Pratite nas preko:
Srbi odbili Srbiju
Foto: MN Press

Fudbal

Ovo su Srbi koji su odbili da igraju za Srbiju. Nisu se baš usrećili

Srbi Filip Ugrinić i Kristijan Šekularac odabrali su Švajcarsku i odbili Srbiju. Neka im je sa srećom, mada povedeni prethodnim primerima ne možemo baš da kažemo da tradicija navodi na taj put.

Da ne bude kao u onoj Oskara Vajlda da je „patriorizam vrlina zlih”, a opet ima i do nacionalnog prkosa, odnosno manjka istog kod nekih. Uz sve ovo moderno brisanje granica među zemljama (kada je obostrano, sasvim je i u redu), nekako ne možemo imati isti osećaj kada gledamo neke igrače koji veze nemaju sa državama za koje igraju. I dok FIFA, uz sve one matore birokrate koje primaju basnoslovno velike sume novca, diktira tempo u svetu, dotle FIBA, EHF i još beznačajnije pokušavaju da stvore neke svoje. Mogli bi da uče od onih u Nionu.

Lorenzo Braun u reprezentaciji Španije postao je prvak Evrope?! Nešto sasvim logično koliko i da je autor ovih redova član udruženja autohtonih Šveđana u Srbiji. Niko ne može da kaže „a” protiv igrača koji zaigraju u fudbalu za Nemačku, a potomci su migranata sa raznih meridijana, a još manje onih rođenih u njoj, ili Francuskoj i slično. Na to nemamo pravo niti želimo, a još manje je pravično.

Samo, divimo se nacionalnom ponosu kod Hrvata koji ma gde bili i koja su generacija, uvek su Hrvati i ne odbijaju svoju zemlju.

Ovde je samo reč o onima koji su otpozdravili Srbiju pod raznim izgovorima.

Ne kažemo, bilo je i primera da se matica ogrešila o njih, takvih je mnogo. Najveći su Marko Arnautović i Aleksandar Dragović.

Mada, bilo je i onih koji su nas stavljali kao drugi izbor, ili ni toliko. Možda ne bi i ovde napravili nešto specijalno, samo nije isto kada slušaš svoju himnu, oblačiš dres sa svojim grbom i nosiš nešto što je na nivou kluba za koji nastupaš.

LIJANKO VOJINOVIĆ

Trebalo je to da bude prvi igrač srpskih korena kog je FSS pronašao u Brazilu i privoleo da se vrati da nastupa za zemlju porekla. Hvalio se i igrač kako mu je deka Srbin, kako će naučiti da priča srpski, a onda, odjednom, rešio je da se ponovo oseti Brazilcem. Izigrao nas je, a opet mu je 2021. ponovo pružena ruka pomirenja. Nije hteo tek tako Dragan Stojković Piksi da izgubi dobrog igrača, no… FIFA nije dozvolila da nju neko šegači. Menjao je već jednom u mlađim kategorijama reprezentaciju, pa opet i zato nije moglo ponovo.

– Lijanko je bio deo mlađih kategorija FS Srbije, zatim je igrao za omladnice i olimpijsku selekciju Brazila, tako da pravila ne dozvoljavaju da opet obuče dres Srbije. Hteli smo i mi i on, ali jednostavno, nije moguće – podvukao je Piksi.

Lijanko sada hleb zarađuje igrajući u Kataru. Bio je u Sautemptonu i Torinu.

MARKO MARIN

Igrao je čak i na Svetskom prvenstvu protiv zemlje u kojoj su mu svi preci rođeni.

To je bio proces… Rodna zemlja u raspadu. Dok je bio mali, u Jugi se nije igrao fudbal zbog rata. Bilo je normalno da igra za mlade selekcije Nemačke u takvoj situaciji. Niko ga iz Srbije nije ni zvao, ni selektirao. Priznanje kvaliteta bio je poziv Nemačke – rekao je nedavno njegov otac Rade.

Mi se nešto ne sećamo da se fudbal nije igrao, odnosno, nije se igrao u ratom zahvaćenim delovima, ali se jeste igrao na drugim mestima.

Čuli smo da ga je FSS bio zaboravio mada nije baš ni to istina. Imao je pozive pre nego što je i zvanično odigrao prvi meč za Nemce, vagao je i odabrao njih. Na kraju je karijeru završio kao igrač Ferencvaroša, a ostaće upisano da je dres „pancera” oblačio 16 puta za dve godine (2008-2010). Posle toga nije bio potreban Nemačkoj sa kojom ima i bronzu sa tog Mundijala 2010. godine. Ne verujemo da mu je bilo svejedno kada je osetio ljubav navijača Zvezde i koju je mogao da oseti i u dresu reprezentacije Srbije, a odabrao je selekciju kojoj je bio dobar samo dve godine.

