Alkohol i fudbaleri, priča koja ne može biti ispričana kroz jedan tekst, ali može da podseti na neke događaje koji su obeležili karijere ovih igrača.
Zoran Čava Dimitrijević znao je često da kaže:
– Zar zbog fudbala da izgubim mladost?
Bulbuderac koji je odbio samo da postoji na ovom svetu, već je živeo „punim plućima”.
Kad su ga vodili iz Spartaka u zagrebački Dinamo, konstatovao je:
– Popio sam pola Subotice!
Čavom se svojevremeno bavio i poznati humorističar Milovan Ilić Minimaks konstatujući:
– Mnogi fudbaleri imaju vodu u kolenu, a Čava votku!
Pokojni Dimitrijević je u to vreme (sredina osamdesetih) bio jedan od najvećih boema kome je kafana bila jednaka strast i imala prioritet kao i fudbal.
Dimitrijević, naravno, nije bio pionir „bijatlonske discipline” pod nazivom: litar vinjaka, pa na trening. I pre i posle njega, srpskim fudbalom prodefilovala je brigada igrača lakih na dobru kapljicu.
Stariji se sećaju čuvenog transparenta iz 1994. na Večitom derbiju koji se pojavio na severnoj tribini stadiona Zvezde:
Rizna, živeli
– Rizna, živeli – uz flašu pored poruke, upućen je Šapčaninu Zoranu Rizniću.
– Bio sam bela vrana jer nisam krio da volim kafanu i da pijem pivo. To sam radio javno, čaša mi je uvek bila na stolu, a ne ispod njega – pričao je o svom poroku nekadašnji vezni igrač Rada i Zvezde. Svakako je najpoznatiji ljubitelj dobre kapljice iz redova Crvene zvezde.
Virtuoz s loptom i veliki znalac mogao je da ima karijeru, poput Piksija Stojkovića, da nije voleo kafanu. Za razliku od kolega, lažnih moralista, Rizna je priznao da je najviše voleo da pije pivo, a zbog jednog od brojnih opijanja, trener Ljupko Petrović ga je udaljio iz ekipe.
– Mnogo sam fudbalera u životu video koji nisu napravili velike karijere jer su imali slab karakter ili životne navike koje su ih odvukle od fudbala. Riznić je bio jedan od njih. Neviđen talenat. Ode uveče u kafanu i napije se, a onda sutra na treningu napravi čudo da svi ostanemo bez teksta – prisetio se Petrović kako je to izgledalo.
Petrović je jednom pokušao da odvede Riznića kući iz kafane, a ovaj ga je ubedio da nastavi da pije sa njim.
– Ih, koliko sam ga puta našao pijanog u kafani. Jednom ga nađem, pijan kao… da ne kažem šta. I ja tu polako sa njim, pitam ga:
– Rizna, pa šta će ti to?
A on meni kaže:
– Sedi, šefe, da pijemo zajedno.
– I ja, šta ću, uzmem viski. Častio me pićem kako bih mu oprostio loše ponašanje – ispričao je Petrović na čije je insistiranje Riznić došao u Zvezdu.
Mada je trebalo da savetuje igrače, ni legendarnom treneru Zvezde nije bilo strano da večeri provodi za kafanskim stolom.
– Dešavalo se da i ja pijem sa njima. Pa 1991. godine, kad smo postali prvaci Evrope, danima smo išli po kafanama iako prvenstvo još nije bilo završeno. Binić je bio organizator, jer je poznavao kafane i znao gde ko peva. I ja sam pio sa ekipom, nekad više, nekad manje, ali konstantno se pilo tih dana – zaključio je Petrović kafansku ispovest.
Cvele spasio život
Potpuno neverovatna priča vezana je i za boemskog levog beka Zvezde Živorada Jevtića. Čovek je 13 godina igrao za crveno-bele, od 1962. do 1975, bio je i reprezentativac Jugoslavije, a onda je propio sve što je imao. Onima koji su ga poznavali bilo je žao da ga gledaju kako se muči. Zaposlen je u Zvezdi na održavaju terena, a posao mu je dao lično tadašnji generalni sekretar Zvezde Vladimir Cvetković.
– Živorad je bio neprevaziđen talenat, neverovatan levi bek. Zvali su ga Žika Silver zbog oštrine koju je posedovao. I u današnje vreme mogao bi da bira klub sa onim fudbalskim znanjem. Međutim, alkohol je uzeo danak. Žika zbog toga nije napravio blistavu karijeru kakvu je mogao. Bio sam rešen da mu pomognem kad je ostao bez novca – ispričao je tadašnji generalni sekretar crveno-belih.
