Hari Kejn nije jedini: Ni ove fudbalske legende nisu uspele da osvoje nijedan veliki trofej! (VIDEO)

Možete biti najsmrtonosniji strelac koji je ikada zaigrao fudbal, ali surova istina je koliko god ste dobri na kraju će vam se brojati samo trofeji.

To je brutalna istina i jedini razlog zašto ovi brutalno dobri fudbaleri neće ostati upisani zlatnim slovima u istoriju svetskog fudbala. Verujte nam, talenat je bio tu.

Hari Kejn je odigrao (još jednu) vrhunsku golgetersku sezonu, ali će je završiti ponovo bez trofeja pošto je Bajern ispao u borbi za trofej u Bundesligi, te juče izbačen iz Lige šampiona u polufinalu.

Međutim, Englez nije sam u klubu nesrećnih igrača bez trofeja. Sastavili smo listu legendarnih igrača koji su nastupili za klubove u prvih pet evropskih liga, a da nikada nisu osvojili veliki trofej za klub ili državu.

Podećamo, Kejn je trostruki osvajač Zlatne kopačke Premijer lige, najbolji strelac Svetskog prvenstva 2020. i u debtantskoj sezoni u Bajernu iz Minhena, postigao je 44 gola. Ipak, sve ovo je manje bitno kada nema nijedan trofej.

1. Dimitri Paje

Kada pomislimo na ovog igrača odmah su nam u sećanju ludi slobodnjaci iz kojih je neretko postizao fantastične golove.

Paje je nesumnjivo imao talenat da bude fudbaler elitnog nivoa, a njegov boravak u Vest Hemu je bio dokaz za to. Redovno nas je Francuz oduševljavao, ne samo svojim golovima (njih 165) već i kako bi ponizio defanzivce i prkosi fizici.

Bio je izuzetno blizu trofeju sa reprezentacijom Francuske na EURO-u 2016, ali su na poslednjoj prepreci “Galski petlovi” ipak posustali. Bolja je u finalu bila reprezentacija Portugalije sa 1:0.

Igrao je Dmitri redom za Nant, Sent Etjen, Lil, Vest Hem, Marselj, ali niti u jednom klubu nije uspeo da se domogne trofeja. Paje je od 2023. ostavio poteru za evropskim trofejima iza sebe, a od tada je član Vasko da Game.

2. Antonio di Natale

Italija nikada neće zaboraviti ovu legendu!

Di Natale je napravio karijeru kao pouzdan strelac za timove u Seriji A, ali je najviše zasijao sa Udinezeom kada je postavljao brojke uporedive sa Lionelom Mesijem i Kristijanom Ronaldom početkom 2010-ih.

Jedan od najboljih strelac u istoriji Serije A sa 191 golom u samo 385 utakmica, razvio se u jednog od najkonzistentnijih i najsmrtonosnijih igrača u Evropi.

Di Natale je izabran u najbolji tim Serije A tri puta, dva puta je bio najbolji strelac lige, a jednom je bio i najbolji golgeter Kupa. Ipak, pitanje je jasno i glasi koliko ima trofeja, a da nisu pojedinačne nagrade?

Nijedan! Fudbal je nekada surova igra.

3. Gilfi Sigurdson

Uprkos tome što se može pohvaliti impresivnim rekordom golova kao igrač sredine terena, veliki trofej je stalno izmicao Sigurdsonu. Gilfi je postigao ukupno 147 golova za klubove i reprezentaciju.

Najveći pečat ostavio je u Svonsiju, Evertonu i Totenhemu, za ova tri tima postigao je 60 golova u 300 nastupa.

Ovaj 34-godišnjak sada igra van prvih pet u Evropi, na svom rodnom Islandu.

4. Vedad Ibišević

Odgovoran za odlazak Bosne i Hercegovine na prvi veliki turnir u istoriji ove države, a zatim i za postizanje prvog gola za BiH na nekom velikom turniru 2014. godine (Svetsko prvenstvo), Ibišević se povukao sa 200 golova na najvišem nivou, ali bez trofeja.

Ibiševič je igrao za PSŽ, međutim ovoj ekipi sredinom 2000-ih nije išlo tako dobro kao danas, a nije ni Vedad dugo ostao u Francuskoj. Brzo je otputovao u Bundesligu gde je napravio fantastičnu karijeru i zaostavštinu, ali ipak bez trofeja.

Bosanac se najduže zadržao u Hofenhajmu, a za ovaj tim je od 2007. do 2012. postigao 48 golova u 123 nastupa. Igrao je još i za Štutgart, Hertu i Šalke.

5. Luiđi di Bijađo

Di Bijađo je fudbalsku karijeru započeo u juniorima rimskog Lacija, dok je za seniorski tim odigrao svega jednu prvenstvenu utakmicu. Posle nastupanja za Moncu i Fođu, on se 1995. godine vraća u rodni Rim gde potpisuje za suparničku Romu. Nakon četiri sezone igranja za Romu i neuspešnih sezone, Di Bijađo prelazi u milanski Inter.

