Apeninsko poluostrvo poslednjih dana potresa stravičan masakr koji se desio u mestu Nuore i koji je ponovo pokrenuo priču o porodičnom nasilju i strožim kaznama za nasilnike. Zbog toga se oglasio bivši italijanski reprezentativac, Andrea Karnevale, koji je i sam doživeo tešku tragediju kada je bio dete.
Karnavale, koji danas radi kao šef skaut službe Udinezea, dao je povodom najnovijeg užasa intervju za rimsku “La Stampu”. Ponovo je ispričao stravičan događaj iz detinjstva, kada je njegov otac ubio njegovu majku.
– Jednog jutra se otac probudio, uzeo sekiru i otišao da ubije moju majku pored obližnje reke, gde je otišla da pere odeću. Jedna od mojih sestara je bila tu, dok sam ja igrao fudbal na obližnjem terenu. Uzeo sam mozak ubijene majke u ruke i odneo ga u policijsku stanicu: “Vidite li šta se sad dogodilo. Koliko puta sam dolazio ovde, evo vam sad krv”, rekao sam komandiru. Danas, kako god, nemam ružna osećanja ni prema kome. Moj otac je bio bolestan čovek koji nije lečen – ispričao je između ostalog Karnavale.
Nasilje je trajalo godinama, a policija nije reagovala
U trenutku kada se dogodio užasni zločin, on je imao samo 14 i po godina. Živeo je sa bratom i još 4 sestre. Ispričao je u intervjuu koliko je važno da se prijavi nasilje u porodici i da nadležni reaguju. Jer, tada nisu hteli.
– Svuda su bile naznake, jer je moj otac, koji se vratio kući posle godinu dana rada u Nemačkoj na pruzi, počeo da se ponaša čudno i dezorijentisano. Počeo je da tuče našu majku pred nama, čak i dok smo večerali zajedno uveče. Radio je to u bilo kom trenutku. Išao sam u policiju ekoliko puta, a tamo su mi rekli da dok ne vide krv, ne mogu ništa da urade.
– U kući je stalno bila atmosfera terora, jer je u svakom trenutku mogao da postane nasilan, posebno prema majci, ona je patila od njegovih izliva besa. Godinama je moja majka udarana i prebijana pred nama.
Uprkos tragediji je napravio veliku karijeru
Karnavale je rekao da u današnje vreme ne sme da postoji takozvana “sramota malog mesta”, to jeste da se nasilje ne prijavljuje zbog onoga “šta će selo reći”.
– To je bio mali gradić, postoja je osećaj sramote, uz majčin strah da će otac saznati da ga je prijavila. Sve se krilo. Moja majka je bila dobra žena, ali otac je bio opsednut idejom da ga ona vara, ludilo koje se događa i danas. Ipak, komandir, u stanici, je govorio da dok ne vidi krv, ne može da interveniše – ispričao je bivši fudbaler.
Njegov otac je izvršio samoubistvo 8 godina kasnije kada je pušten iz zatvora.
Uprkos stravi i užasu koji je doživeo kao dečak, uspeo je kroz fudbal da se izbori i postane uspešan. Od malih klubova je krenuo i stigao do Serije A. Tamo je nastupao za Udineze, zatim sa Maradonom u najslavnijim godinama Napolija. Bio je potom član Rome, a stigao je i do reprezentacije Italije, za koju je igrao na Svetskom prvenstvu 1990.
Fudbal 
