Prošlo je šest meseci od kada je Partizan prilično promenio tim, oni koji su otišli. Nećemo se baviti onima koji su bili tu da popune broj, ili koji nisu dobili šansu, penzionisali, već samo igračima koji su imali bitne uloge. Njih je zaista mnogo.
Fuseni Dijabate (Lozana)
Ko je gledao meč protiv Nice trljao je oči u Humskoj i mislio da imaju zlatnu koku. Dijabate je i stigao sa dobrim CV-jem. Radio je šta je hteo na terenu igračima iz jedne od TOP 5 liga Evrope. I dok su još ruke bile na očima počele su da sevaju “varnice”. Dijabate je imao problem sa prinadležnostima i još nekim stvarima koje su uticale da dođe do pada u igri. Sve više je “otaljavao” posao, a onda samo odjednom nestao. Dok je Igor Duljaj pokušavao da ga dozove i nađe na relaciji Borča-Pariz gde se najviše mogao videti, igrač je prestao da ima kontakt sa ljudima iz Humske.
Odlazak je protekao u optužbama ekipe iz Beograda na račun neprovesionalizma. U jednom momentu, kada se videlo da se neće vratiti u Humsku pod bilo kojim uslovom, nekako se situacija “ispeglala” da pređe u Lozanu. Daleko od onih 3,5 miliona evra koji su se spominjali, šest-sedam puta manje je leglo na račun Partizana. U Lozani nije baš da je oduševio. Za polusezonu 12 mečeva i tek jedan gol. Ni da opravda onu “siću” koja je data za njega.
Rikardo Gomeš (Al Šamal)
Možda zvuči pregrubo rečenica “veliki igrač malih utakmica”, ipak… Teško je pobeći od činjenice da ga u večitim derbijima nije bilo (dva gola na 11 utakmica u dva mandata). Za razliku od Umara Sadika koji je bio “strašilo” za Degeneka i drugove, Gomeš je punio statistiku na onim manjim mečevima. Najbolji strelac je prodat za 1,5 miliona evra, a čini se da je posle prvih šest meseci Saldanja daleko kompletniji igrač od njega. Posebno u derbijima. Gomeš je sreću našao u Kataru, gde gde nemilice pogađa. Na 12 mečeva upisao je sedam golova i upisao dve asistencije. Zanimljivo, ceo tim je upisao 16 golova u šampionatu, pa verovatno i zbog toga je ekipa plasirana tek na 10. poziciji u ligi od 12 klubova.
Aleksandar Popović (DAC)
Trebalo je da bude prvi veliki projekat još od Ivice Kralja u Partizanu. I dok se neke greške mogu pripisati nedostatku iskustva i sazrevanju ponašanje prema Gordanu Petriću je bio čist bezobrazluk. Petrić mu je bio trener i legenda je kluba, dok je trzavica koja se dogodila naškodila mladog čuvaru. Godine su tu da nauči na greškama. Na 17 mečeva u ligi za Dunajsku stredu, koja ga je platila nešto ispod 250.000 za njegove usluge, uspeo je šest puta da bude “čistih rukavica”. Narednih 10 odsto transfera ide klubu iz Humske.
Slobodan Urošević (Aris Limasol)
Levi bek i kapiten se bio zasitio i to nije tajna niti nešto loše. Dao je sve što je mogao Partizanu, ali su ga izmorile bitke za titulu koje je gubio protiv Zvezde. Čini se da od svih igrača koji su otišli najviše nedostaje crno-belima i da bi bio pun pogodak da je u timu. Kiparska liga je zanimljivija od naše, njegov Aris je četvrtoplasirnai na tabeli sa samo šest bodova zaostatka za vodećim. Urošević je odigrao 13/16 mečeva u domaćem šampionatu i u svakom proveo svih 90 minuta na terenu. Sjajna kondicija pored svih ostalih kvaliteta.
Igor Vujačić (Rubin)
Sazrevao je crnogorski reprezentativac iz utakmice u utakmicu u crno-belom. Nije delovalo tako na početku, a onda je dobrim igrama i u Evropi uzeo mesto u startnoj postavi Crne Gore. Čini se da je Partizan možda mogao da proba da ga zadrži, samo ne bi bilo fer. Odužio se Vujačić na terenu i van njega ekipi iz Humske. Rubin je platio za njega milion evra i povratio uloženo šest meseci ranije. U 17/18 mečeva Vujačić je bio na terenu ekipe od koje samo četiri kluba u RPL-u imaju bolju odbranu.
Hamidu Traore (Al Safa)
Nije se uklopio, a zbog čega… Teško je reći na premalom uzorku. Čudne poprečne lopte znale su iznerviraju navijače, ipak, snaga u duelu mu nije manjkala. Otišao je u drugu ligu Saudijske Arabije čistih papira uprkos 22 utakmice u dresu crno-belih. U Saudijskoj Arabiji sigurno zarađuje lepu sumu novca, međutim, na terenu se našao samo osam puta i upisao jedan gol.
