Trener Mornara zaplakao zbog hapšenja brata, pa poručio: “Miševi, znam kako će se ovo završiti!”

Trener Mornara iz Bara Mihailo Pavićević nije izdržao i zaplakao je posle utakmice protiv Partizana u 14. kolu ABA lige. Naime, njegov brat Đorđije Pavićević je pre nekoliko dana uhapšen zbog toga što je osumnjičen za šverc cigareta.

Zbog toga je, posle meča, rekao da mu je ovo bila najteža utakmica u životu.

– Ne znam kako sam ostao u dvorani, jer ovu dvoranu ne pune oni koji nisu vredni pomena, nego je punio Đoko Pavićević. I ako mi je brat i možda nije u redu, ali želim da mu se zahvalim. Hvala ti, Đoko, na još jednom spektaklu koji si priredio ovom gradu. Vraćaju ti, kao što vidiš, na jedan lep način. Ali, neću dalje, ovo je sport i držaću se sporta. Kada budem pričao o tim stvarima, oglasiću se javno i svi će od mene čuti moje mišljenje. Ne bih želeo da iskorišćavam ovaj sportski, veličanstven događaj – rekao je, najpre, Mihailo Pavićević.

Međutim, nije izdržao, već je nastavio…

– Sedam punih godina priređujemo i gradu i državi Crnoj Gori košarkaški spektakl po kojima se u superlativima priča. I na to smo više nego ponosni. Košarka će se igrati i posle nas, ali ostaje priča o jednom periodu gde će ostati zlatnim slovima upisano u istoriji sporta u Baru. Ne samo u Baru, jer je naš klub stekao simpatije svuda. Ne samo u regionu.

Nije izdržao da ne poruči “miševima”

– Ovo je jedini klub koji može da se pohvali sa jednom činjenicom, pričam iz ličnog iskustva i kontakta sa ljudima. I navijači Partizana, Zvezde, dva najveća kluba na ovim prostorima, kada me sretnu uvek mi kažu jedno, da posle kluba za koji navijaju, navijaju za Mornar. Nema većeg komplimenta od tog. Svakoga smo lepo dočekali, kao što smo svuda lepo dočekani. Planirali smo zajedničku večeru, ali zbog kalendara moraju da se vrate, nadoknadićemo i to. Bolje da sa ovim i završim. Poneće me emocije, srce. A, ti miševi treba da znaju da mi srca imamo, dovoljno za sve. I za ljubav i za druge stvari – rekao je Pavićević.

Na kraju je trener Mornara, uz suze, zaključio vrlo emotivno.

– Želim svima da poželim zdravlje i sreću u familiji, porodica je najvažnija. Znam da biste to pitali, ali ne bih da večeras koristimo ovu sportsku priredbu. Biće prilike da se oglasim. Želim da kažem još jednom, Đoko, hvala ti na sve što si uradio. Da iskoristim još jednu izreku, teške situacije podsete jakog čoveka, kod slabog ostaju zauvek. Znam da je on izuzetno jak čovek i da će i ovo prevaliti preko glave, kao i mnoge druge stvari. Sa ovim ću završiti. Pre dve godine, u vreme korone, kada se delio sa životom i kada obraza nisam sušio, u poređenju sa tim, ovo je jedna dečija igra. I ja znam kako će se ovo završiti. Toliko od mene.