Italijanski kauntautor: Sedim pored Mihe, gleda mi tetovažu Freda Merkjurija pa kaže “Je l ti to srpski kralj, vidim ima brkove?”

Ćezare Kremonini je poznati italijanski kauntautor, veliki navijač Bolonje, koji je imao čast da upozna Sinišu Mihajlovića. Italijan priča kako je imao tremu pored Mihe, koja je nestala onog momenta kada je Srbin video tetovažu Freda Merkjurija.

– Sinišu sam sreo na večeri sa zajedničkim prijateljem. u privatnoj sobi jednog nama dragog restorana, gledajući fudbalsku utakmicu. Bio je to prvi put da sam ga sreo i bio sam srećan što sam ga upoznao jer je Bolonja, zahvaljujući njegovom duhu, povratila samopouzdanje u teškom trenutku. Naravno, sedenje pored Mihajlovića u sobici četiri sa dva metra nije nešto što vas odmah opušta – kaže Kremonini, a prenosi Korijere di Bolonja.

KAO DA ME JE UDARIO STRUJOM

– Posle rukovanja koje mi je navelo da pomislim „sreća da sam se i ja čvrsto rukovao…“ Seli smo, a Siniša je držao svoj gvozdeni oklop na vidiku. Možda da bi me malo proučavao. Ne gledajući me u oči, odlučno je odgovarao na moja radoznala pitanja. Nakon što smo jeli primetio sam nešto. Posle nekoliko minuta video sam kako njegove oči odaju lakoću i živahnu, dečačku radoznalost koja je bila potpuno neočekivana. Počeo je povremeno da bulji u moju tetovažu Fredija Merkjurija na mojoj levoj podlaktici. Pomislio sam: „E, sad kao da me udara strujom“. Onda je tišinu prekinuo njegov glas, poluozbiljan a napola šaljiv:

„Je li to srpski kralj?”.

Na momente mi je cela viljuška krenula u stranu. „To je gospodin Fredi Merkjuri!”.

„A, to je to! I srpski kraljevi imaju brkove“

Prasnusmo u smeh obojica.

„Nastavili smo da razgovaramo često, sa velikom radošću“

Kada su led i sramota probijeni, između njih dvoje se rodilo iskreno prijateljstvo, potkrepljeno ljubavlju prema Bolonji. U dugačkom komentaru uz selfi sa Mihajlovićem, Kremonini se prisetio kako je ta šala srpskog selektora sve promenila:

– Od te sekunde Siniša je izneo svu svoju radost i bol, a i ljudskost, sve to je nosio u sebi. Nastavili smo da često dopsiujemo i razgovaramo, uvek sa velikom radošću. Poslao mi je grožđe sa svoje zemlje kod kuće i nisam mogao da verujem da se iza takvog ratnika krije takva razigrana velikodušnost. Da zaključim sa željom prijatelja, iz Bolonje i strastvenog pristalice tog kluba:

– Nadam se, zaista sam siguran – piše Kremonini – da je juče Siniša bio ponosan na svoju porodicu, svoje navijače i igrače ovog grada.