Ukoliko bi se desilo da se Jevtić toliko napije da ne može da dođe na posao, niko nije smeo ni reč da mu kaže.
– Lično sam zaposlio Žiku na održavanju stadiona i rekao sam da niko ne sme da mu zameri ako zbog pijanstva ne dođe na posao. U tom slučaju, govorio sam da obavlja specijalne zadatke za mene. Prethodno sam ga bio zaposlio u Sportskom centru Tašmajdan, dok sam tamo bio generalni direktor. I tamo je bio pomoćni radnik – zaključio je Cvetković.
Srba i priča koja se završila mnogo pre nego što je trebalo
Možda i najveći talenat među ljubiteljima kapljice ili najveći ljubitelj kapljice među talentima bio je Užičanin Srboljub Stamenković. Igrao je u Zvezdi šest godina, a onda je otišao u Ameriku, gde je proveo 13 godina. Njemu je, međutim, alkohol bukvalno došao glave. Poginuo je tri dana pre 40. rođendana. Te 1996. godine, tuga je okovala fudbalsku Jugoslaviju. Na onaj svet otišao je jedan od najvećih driblera na ovim prostorima.
Čovek koji ga je odlično poznavao Stanislav Karasi prisetio se kolika je to tragedija bila.
– Mnogo boema sam sreo kroz karijeru i sam sam voleo da izađem, zabavim se sa društvom, ali Srba je bio drugačiji. To je neka posebna vrsta boema, alkohol je bio njegov život. Velika šteta. Zbog toga je i relativno mlad umro. Znate, bilo je raznih priča kako je stradao.Verujem da je tačno ono što su mi rekli moji prijatelji iz Užica. Silazio je niz stepenice u jednom hotelu, a bio je pripit. Promašio je stepenik, survao se i udario glavom o beton – ispričao je Karasi, a sličnu sudbunu doživeo je i Lukaču iz Kikinde, koji je pao sa terase hotela Lepenski vir tokom pripremnog perioda.
Čovek kojeg je život više puta spojio sa Srboljubom Stamenkovićem bio je aktuelni selektor Tajlanda Milovan Rajevac. Velikog boema pamti po redovnom ispijanju piva nakon utakmica.
– Srba je bio igrač kakvog ste retko mogli da sretnete. Kad bi on imao loptu, komentatori su već najavljivali neku čaroliju i bili su ubeđeni da će publiku podići na noge. To što je radio bilo je neverovatno. Ipak, znalo se: karton piva posle svake utakmice! To ga je u dobroj meri koštalo i karijere i života – rekao je Rajevac.
Stariji zvezdaši pamte da su ljubitelji alkoholnih pića bili Zoran Jelikić i Sead Sušić. Ovim ljubiteljima pića predviđali su veliku karijeru kad su dolazili u Zvezdu, ali ubio ih je porok zvani alkohol. Bili su veliki fudbalski znalci, ali nijedan nije uspeo da ostavi veliki trag u domaćem fudbalu.
Đani Ćurčić – to Holivud nije video
Moto Saše Đanija Ćurčića, srpskog Maradone, bio je:
– Hoću da lebdim! I lebdeo sam!
Popularni Đani bio je svetski talenat. Klinac od koga se mnogo videlo, ali još više i očekivalo. Posle Partizana, Saša je otišao u Englesku, gde je igrao u Boltonu, Kristal Palasu i Aston Vili. U Boltonu su ga obožavali, nudili su mu da ostane, da bira šta će da bude. Fudbala se potom zasitio i okrenuo se raznim životnim iskušenjima, raskalašnom životu, žurkama…
– Prošao sam u životu više od svih Srba koji postoje. To je Holivud, tako nešto nije doživeo ni Frenk Sinatra! E, ja, Saša Ćurčić! Napravio sam od svog života sve – mogu sutra mirno da umrem! Niko ne može da me sputa, a kamoli neki trener da mi kaže: Idi spavaj. Neću da spavam, hoću da lebdim! I lebdeo sam! Status javne ličnosti mi nije odgovarao i zato sam pravio gluposti. Negativnu energiju, koju sam pokupio na svom poslu, morao sam da izbacim kroz neki skandal. I danas furam isti fazon, samo što više nisam nikome interesantan. Ne stidim se ničega što sam radio. Ponekad me mrzi da živim. Svestan sam svojih postupaka ceo život, ali to je bilo jače od mene. I onda sam rekao: Hajde, kada idem dole, da idem sa stilom. Da sam nekoliko godina mlađi, vratio bih se gore samo da bih opet išao dole – iskren je bio bivši fudbaler Partizana.