Sa Interom je 2003. osvojio drugo mesto u Seriji A, međutim ništa više od toga.

Na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998. di Bjađo je dao gol Kamerunu u utakmici grupe koju su Azuri dobili sa 3:0. Međutim, bio je glavni tragičar utakmice četvrtfinala protiv kasnijeg pobednika Francuske kada je promašio poslednji i ključni jedanaesterac za Italiju, od tada je postao sinonim za neuspeh.

6. Met le Tisije

Kažu da ovaj čovek nikada nije postigao ružan gol.

On je bio jedan od najlepšihza gledanje fudbalera u istoriji, a neki od njegovih golova se i dan danas prepričavaju. Ovaaj čarobnjak je svoje najbolje godine u karijeri proveo u Sauthemptonu, pa možda i zbog toga nema trofej, ali ova živa fudbalska legenda zaslužuje mesto na našoj listi.

Met le Tisije je za Sauthempton odigrao čak 443 utakmice, a postigao je i 161 gol. Ipak najveći uspeh mu je drugo mesto u Kupu u sezoni 1991/92.

Ipak, neverovatni golovi ovog izuzetno dobrog igrača ostaće još dugo upamćeni.

7. Hoseba Ečeberija

Kada pomenemo ovog igrača odmah nam padne na pamet Atletik Bilbao, a ova legenda Baskije ostaće u srcima svih navijača kluba.

Ečeberija je u Bilbau igrao punih 15 godina, od 1995. do 2010. godine, a poslednju sezonu je odigrao potpuno besplatno za ovaj klub. Možda baš iz ovog primera uviđamo zašto ga navijači smatraju legendom Baskije iako nije osvojio niti jedan trofej sa ovim timom.

Ečeberija je odigrao više od 500 mečeva za Atletik, a uspeo je da se upiše u strelce 88 puta.

Međutim, nikada nije stigao do trofeja. Jedina šansa je bilo finale Kupa Španije 2009. godine ipak Atletik je samo poneo srebrnu medalju.

8. Sokrates

Sokrates je rođen u Belem do Para u Brazilu. Profesionalno je počeo da igra fudbal 1974. za Botafogo, ali je većinu svoje karijere (1978. do 1984.) proveo u Korintijansu, postigavši 41 gol u 59 utakmica brazilske Serije A i 172 gola u karijeri dugoj 16 godina.

Stariji pričaju da je ovaj igrač jedan od najboljih veznih fudbalera svih vremena.

Sa Botafogom je ovaj igrač tri puta bio prvak države, ipak, njegova karijera se najviše vezuje za reprezentaciju Brazila za koju je odigrao 60 utakmica i postigao 22 gola, ali nikada sa reprezentacijom nije osvojio trofej.

Najbliži je bio podizanju troofeja 1983. godine sa reprezentacijom Brazila kada je osvojio drugo mesto na Kopa Amerika, 1979. godine osvojio je bronzanu medalju na istom takmičenju.

Sokrates je bio strastveni obozavalac cigareta, te je u nekoliko navrata uhvaćen da konzumira cigarete i tokom poluvremena utakmica. Ipak, ovaj poriv ga je koštao života pošto je sa samo 57 godina preminuo.

9. Lejton Bejns

Lejton Bejns je bivši engleski fudbaler koji je igrao na poziciji levog beka.

Bejns je karijeru započeo u Viganu, a 2007. je prešao u Everton. Igrao je za reprezentaciju Engleske uzrasta do 21 godine i za seniorski tim, predstavljao je Enlesku na Evropskom prvenstvu 2012. i Svetskom prvenstvu 2014.

Karijeru je završio 2020. godine bez ijednog trofeja. U karijeri je odigrao preko 500 utakmica na kojima je dao 35 golova kao desni bek.

10. Đuzepe Sinjori

Sinjori je igrao za mlađe kategorije Intera. Debitovao je 1984. godine za niželigaški klub Lefe, u kome je proveo dve sezone. Kasnije je igrao za Pjaćencu, Trento i Fođu, u periodu od 1986. do 1992. godine.

Prešao je u rimski Lacio 1992. godine. Tri puta je poneo nagradu najboljeg strelca Serije A, ali nikada sa ovim klubom nije osvojio titulu.

Tokom perioda od 1998. do 2005. godine, branio je boje Sampdorije, Bolonje i grčkog Iraklisa.

Debitovao je 1992. za reprezentaciju Italije. Odigrao je 28 utakmica za reprezentaciju i postigao 7 golova. Bio je član nacionalnog tima na Svetskom prvenstvu u Americi 1994. godine, kada je sa ekipom osvojio srebro.