Srce nije izdržalo! Legrndarni srpski penzionisani košarkaš i trener Dejan Milojević, preminuo je danas u 46-oj godini života od posledica srčanog udara. Ovu informaciju potvrdio je Golden Stejt, u kom je Milojević bio pomoćni trener.
Milojević je bio na timskoj večeri Golden Stejta, dok se ekipa nalazila u Juti kada je pao usled srčanog udara. Milojević je morao da bude hospitalizovan i operisan. Nažalost poslednje informacije iz SAD-a su tragične,.
Prvobitno je javljeno da je njegovo zdravstveno stanje stabilno, ipak na veliku žalost nije uspeo da preživi. Milojević je iza sebe ostavio suprugu i sina Nikolu. Svi detalji oko komemoracije i sahrane će biti naknadno objavljeni.
Igračka karijera
Dejan Milojević je rođen u Beogradu 15. aprila 1977. godine. Prve košarkaške korene napravio je u Košarkaškom klubu Beovuk iz Beogradu kod trenera Miše Lakića.
U igračkoj karijeri nosio je dres Beovuka, FMP-a, Budućnosti, Valensije, Galatasaraja, a največi trag ostavio je kao košarkaš Partizana. Upravo u dresu crno-belih, tri puta je bio proglašavan za MVP-ja ABA lige, dok je u dva navrata, 2005. i 2006. godine bio i najbolji strelac “jadranske” lige.
Takođe, u tri navrata uspeo je da osvoji i nekadašnju “YUBA” ligu, 2001. godine u dresu Budućnosti, i dva puta, 2005. i 2006. godine sa Partizanom. Uz to, 2001. godine osvojio je i jugoslovenski Kup 2001. godine.
Sa velikim uspehom nosio je i dres reprezentacije, sa kojom je prvo osvojio zlato na Evropskom prvenstvu 1998. godine za igrače do 22 godine, a potom i još jedno zlato u seniorskoj konkurenciji na Eurobasketu 2001. godine u Turskoj.
Trenerska karijera
Partizan je napustio 2006. godine i naredne dve sezone sa uspehom nastupao u Valensiji iz koje je potom prešao u redove Galatasaraja. Posle jedne sezone u Turskoj odlučio se za povratak među crno-bele, ali je ubrzo odlučio da zbog hroničnih problema sa kolenima završi karijeru košarkaša.
Odluku je objavio 1. septembra 2009.
Od tog trenutka, počeo je da razmišlja kao budući košarkaški trener i pedagog. Radio je na sebi, usavršavao se, obrazovao i već 2012. dobio priliku da pokaže šta zna – a znao je mnogo.
U oktobru 2012, nakon odlaska dotadašnjeg trenera Vlade Vukoičića u Crvenu Zvezdu, postao je prvi trener Mege. Tu se najduže zadržao, čak osam godina, uz osvojen Kup Radivoja Koraća 2016. godine, za koji je istakao da mu je najlepši momenat u karijeri.
Odatle je 2020. otišao u NBA ligu i tamo nastavio da gradi karijeru. Od oktobra 2021. godine je bio zaposlen kao član stručnog štaba Golden Stejt Voriorsa, gde asistira Stivu Keru, usko specijalizovan za rad sa centrima. Godine 2022. sa “ratnicima” je osvojio i šampionski prsten.
Potrajalo bi dugo ako bismo pokušali da nabrojimo sve momke koji su stasali uz Dejana Milojevića u Megi u narednih osam godina, ali navešćemo neka: Nikola Jokić, Vasilije Micić, Nemanja Dangubić, Ivica Zubac, Rade Zagorac, Vlatko Čančar, Ognjen Jaramaz, Marko Simonović, Timote Luvavu-Kabaro, Alfa Kaba, Goga Bitadze i mnogi drugi.
Napustila nas je legenda srpske i jugoslovenske košarke, čovek koji je dao i poslednji dah za ovaj sport, ali pre svega neverovatna osoba. Redakcija SoccerSportala izjavljuje najiskrenije saučešće porodici. Počivaj u miru dragi Dejane!
Košarka 