Ćurčić je ispričao i da je u Engleskoj trošio za veče i po 100.000 funti za šampanjac koji su drugi pili, jer voli da drugima ugađa.
– Solarijum, manikir, pedikir, kreme… Feminiziran sam do bola, ali volim takav stil života. Zato volim žene, jer sam sam kao žena! U ormanu sigurno imam milion evra u garderobi. Neke komade ni najveći trendseteri u Beogradu neće videti. Imam Sajberdof majicu – 1.400 funti, jaknu Vojaž – 7.000 funti… Kupovao sam unikate i plaćao versaće odela po 3.000 funti – rekao je Đani.
Znao je da živi, znao je da troši, pije, a bio jedan od najvećih talenata srpskog fudbala… Ono što svakako raduje jeste što je Đani, prema njegovim rečima dugo bez poroka.
Jovanović, Bronovicki i Mijailović napravili haos u Zvezdi
Letnje pripreme kod Zdenjeka Zemana 2008. godine iznedrile su još jednog ljubitelja alkohola – Nikolu Mijailovića. Vrsni levi bek sigurno bi više uspeo u karijeri da se nije opijao. Tada je polupao inventar u hotelu „Habakuk” i dobio kaznu od tadašnjeg direktora Gorana Bunjevčevića.
Samo godinu dana ranije, u Zvezdu je za 800.000 evra stigao Poljak Gžegož Bronovicki. Popularni Bronek je nostalgiju i probleme zbog povrede voleo da rešava opijanjem. Tako se pred gostovanje u Kruševcu, kad mu je trener Aleksandar Janković rekao da nije u startnoj postavi, izgubio iz hotela. Ljudi iz Zvezde našli su ga u jednoj birtiji razvaljenog od alkohola.
Milan Jovanović, bivši štoper Crvene zvezde, izbačen je sa priprema zbog alkohola, a u Iranu je završio karijeru jer mu je, kako je rekao, dosta putovanja. Tokom priprema, polomio je sav inventar u sobi jer je bio u alkoholisanom stanju! Trener fudbalera Crvene zvezde Aleksandar Janković automatski je odstranio Jovanovića zbog kršenja klupske discipline i konzumiranja alkohola i odmah je vraćen u Beograd sa priprema u Antaliji.
– Jovanović je bio predviđen da bude nosilac igre i da svojim iskustvom pomogne mladoj ekipi u ostvarivanju zacrtanih ciljeva. Napravio je veliki disciplinski prekršaj koji se ne toleriše i zbog toga je udaljen iz ekipe. Nastavljamo sa radom punim intenzitetom, a stavljam tačku na ovaj slučaj i predajem ga disciplinskoj komisiji kluba – rekao je tada trener Janković.
Defanzivac Crvene zvezde, kasnije i reprezentacije Crne Gore, ušao je u istoriju srpskog fudbala, ali ne toliko po umeću, već kao prvi lečeni alkoholičar. Iako je povod loš, Mrva se našao u dobrom društvu, jer istu strast deli s nekim od najtalentovanijih svetskih asova. Kad se čovek upozna sa njihovim pričama, vidi se da Mrva i nije tako veliki grešnik.
Posle priprema u Antaliji, Jovanović je i u Beogradu bio u centru zbivanja. U saopštenju MUP-a se navodi da je pijani Jovanović razbio šoferšajbnu na automobilu košarkaša Vuka Radivojevića, potom i fizički napao pripadnika policije, a da je na kraju morala da bude primenjena sila kako bi igrač crveno-belih bio savladan i priveden u stanicu. Zatvorenom šakom udario je policijskog službenika u predelu glave, ispod levog oka, pri čemu mu je naneo vidne povrede.
Po prestanku pružanja aktivnog fizičkog otpora, Milan Jovanović je doveden u službene prostorije PS Novi Beograd. Posle trežnjenja u pritvoru, priveden je kod istražnog sudije koji ga je pustio da se brani sa slobode. Tužilaštvo je najavilo da će protiv fudbalera podneti krivičnu prijavu zbog napada na službeno lice.
Kap koja je prelila čašu
Kafane, starlete, izlasci do kasno u noć i bahaćenje pred obaveze u dresu Srbije, nekada su spadali u kodeks ponašanja srpskih reprezentativaca. Međutim, kap koja je prelila čašu desila se u noći pred put u Češku, kada je grupa „orlova” slavila rođenje blizanaca bivšeg kapitena Crvene zvezde Nenada Milijaša. Epilog je poznat. Momci koje je na teren u Ostravi poslao Radovan Ćurčić, dva dana kasnije delovali su kao razbijena banda, a zabeležili su najubedljiviji poraz od samostalnosti zemlje (1:4).
