Menadžer Partizanovog Kastilja nam objasnio ko je ko u ekvadorskom fudbalu: Denil je dete, vozio sam ga kolima u Kijev usred rata

Paul Mora je menadžer iz agencije koja zastupa Denila Kastilja. Stigao je sa njim na Kipar, gde se pridružio Partizanu na 6+6 meseci pozajmicu iz Šahtjora. Priča koja prati momka iz Ekvadora je sjajna, a iskoristili smo i kada smo seli sa Morom da nam ulije znanje u ligi Ekvadora u fudbalu.

Opšte je poznato da je igrači SOCCERBET kladionice obožavaju zbog termina. No krenimo redom…

Šta ljudi u Ekvadoru prvo pomisle kada im kažete „Srbija“?

– Novak Đoković! I možda prelepe devojke. Zaista i jedno i drugo su sjajni.

Agencija u kojoj ste zaposleni posredovala je u dolasku Denila Kastilja u Partizan. Da li je on možda rođak Segunda, koji je pre nekoliko godina igrao za Crvenu zvezdu?

– Segundo Alehandro Kastiljo! Naravno da ga znam. Nisu Denil i on rod, iako su iz iste provincije obojica. Moram da Vam pokažem nešto (uključuje telefon i pokazuje nam snimak od pre tri dana Segunda). Pogledajte, on je u penziji, a gledajte kako je građen. Neverovatan je profesionalac uvek bio.

Koliko je privlačno igračima iz Ekvadora da im prva stanica u Evropi bude Srbija?

– Mislim da je to odličan potez. To je korak da jednog dana zaigraju u najjačim ligama Evrope. Ljudi u Ekvadoru, koji prate fudbal znaju veoma dobro ko su Partizan i Crvena zvezda. Znaju i za strast oko Večitog derbija.

Kakva je ekvadorska Serija A, elitni rang?

– Fudbal je najpopularniji sport u mojoj zemlji. Daleko iza njega je možda košarka kao broj… Ma ne mogu da kažem „dva“, iza mnogo daleko u odnosu na popularnost fudbala. I iza je odbojka.

Da li svaki klub ima neku svoju priču, rivalstvo podelu zbog ekonomskog ili nekog drugog statusa?

– Probaću da o svakom ispričam malo. Barselona je fenomen koji se ne sreće baš često. Imaju najviše navijača. Podršku u celoj zemlji, ne samo u Gvajakilu iz kojeg dolaze. Postoji priča da imaju podršku oko polovine svih koji u Ekvadoru prate fudbal. Ne znam baš te brojke, ali sam siguran da mogu da napune stadion svojim navijačima u bilo kom kraju Ekvadora. Kažem da su fenomen, jer teško je tako nešto videti bilo gde, pa uostalom ni Boka juniors nema takvu podršku.

LDU Kito je bivši klub Kastilja. Kakvi su oni?

– Najveći klub u Ekvadoru jer poseduje pet internacionalnih titula. Ima Barselona više titula u ligi Ekvadora, ali… LDU može da se podiči sa pet trofeja koji su vredniji.

Nacional je treći klub?

– U pitanju je klub koji je dao najveća imena ekvadorskoj reprezentaciji. Imaju tradiciju i njihovo ime Nacional nije izabrano tek tako. Za taj klub mogu da igraju samo igrači iz Ekvadora. Mnogo je važno to što rade, jer možda i na uštrb rezultata oni čine mnogo za našu reprezentaciju. Bili su dugo vojni klub i imali podršku armije. To je prestalo pre nekoliko godina. Nakon toga su se našli u teškoj situaciji. Ipak, imaju takmičarsku ekipu i veoma su interesantni.

Šta nam možete reći o Emeleku?

– To je drugi po popularnosti klub iz regiona Gvajakil. Zovu ih „električari“. Kada pričate o njima, može se reći da su oni bogatiji klub u odnosu na Barselonu, takođe se isto priča za LDU.

Tu je i klub koji gazi krupnim koracima, Independijente?

– Mnogo brzo napreduju. Rapidno. Imaju već tri internacionalne titule i jednu u prvenstvu. U Seriji A, elitnom rangu, su samo 12-15 godina. Neverovatno je šta rade. Kod njih je važno napomenuti da oni praktično nemaju navijače. Ipak, rezultati su im odlični, samo će teško doći do navijača, jer je sve to već podeljeno.

Postoji li nasilje u Ekvadoru između navijača?

– Da, ne možete u Gvajakilu nositi dres LDU ekipe ili obrnuto. Nije dobro za Vaše zdravlje tako nešto. Ne možete čak nositi ni dres Emeleka u kraju Barselone iako su iz istog grada. Mi smo Južnoamerikanci, mnogo smo strastveni. Nekada to dovede do katastrofe.

Evropa je u poslednje vreme videla nekoliko fenomenalnih igrača iz Ekvadora. Može li Kastiljo da bude sledeći?

– Ima ogroman potencijal da nastavi tim putem. Bio je iznenađen kada je čuo da ga Partizan želi, ali i spreman da dođe. Nije baš nešto dugo razmišljao. Pogledao je i nekoliko snimaka navijača, atmosfere, večitog derbija… Nije ovo bilo kakav tim. Došao je u veliki klub iz sjajnog grada. Mislim i kao njegov agent da je odlično što je došao. Da se izbori za minutažu i napreduje. Poznajem ga nekoliko godina i na kraju dana on je samo dete. Potrebno mu je vreme da se navikne i zato mislim da će ovo biti pozitivno iskustvo.

Taj njegov dolazak u Šahtjor je priča za sebe?

– Jeste, to je iskustvo koje i danas razmišljam kao o nečemu što se ne dešava baš često. Sve je bilo zatvoreno, rat je počeo, a mi smo na kraju došli do Moldavije i odatle kolima krenuli ka Kijevu. Bile su ogromne kolone automobila u suprotnom pravcu, a imam i dalje osećaj da smo samo mi vozili u suprotnom  pravcu… Ka Ukrajini. Šahtjor je sve učinio da prođemo kako treba, ali taj osećaj…. Sledeći put sam ga otpratio do Roterdama samo i stavio na avion. Prvi put je bio takav da smo putovali 30 sati sve ukupno.

Kako je izgledao dolazak u Kijev?

– Znate kako, nemate baš osećaj da je rat, bar nismo mi imali u tom trenutku. Ja tih dana nisam čuo sirene ili neku opasnost, ali mi je Kastiljo rekao da se događalo posle. Naviknete.

Ukrajina, Srbija, istok Evrope je bio suđen?

– Jeste, Kastiljo je iz dobre i vredne porodice. Nijednog momenta se niko nije protivio njegovim odlukama. Rekli su mu da je izabrao da se bavi fudbalom, da je poziv tako da će proputovati svet i zaraditi za porodicu i sebe – podvlači menadžer Kastilja.