Partizanov heroj iz Njukasla: Deca iz ulice, Taribo koji tera Širera da menja nekoliko dresova i “Mateusov penal” u Švedskoj

Taj 27. avgust 2003. godine se ne zaboravlja. Ne zaboravljaju ga navijači Partizana, a verovatno ni Njukasla. Čudesna noć na “Sent Džejmses parku” oplemenjena je plasmanom u Ligu šampiona.

Istorijski, prvi plasman nekog srpskog kluba u taj novi format UEFA takmičenenja, čovek koji ga je, slobodno možemo reći „potpisao“, bio je izvođač poslednjeg penala na meču Milivoje Ćirković, Partizanov heroj iz Njukasla.

VIŠE PAMTIM DOČEK KUĆI, TU SAM POSTAO SVESTAN

– Kako vreme prolazi sve više mi naviru sećanja na taj događaj. Prošle godine je bilo dve decenije od kako se to dogodilo. Taj datum za mene lično i za klub je nešto zaista posebno. Kada pogledam iza sebe, posebno mi je drago što sam bio jedan od članova te ekipe. I za mene je značajno što sam ostavio trag.

– Partizan kao veliki klub i treba da pamti te značajne datume. Voleo bih samo još jednom, ovako i javno, da se zahvalim svim mojim saigračima koji su tada bili, i koji su doprineli ništa manje od mene, da se Partizan plasira u Ligu šampiona – kaže Ćirković za SoccerSportal.

Svi znamo kako je izgledala ta noć u Njukaslu, a kako je izgledao dolazak kući, u svoj kraj, Milivoja Ćirkovića?

– Cela ta euforija se prenela na sve. Dolazak u Beograd, pratnja do Zemunela… Trenutak kada sam postao svestan da smo uradili nešto veliko nije se dogodio tada, već u momentu kada sam stigao u Pazovu, i ispred moje kuće me čekao veliki broj dece iz komšiluka. To su sve bili klinci iz moje ulice koji su bili srećni i došli su da me dočekaju. To je detalj koji mi je tada ušao u srce i ostaće zauvek u njemu.

VOLIM ŠTO SADA SA PORODICOM PRIČAM O TOJ NOĆI IZ NJUKASLA

Mnogi igrači kažu da postoji gol koji im je promenio život. Da li je to bio i slučaj sa Vama posle Sent Džejms parka?

– Igrao sam u karijeri na poziciji sa koje se ne postiže mnogo golova. Nekada se pamte golovi, a nekada promašaji. Uvek kažem, Sale Ilić i Real Madrid. Višegodišnji moj kapiten, legenda nad legendama, momak koji je doprineo svim uspesima Partizana, neko ko voli najviše Partizan… Dogodi mu se protiv Reala da promaši sa pola metra gol. Nekada ti detalji odluče…

– Imao sam tu sreću da sam odigrao veliki broj dobrih utakmica i van Partizana, u reprezentaciji, Milicionaru, Budućnosti iz Valjeva, Teleoptiku… Na toj velikoj sceni ostaje taj gol upisan u mojoj biografiji. Drago mi je što sada sin, ćerka, supruga, sestre i ostala rodbina pričamo o tom detalju.

Ivica Kralj, Igor Duljaj, Albert Nađ i ti, svi ste tu u klubu danas. Da li se čujete i sa ostalima iz te fenomenalne generacije?

– Bio je tu i do nedavno Đorđe Pantić, trener golmana, koji je takođe bio sa nama u toj generaciji, Bojan Zavišić je takođe tu. Viđam se često sa Branimirom Bajićem, Brankom Savićem, Mitkom (Milanom) Stojanoskim… Čujem se i sa Sašom Ilićem. Vlada Ivić odlično radi u kao trener. Pratim njegove trenerske početke koji su veoma dobri. Družimo se. Odrasli smo zajedno, svi ti igrači iz te generacije smo u kontaktu i mnogo mi je drago što se vidimo.

TARIBO VEST KOJI KAŽE MATEUSU DA IZAĐE

Taribo Vest, neizbežna tema… Po čemu njega pamtiš?

– Neposredan momak, koji je igrao u mnogim velikim klubovima i pre dolaska u Partizan. Svi smo znali za njega. Pamtim ga i po toj neobičnoj frizuri. Takođe, nikad neću zaboraviti da je on u tom trenutku jednog od najboljih napadača na svetu, Alana Širera, počistio na terenu. Širer je nekoliko puta tokom te utakmice menjao dres zbog Tariba. Vest mu je raskrvario jednu pa drugu arkadu.