Pojedinci su, i posle teške blamaže, utehu pronašli u kafani, pa se postavlja pitanje odgovornosti i selektora i ljudi koji vode Savez. Najveću krivicu svakako snosi Radovan Ćurčić. Odluka da fudbalerima „da oduška” debelo je koštala selektora.
– Prave od nas alkoholičare. To je grozno i neko to namerno radi. To je potpuno neistinito – rekao je Ćurčić i dodao:
– Garantujem da je ova grupa igrača najmirnija što se tiče tih stvari u poslednjih 10 godina u reprezentaciji. Ova ekipa ima brojne probleme, ali to nema veze s izlascima i alkoholom.
Štef Lamza pao pijan sa balkona… Osim ućutkao sve koji su mu brojali čaše
Stjepan Štef Lamza bio je velika zvezda Dinama. Karijera je odjednom krenula silaznom putanjom posle noći u zagrebačkoj vili Rebar. Pao je s balkona i ozbiljno povredio glavu. Puno je popio.
– Jesam. Nisam disciplinovano živeo. Pio sam, pušio četiri kutije dnevno!
– To ne znam, ali sam bez problema izvrsno igrao. To svi znaju.
Posle kobnog pada s balkona na glavu, svašta se pričalo.
– Nisam umro, niko me nije gurnuo. Pao sam s balkona pijan na glavu, na sto na terasi Rebarice. Za stolom su sedili gosti. Taj sto i rame, zaštitili su me od veće povrede glave. Dakle, imao sam sreću.
Dovoljno za ovu rubriku alkohol i fudbaleri, svakako.
Tokom Mundijala 1990. izbila je velika afera. Osim, njegov stručni štab i reprezentativci opuženi su za konzumiranje viskija posle čega je kamp bio prepun praznih flaša. Ivica Osim, popularni Švaba, bio je poslednji selektor fudbalske reprezentacije Jugoslavije, one pred rat. Donkihotovski, uprkos ljudima koji su zviždali svojoj himni, uprkos zemlji koja je žurila u rat, Osim je vodio reprezentaciju sve dalje… Dobre igre i rezultati ućutkali su dušebrižnike.
Kiza Milinković: Ništa alkohol, samo kafa i cigarete
I bivši trener Partizana Zoran Milinković otvorio je dušu o jednoj od tema koja se pojavila prilikom njegovog dolaska na klupu crno-belih. Deo navijača protivio se dolasku, odnosno bio je za ostanak Marka Nikolića, pa su po navijačkim grupama kružile priče da je „pijanac”.
– Skloni smo da izvrnemo istinu i donosimo zaključke na osnovu priča rekla-kazala. Niti uživam u alkoholu, niti sam pijanac. Zar mislite da čovek ozbiljno može da se bavi ovim poslom sa takvim porokom?! Mogu da kažem da volim kafu, tu su i cigarete iako to ne preporučujem sportistima – rekao je Milinković.
Ćiro Blažević i Čava grof Monte Kristo
Čava Dimitrijević, Vlado Kasalo i Haris Škoro stigli su u Dinamo 1987. godine. Prva dva meseca spavali su u hotelu Interkontinental. Iz tog vremena postoji priča koja najbolje opisuje životnu filozofiju nekih asova tog doba.
– Jelo se, pilo se… Častimo sve redom, pravi haos. Prošlo mesec dana i kaže mi Ćiro Blažević na treningu:
– Sine, stigao je račun iz Interkontinentala, isto kao da sam kupio grofa Monte Krista – prepričao je anegdotu Haris Škoro u jednom od intervjua.
Kobna greška – pio sa Švabom
Semir Tuce i Sead Kajtaz bili su vihorna krila Veleža, ali su za reprezentaciju Jugoslavije odigrali samo par utakmica. Jedna anegdota objasnila je dosta toga. Elem, Tuce se vratio s okupljanja reprezentacije i prijatelj ga je pitao kako je bilo, je l’ se dopao Osimu. Odgovorio mu je da je poslednju noć popio dve boce viskija sa Švabom. Prijatelj se lupio po čelu i rekao:
– E, jesi budala, sad te više nikada neće zvati u tim.
I više ga nikad nije zvao.
Alkohol i fudbaleri, priča koja neće imati kraja u skorije vreme.
Piše: Miloš Topalović
Fudbal 
