u drugom poluvremenu. Boka je krenula hrabrije napred i u 73. minutu došla do izjednačenja Luis Advinkula je levom, slabijom, nogom pogodio dalji ugao sa nekih 25 metara udaljenosti. I poravnao rezultat donevši produžetke na “Marakani”.
Ludnica u produžecima
Tada na scenu stupa Džon Kenedi, rezervista koji je u igru ušao u 80. minutu. Odmah je uneo živost, a u prvom produžetku i rešio ovo finale. Prelepa akcija i još lepši gol Kenedija razgalili su “trikolore” na tribinama.
Kenedi je od radosti dobio drugi žuti karton i isključen je, ali mu se “revanširao” Frank Fabra krajem prvog produžetka. Udario je kapitena Fluminensea i poslednjih 15 minuta su oba tima igrala sa igračem manje.
Na kraju je Flusao odoleo napadima Boke i ispisao istoriju klupskog, ali i brazilskog fudbala. O tome su najbolje govorile suze Marsela i Felipea Mela, igrača koji su osvojili svašta u evropskom fudbalu. Ali, u svojoj zemlji, nisu izdržali da ne iskažu svu emociju koju osećaju prema ovoj igri, domovini i klubu.
Fudbal 