BOJAN KRKIĆ

Staro špansko prezime Krkić… Malo se šalimo mada oko ovog igrača se Srbija polomila kao oko nijednog pre i posle, da bi samo nailazila na zatvorena vrata, odugovlačenja i osećaj kao momak koji moli seosku mladu da joj bude drugi. Te 2008. godine nas je definitivno odbila. Bio je oktobar pre 14 godina kada je Krkić odigrao 25 minuta protiv Jermenije. I od tada, zabeležio je još dva sedenja na klupi „crvene furije”. Moguće da momak koji nije rođen ovde nema taj osećaj šta je propustio. Čitali smo nedavno i intervju da se u Japanu, gde je poslednje igrao, osećao najbolje u karijeri. Zanimljivo za nekog od koga je svet očekivao da bude novi Leo Mesi… 

Zanimljivo, uspostavljen je i kontakt, kako tvrde iz porodice Krkić, na njihovo insistiranje pre šest godina između FSS i igrača, samo FIFA nije htela ni da čuje. Pravila su pravila i ovaj momak je definitivno član ekipe Srbi koju su odbili Srbiju.

Ko zna, moguće da ne bi ni on napravio ništa bolju karijeru da je igrao za našu zemlju, samo bi jednog dana sigurno imao neku reprezentativnu karijeru vrednu većeg pomena od 25 minuta u dresu „crvene furije”.

SAŠA KALAJDŽIĆ

Pred šampionat Evrope za mlade 2109. u Italiji i San Marinu, Saša Kalajdžić, član reprezentacije Austrije srpskog porekla, izneo je zanimljiv stav. Imao je 21 godinu i sa dva metra visine je predstavljao  udarnu igru Austrijanaca i tadašnjeg kluba Admire Vaker.

– Na sve utakmice gledam istovetno i zbog toga mi je svejedno protiv koga igramo. Ukoliko bi postigao gol protiv „orlića”, ne bih ga slavio zbog roditelja koji su Srbi poreklom iz BiH. Ipak, rođen sam u Austriji, moji prijatelji i porodica žive ovde. Volim ovu zemlju i zato sam odlučio da za nju igram iako sam imao mogućnost izbora – rekao je tada Kalajdžić koji je debitovao za mladu reprezentaciju Austrije dve godine ranije, baš protiv Srbije.

Da ponovimo, „voli Austriju” zato je nju odabrao. Nema se mnogo toga dodati, zar ne. Srbi koji su odbili Srbiju imaju možda u njemu i alfa člana?

MARKO VEJINOVIĆ

Kako su tada mediji pisali, u razmaku od nekoliko sedmica, tada fudbaler Vitesea, Vejinović je bio spreman da obuče dresa „orlova”, a i „lala”.

– Spreman sam da igram za reprezentaciju, kako za holandsku, tako i za srpsku. Smatram da sam sposoban za tako nešto, ali tek kad dobijem poziv, mogu više da razmišljam o tome – poručio je Vejinović.

Usledio je poziv Denija Blinda i vrata su zatvorena. Ovaj put se nije FSS nešto ni previše lomio oko igrača. Zanimljivo, Blind ga nikada nije uvrstio u tim, pa teoretski, Vejinović i dalje može da debituje za Srbiju. Samo, utisak je da je rano zakasnio za tako nešto.

Član je Heraklesa, člana Eredivizije.

STEFAN BAJČETIĆ

Teško da će i ovde biti nekih promena. Igrač je upisao prve minute u dresu U21 reprezentacije. Ako se pobedemo primerom Vladana Kovačevića, golmana Rakova, koji zbog toga evo devet meseci ne dobija od FIFA papire da upiše meč za Srbiju… Teško da će se i ovde promeniti što. Malo je to čudna priča iako je dete iz mešovitog braka, da odabere Španiju pre one iz koje nosi ime i prezime. Jeste on fudbaler Liverpula, jeste već kročio krupnim korakom na veliku scenu, ali… Sin nekadašnjeg fudbalera Crvene zvezde i Vojvodine je trebalo barem da pruži šansu zemlji iz koje su mu očevi koreni.

Srbi koji su odbili Srbiju… Nadamo se da takvih slučajeva više neće biti.

Komentari (0)

Dodaj komentar

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena, obavezna polja su označena (*)

Fudbal