– Toliko ga je iznervirao i bio nadmoćan nad njim da mislim i da je uticao da Širer promaši penal, čovek koji pre toga nije promašio desetine udaraca sa 11 metara – priseća se Ćirković i dodaje:

– Pamtim ga i po završnom sastanku u hotelu. Lotar Mateus je davao završne taktičke zamisli u jednom momentu je Taribo, koji je sedeo skroz pozadi ustao i obratio se našem portparolu Marku Vjetroviću. Rekao mu je da kaže Mateusu da izađe.

SUDIJA JE POGLEDAO MATEUSA I ZBOG AUTORITETA MOŽDA POKAZAO NA PENAL

Kako je čuveni Nemac reagovao na to?

– Lotar je imao 42 godine i osećao je da neće ništa izgubiti time što će da pusti Tariba da priča. Njegov motivacioni govor nas je ohrabrio i ulio da Partizanov tim ima 20-30 odsto više samopouzdanja posle tog govora iz Njukasla, odnosno hotela pred meč.

Mateus je bio posebna ličnost?

– Kada je došao sve je treninge odrađivao sa nama. Mislim da je mogao da bude deo tima i na terenu da je želeo. Toliko je bio spreman i bio dobar fudbaler. Tu je i čuvena nemačka disciplina i taj detalj koji je prelomio u Jurgordenu. Situacija kod faula u 16. Stojanovski penal, sudija još nije odlučio, tu je negde pola jeste, pola nije, arbitar se okreće ka našoj klupi… Lotar tu skače i na njegov autoritet sudija pokazuje na 11 metara. To je prelomilo meč i da se plasiramo u plej-of za Ligu šampiona.

PAMTIM POBEDU ZA ROĐENDAN PROTIV ZVEZDE, SVE OSTALE…

Da možete da izaberete jedan meč koji biste ponovo odigrali, a da bude drugačiji rezultat, koji bi to meč bio?

– Utakmice protiv Crvene zvezde su nešto posebno. Odigrao sam veliki broj derbija, ali sam imao lošiji skor protiv crveno-belih. Sve te utakmice koje sam izgubio od Zvezde bio voleo da ponovo odigram i bude drugačije. Najdraži  meč mi je derbi koji sam odigrao na moj rođendan 14. aprila 2021, kada su Saša Ilić i Ivica Iliev bili strelci za našu pobedu. Sve ostale bih voleo da odigram ponovo.

Imamo taj 116. večiti derbi, meč protiv Njukasla, možete li da izdvojite treći najdraži meč za Partizan?

– Debi meč u Kupu protiv Spartaka u Subotici. Pamtim i prvi gol protiv Obilića kada smo dobili 3:0, dao sam prvi gol. U sećanju mi je i meč protiv Porta kada smo odigrali 1:1 na našem stadionu. Možda taj gol protiv Obilića. Dao sam pogodak bliže severnoj strani stadiona, a onda taj trk ka jugu.

REPREZENTACIJA I TOP 11

Reprezentacija posle 24 godine na EP, kako vidite naše šanse?

– Dobra je stvar što je reprezentacja spojila sada dva velika takmičenja. Poznati smo kao narod koji uvek kritikuje i kada se desi nešto dobro. Pobornik sam da je bitno da se ostvari rezultat bez obzira kakva je igra. Naravno, bolje je kada i igra prati, ali imali smo situacije kada smo igrali dobro, a nismo pobeđivali i bili na velikim takmičenja. Šta bi se desilo da smo igrali vrhunski fudbal, a da se nismo plasirali na Evropsko prvenstvo? Piksi radi dobru stvar.

– Engleska je favorit, a ne mora da ništa znači. Sigurno možemo da se borimo sa Slovenijom i Danskom za sledeći krug. Imao sam sreće, juče sam saznao da porodično idemo na ta dva meča, dobili smo karte. Priželjkujem dobar provod, uživanje i rezultat reprezentacije. Imamo dobre igrače i šansu da se plasiramo u naredni krug.

Za kraj, hajde da probamo da sastavite listu od 10 najboljih igrača po pozicijama sa kojima ste igrali?

– Ivica Kralj na golu bez daljeg. Štoperi Bata Mirković… Igrao sam sa Mihajlovićem u reprezentaciji dve-tri utakmice, pa ću njega pored Bate. Levi bek Nenad Mišković, iz Partizana, koji je bio brz. Duljaj i Nađ na sredini. Saša Ilić neizbežan. Izbor nije lak jer odigrao sam u reprezentaciji neke mečeve i sa Peđom Mijatovićem, Savom Miloševićem…

– Vrhunski igrači, ali ako se fokusiram na to sve otići ću u nedogled. Malo da se prebacim na špic odmah, Savo i Mijat. Vlada Ivić neka bude desno krilo, a na levo, jeste da nije igrao tu, ali u ovoj formaciji neka bude Mateja Kežman – podvlači Milivoje Ćirković, Partizanov heroj iz Njukasla.