Jokić ispričao šta ga čini tužnim: Voleo bih da me niko ne zna posle karijere, samo deca, konji i putovanja

Nikola Jokić, najbolji košarkaš na svetu, dao je svom saigraču Majklu Porteru Džunioru verovatno najiskreniji i najotvoreniji intervju ikada u karijerije.

U podkastu kod mlade zvezde Denvera srpski košarkaš se poprilično otvorio o mnogim stvarima iz svog života.

Opšte je poznat njegov stav da košarku shvata kao posao, kao i da ne voli popularnost i to što je stalno pod budnim okom javnosti i navijača. Kako je rekao, voleo bi posle karijere da ga ljudi ne prepoznaju na ulici.

– Ne volim ovaj život. Mi smo samo košarkaši i dobri smo samo u onome što radimo. Ali, mediji su oko nas i plaćeni smo zbog svega toga, medija i popularnosti. Ali biti poznat, neko voli, neko ne voli. Ja kada završim karijeru voleo bih da me niko ne zna. Voleo bih da moja deca se sećaju mene kao oca, ne kao košarkaša. To je moj cilj.

– Da nemam telefon takođe, to mi je isto cilj. Samo da budem normalan i da živim taj trenutak. Da budem normalna osoba, da pijem sa drugarima, da se igram sa decom, da jašem konje… Ako sada izađem i bacim nešto u kantu, napraviće dramu od male stvari. Tužan sam jer odem u bar ili restoran ili na utakmicu, svi vade telefon i snimaju me. To je ružno. Samo želim da živim svoj život – iskreno je rekao Jokić.

O supruzi Nataliji

Poznato je da je njegova supruga Natalija njegova ljubav još od školskih dana.

– Znam je od kada sam imao 14, 15 godina. Ona je živela pet minuta od moje kuće, bili smo prijatelji par godina i onda kada smo došli ovde počeli smo da se zabavljamo i ona je igrala odbojku u Oklahomi, pa smo imali vezu na daljinu. Nisam znao da će biti tako, ali samo se desilo. Sve u mom životu se tako desilo, neočekivano, polako i uzbrdo. Nikada nisam imao velike snove. Sve je išlo lagano.

Psihički se sprema za pritisak

Dvostruki MVP NBA lige je neko ko oduševljava svojim pristupom utakmicama. Na terenu deluje kao da apsolutno nikakav pritisak nije prisutan kod njega.

– Mislim da ako niste uplašeni, ako niste nervozni, ako ne osećate pritisak, niste izabrali pravi sport. Mislim da je to normalno i moraš da imaš to. Najvažnije da se pripremiš za taj momenat. Okej, misliš u glavi, ovaj igrač, publika, igraš u gostima… Pravio sam scenarije u glavi šta može da bude u toj hali, sa tim igračem, već sam to proživeo u glavi. Ponekad je drugačije, ali to te pripremi za sve što može da se dogodi. Od početka, pritisak i strah, ma i sada imam strah i pritisak svaku utakmicu, da će me protivnički igrač prebiti, pobediti… Moraš da imaš to, tako mislim ili samo ja razmišljam drugačije.

Ispričao je i kako je potpuno nešto drugačije očekivao kada je dolazio u NBA.

– Došao sam ovde kao treća, četvrta, peta opcija, bilo je drugačije, bio sam mlad, ništa nisam znao. Misliš da je to samo košarka, ali to je samo 20% svega. Sada mogu da kažem da je košarka najlakši deo svega. Umoriš se, promašiš… Sve je to deo svega. Kada naučiš da imaš svoju rutinu, evo ja sam u prve tri godine naučio nešto i onda učio sve više. Posle toga sam promenio ishranu, da bolje šutiram, da smršam, da se razvijem vremenom.

5 najboljih košarkaša

Srpski košarkaš je pokazao da nije uopšte sujetan, pa je tako bez problema izabrao Embida među najbolje igrače na svetu.

– Ima mnogo talentovanih igrača. Reći ću Embid, Luka Dončić, Durent, Lebron i Stef Kari. Imamo Edvardsa, Janisa… Možda neko voli nekog igrača više od drugog, ali je teško izdvojiti. Teško je i Top 10 izabrati.

Najteži protivnik?

– Najteže mi je bilo u bablu kada su Lejkersi imali Dejvisa, Džavala i Hauarda. Kao Minesota kada je stavljala Taunsa i Gobera na mene. Te situacije su mi najteže. Moj stil je da mogu da igram sve, da ne moram da igram samo u reketu.

Posle karijere deca, konji i putovanja

Po završetku karijere ima planove van košarke.

– Mislim da posle karijere da će da publicitet ode i da ću videti šta ću. Želim da budem sa porodicom, da provodim vreme sa decom, možda će da igraju neki sport, da rade nešto interesantno i da ih pratim. Ostalo vreme ću provoditi sa konjima. Možda ću se trkati, želim da budem džokej, da proputujem svet tako.

Porter ga je upitao i šta misli koja je njegova svrha?

– Ako se sećaš, kada smo osvojili titulu, stavili su video sa ljudima koji slave kod kuće, evo naježio sam se. Imamo uticaj na toliko ljudi igrajući košarku i to mi je cilj i svrha, da činim ljude srećnim. Ja sam više osećao olakšanje nego radost kada smo osvojili titulu. Ali kada sam video taj snimak, koga sve inspirišemo i ko sve slavi naš uspeh. Ovo je velika stvar, pomislio sam. A na kraju dana, samo igram košarku. Mi smo ovde da činimo ljude srećnim – poručio je Nikola.