Fudbal
Partizanov Holanđanin uživa u Srbiji: “Ništa nije kao što se priča o vama, Duljajev poziv bio presudan”
Ksander Severina je bio pravi džoker Partizana u prelaznom roku. Kao i mnogi igrači, stigao je kao nepoznanica, a kako je vreme odmicalo momak rođen u Holandiji je postajao sve bitniji u igri crno-belih. Na Kipru se trudi da se dodatno nametne treneru. U razgovoru za SOCCER magazin i portal pričao je kako mu je naša zemlja promenila i sliku koju često vidimo na Zapadu.
– Bilo je bolje nego što sam očekivao. Beograd je mnogo lep, deluje tako novo. Posebno deo gde ja živim (Beograd na vodi, prim. aut). Ljudi u Srbiji su mnogo fini prema meni. Sviđa mi se ovde.
Šta najviše volite u Srbiji, a šta Vam se ne dopada?
– Ljude! Srbi se prema meni veoma dobro ophode. Imam osećaj kao da sam član porodice ljudi iz Vaše zemlje. Zaista ne mogu da nađem jednu stvar koja mi se ne dopada u Srbiji.
Postoji li neki deo Beograda koji Vam je omiljeni?
– To je kraj u kojem ja živim, Beograd na vodi. Mislim da je baš moderan i lep. Nekoliko saigrača mi živi tu pa imam priliku da odem na kafu sa njima jer smo blizu.
Ima li sličnosti između Srba i Holanđana?
– Ne… (smeh).
Bolje razumem srpski nego što pričam
Kako Vam ide srpski jezik?
– Naučio sam nekoliko reči. Razumem više nego što umem da pričam Vaš jezik.
Ime saigrača, koje je najteže za izgovor?
– Svi u timu imaju neke nadimke, pa je lakše nego da pokušam da izgovorim baš pravo ime nekog od mojih drugova iz ekipe.
Ko vam je omiljeni prijatelj iz tima?
– Bio je Kvinsi Menig. Ima i do toga što obojica pričamo holandski, sada je on otišao, ali svi su tu u ekipi dobri ljudi i jedini smo uz druge.
Da li porodica ili prijatelji dolazili u goste kod Vas?
– Bili su nekoliko puta. I njima se ovde dopada. Nije onako kao što se može videti na televiziji u nekim zemljama. Kada sam dolazio u Srbiju zbog toga… Recimo ovako, nije kao ono što očekujete gledajući neke programe. Mnogo je lepa ova zemlja.
Pitaju li Vas u Holandiji da im donesete možda dresove Partizana?
– Svi! Svaki moj prijatelj iz Holandije mi traži da donesem dres Partizana sa mojim imenom. Iz grada sam Rajsvijka, blizu Haga, i tamo ima sada mnogo dresova sa grbom Partizana.
Sa Belićem i Markovićem u rat
Primetili smo da je Igor Duljaj lično zvao svakog igrača kojeg je želeo u Partizanu i pričao sa njim pre potpisa. Da li je bilo tako i sa Vama?
– Da, i to je jedan od razloga što sam došao u Partizan. Oduševilo me što je pričao tako iskreno sa mnom. Bio je pošten u tom razgovoru. Rekao mi je šta želi od mene i zbog čega me on hoće u Partizanu. Možda je to bilo i ključno da dođem.
Morate da izaberete između trojice saigrača. Sa jednim idete u rat, sa drugim u provod, a treći je sposoban da Vam okreči kuću…
– Prvo bih rekao Belić, sa njim bih išao u rat. Sada… Od saigrača biram našeg kapitena Svetozara Markovića. Za provod bih izabrao Frenka Kanutea. Kuću bih poverio Aleksandru Šćekiću. Visok je i siguran sam da i to ume.
Nikad ne bih bio trener
Severina je svakako bio najbolji sagovornik Kristijana Belića kada je reč o odlasku u AZ Alkmar. Radilica crno-belih je u januaru potpisala za čuveni holandski klub, a pre nego što je otišao pričao je sa saigračem rođenim upravo u Holandiji.
– Pričao sam sa njim pre nego što je otišao. Rekao sam mu da je napravio odličan korak u karijeri. Svideće mu se Holandija i liga tamo, a blizu mu je i familija.
Zamislite sada situaciju, zvoni Vam telefon, za nekih 20 i više godina i nude Vam da budete trener Partizana. Da li biste prihvatili?
– Nikada. To bi bilo ludo. Mnogo je lepo biti trener, u to ne sumnjam, samo ja sebe ne mogu da zamislim da budem uopšte trener.