Antić se “oštri” za šampionsku trku: “Ono što su iz Zvezde pričali za nas, ja nikada ne bih rekao za njih”

Nimalo lak zadatak dobio je Nikola Antić letos. Nekada dete Partizana po povratku u srpski fudbal uskočio je u kopačke bivšeg kapitena Slobodana Uroševića, nekadašnjeg saigrača u Radu, mladoj reprezentaciju Srbije.

Da je imao veću ispomoć Kvinsija Meniga kod odbrane možda je mogao i više da pokaže, mada i ovako, teško da mu se može naći ozbiljna mana.

O periodu i igrama jesenas na Kipru nam tokom priprema crno-belih priča nekada zlatni orlić sa Evropskog prvenstva U19 iz Litvanije 2013. godine.

– Ništa meni ovo nije strano. Bio sam u mlađim kategorijama Partizana. Lako sam se uklopio. Kada bih mogao da sumiram samo teren, nedostaju mi gol ili asistencija. Igra je dobra. Imamo odličan kolektiv igrača. To nam je najjača strana, snaga iz koje crpimo dobre rezultate. Nadam se da ćemo tako i u drugom delu sezone – kaže Antić za Soccer magazin i portal.

Da li ste i Vi, poput ostalih igrača, pre potpisa imali lični razgovor sa Igorom Duljajem?

– Ne, mene je pozvao Ivica Kralj. Mi smo se videli i dogovorili odmah. Meni je to bilo primamljivo iako mnogi igrači globalno zbog trenutka u kojem se klub nalazio nisu želeli da dođu. Pričam o svim pozicijama. Sada je situacija sasvim drugačija. Svi žele da dođu. Letos smo doveli veliki broj sjajnih fudbalera i napravili dobru celinu.

Dolazite u klub, nadate se Evropi, a onda se dogodi Norsjeland… Kako ste uspeli posle toga da se podignete?

– Ta utakmica je bila specifična iz mnogo razloga. Oni dolaze iz jednog proverenog sistema, u kojem se većina igrača crpi iz omladinskog pogona. Tu je i brza podloga, a onda se sve urotilo protiv nas. Primali smo i neke bezveze pogotke, ali i evrogolove. Baš nije bio naš dan. Momci su igrali mnogo dobro i zasluženo nas dobili. Nama je posle svega bila samo jedna stvar važna. Da ne padnemo, da glava ostane fokusirana. I to smo i uspeli. Pričali smo međusobno. Ukazali jedni drugima na greške i radili da ih ispravimo. I radimo i dalje, jer ne želimo da nam se to ponovi za šest meseci. Taj poraz nije došao kao plod našeg manjka volje.

Karakter ste posle pokazali i u Superligi. Nije bilo lako da se iz sedam mečeva u kojima ste bili u minusu uzme 11 bodova?

– To je kada imate kvalitet individualnih igrača koji mogu da donesu kvalitet i promenu sa klupe. Nije važno da li je srpski igrač ili strani. Bitno je držati ritam tokom svih 90 minuta jer i čak kada se istroši prvih 11 onda ta klupa dolazi do izražaja. Stručni štab je donosio dobre odluke, a i sreću smo zaslužili radom. Upoznali smo se i znamo kako svako od nas diše. Ide nam dobro.

Način na koji ste opisali deluje kao da pričate najviše o Nemanji Takiju Nikoliću?

– On je bio taj džoker. Jedan od najvećih pogodaka jeste njegovo uvođenje sa klupe. Odličan igrač koji vidi dobro teren, može da oplemeni i igrača pored sebe. Snažan karakter ličnosti.

Sve to što smo spomenuli posebno se istaklo u derbiju?

– Mi smo se tada namestili i iskoristili taj njihov loš  momenat u tom trenutku. Mislilio se da mi nismo u dobrom trenutku što se tiče forme, a u stvari je bilo obrnuto.

Zvezdine “strelice” nas motivisale

Jesu li Vas one izjave od rivala, u kojima se nipodaštavao Vaš kvalitet, dodatno motivisale?

– To što su oni pričali ja nikada ne bih izjavio za njih. Nije me pogodilo, već me samo dodatno motivisalo. Pecnete, a to se ne govori, ne samo u našim odnosima, već i da igrate protiv bilo kog kluba iz naše lige ili ranga ispod. Svako ima pravo da kaže šta misli, samo postoji vreme i mesto. Igrao je taj fdudbaler derbi i pre toga i zbog svega što je znao nije smeo da se izražava. Svi smo pročitali te izjave, ali ih nismo nešto komentarisali. Hteli smo samo da popravimo sve naše nedostatke u tim momentima i da odigramo zrelo. Karakter i snaga ekipe su izašle na videlo.

Kažu da svako drugačije doživljava prvi večiti derbi. Kako je to kod tebe izgledalo?

– Najnormalnije. Poseban meč, ali sam mogao da spavam normalno. Euforije nije bilo do ulaska na stadion u Humskoj. Tu me je već uhvatilo. Kad vidiš navijače, atmosferu. Žao mi je samo što nije bilo naših navijača na južnoj tribini jer je to moglo da bude onda i baš sve kako sam želeo. Derbi ne može da se opisuje dok ga ne odigrate.

“Idem na basket kad mogu”

Volite košarku, a imate li omiljenog košarkaša Partizana?

– Volim generalno Evroligu. Možda su mi favoriti Bruno Kaboklo i Kevin Panter. Odlazim kada mogu na mečeve. Nekada to bude sa suprugom, ponekad sa bratom ili drugom. Ne gledam NBA. Dok je Nikola Jokić tu, možda i ispratimo zbog njega i ostalih naših. Nisam obožavatelj NBA, koliko volim tu evropsku košarku. Igra se odbrana, postoji taktika, zanimljivije je takmičenje. Radujem se svakom uspehu Partizana i voleo bih da se više zbližimo. Da i oni dođu kod nas na utakmice, iako mi je jasno da je njihov raspored mnogo zgusnut i da su dva-tri dana tu, pa onda su van zemlje.

Pokrenuo biznis sa tastom

Nikola Antić je vredan i van terena i radi na tome da kada ode jednoga dana u penziju ima i dodatni prihod.

– Svi misle da su fudbaleri milioneri. Nisu svi. Svi treba da radimo nešto i van fudbala. Imam divnu suprugu i njene roditelje, pa sam sa tastom ušao u posao. Radi se pravljenju delova za traktore. Tek smo na početku, nije loše, ali videćemo. Baviću se sigurno fudbalom još pet-šest godina i tu mi je glavni fokus. A ovim se sada najviše bave, tast, moj otac i brat. Jesam u tome, ali nisam toliko – podvlači Antić u razgovoru za SoccerSportal i magazin.