Sudija Srđan Jovanović je sudio Crvenoj zvezdi meč Superlige sa Železničarom posle tačno 17 meseci. Njega su Zvezdan Terzić i uprava kluba sa Marakane “uzeli na zub”, pa su mnogo puta tražili izuzeće
Nekad tajno, a nekad i javno, kao što je slučaj bio sa jednim od prethodnih Večitih derbija, kada su pretili da neće izaći na teren ako Jovanović bude sudio.
Zašto, pitate se?
Zato što postoji glasina u fudbalskoj Srbiji da je Jovanović navijač Partizana, iako on to nikada javno nije rekao.
Čak ni kada ga je novinar Arene sport u emisiji “Teme do Arene” pitao da li je istina da mu je jedan klub bliži srcu, on je odgovorio da kao arbitar po statutu Saveza nema pravo da se navijački izjašnjava.
Slična ovakva situacija bila je i sa Miloradom Mažićem, gde se takođe jedan tabor sa Topčiderskog brda žalio da on navija za onaj drugi, pa je neretko i Mažić bio zaobilažen kada su Derbiji u pitanju.
Naravno, postoji i ogroman broj arbitara za koje se tvrdi da su Zvezdini navijači, a o nekima je crno-bela javnost putem društvenih mreža umela da podeli izuzetno interesantne detalje iz prošlosti. Često čak potkrepljivane fotografijama.
E sad, s obzirom na to da se Jovanović, realno, na meču Zvezda – Želja nije baš iskazao, odnosno imao je nekoliko krajnje nesigurnih odluka, čak je propustio da dosudi i dva penala za crveno-bele (dok čekamo objašnjenje Sudijske komisije, treba reći da je u jednoj situaciji gotovo sigurno pogrešio), poželeli smo da napravimo jedno pomalo banalno, ali učinkovito poređenje.
Kakva je situacija u Engleskoj?
Martin Atkinson je, na primer, rodom iz Bredforda, ali navija za Lids Junajted i nikada u karijeri nije sudio ni Bredfordu, ni Lidsu. Stjuart Atvel je iz Nunitona, malog grada u Vest Midlendsu, i nikada nije sudio Aston Vili ili Koventriju, iako navija za Luton.
Mark Klatenburg je navijač Njukasla i, pogađate, nikada nije sudio utakmicu Njukasla ili Sanderlenda.
Majk Din navija za Tranmir Roverse, komšije Liverpula i Evertona, a sudio je dva puta Liverpulu i jednom Evertonu, ali to je bilo pre nego što ga je FA uklonila iz finalne utakmice FA kupa 2006. (između Liverpula i Vest Hema) zbog sumnje da bi mogao biti naklonjen prema Liverpulovom rivalu.
Entoni Tejlor je jedan izuzetak. Iako je rodom iz oblasti Mančestera (Greater Manchester), navija za Altrinhema, pa je sudio na desetine mečeva i Junajteda i Sitija. Em je uštedeo na gorivu, em na vremenu za putovanje.
Da li sudije u Engleskoj moraju da kažu za koga navijaju?
Odgovor je da moraju.
– Na početku svake sezone prikupljaju se svi podaci o svakom sudiji – rekao je svojevremeno jedan bivši predsednik saveza koji je zadužen za određivanje sudija.
– Oni popunjavaju formular u kom kažu za koga navijaju, da li su ikada igrali meč u dresu nekog kluba i gde trenutno žive. To vam daje predstavu o tome kako biramo sudije za određene utakmice – na primer, sudija iz Šefilda nikada ne bi sudio utakmicu timova iz Šefilda.
Džon Mos, navijač Sanderlenda, igrao je u omladinskim timovima svog voljenog kluba i Milvola kao mladić i nikada nije sudio ni jednom od tih timova. Sanderlend je, čisto radi dodatnog pojašnjenja, grad na severu, a London u južnom delu Ostrva.
Da li je neko ikada sudio utakmicu tima za koji navija?
Mark Halzi, penzionisani sudija, imao je interesantno gledište o tome.
– Živim pedeset pet kilometara od Loftus Rouda (stadiona KPR-a) i sudio sam dve utakmice svom timu – jednu pobedu i jedan poraz. Posle toga sam pomislio: „Ne mogu više ovo da radim“. Ali nikome ništa nisam rekao, to su bile devedesete i ljudi su tek počeli da pričaju o tim stvarima.
– Na kraju sam morao da priznam da navijam za Kvins Park Rendžerse jer sam osećao da moram da se radujem svaki put kada daju gol. Ali kada pređete tu liniju, postajete sudija i morate biti profesionalni do kraja.
Svrha ovakvih detaljnih analiza nije stvaranje dodatnog pritiska na sudije u trenutku kada mediji traže i najmanju grešku u njihovom radu, već su Englezi shvatili kolika je važnost nepristrasne arbitraže, zbog čega i želimo da vam ukažemo na ove stvari.
Postoje i nepravilnosti
Majkl Oliver je navijač Njukasla i sudio je meč između Noriča i Kristal Palasa, iako su u toj sezoni Kanarinci bili direktni rival Svrakama u borbi za opstanak. Ova situacija definitivno i nema smisla, kada znamo da je u istoj toj sezoni Kevin Frend uklonjen sa meča Stouk – Totenhem, pošto su tada Pevci bili direktan konkurent Lesteru u borbi za titulu (jasno vam je da pričamo o sezoni 2015/16, kada je Ranijeri podigao pehar sa Lisicama).
Entoni Tejlor, koga smo već pomenuli, sudio je i Mančester junajtedu i Mančester sitiju, iako živi u okolini grada. Kako se osećaju navijači, recimo, Liverpula i Evertona kada vide njihov meč sa timom iz Mančestera koji sudi čovek koji tamo živi?
Zato, jasno je da čak ni Englezi još uvek nisu otklonili sve anomalije po pitanju “za koga navijaju fudbalske sudije”, ali su definitivno na boljem putu od balkanskih i istočnoevropskih naroda.
Može li ovo da se upotrebi u Srbiji?
Veoma teško, s obzirom na to da većina ljudi u našoj zemlji navija ili za Crvenu zvezdu ili za Partizan.
Postoje određene subkulture navijača OFK Beograda, Vojvodine, Radničkog 1923, Radničkog iz Niša (…), ali jasno je da bi većina fudbalskih radnika zaokružila crveno ili crno-beli tabor sa Topčidera.
Zato bi veoma teško pred svako kolo bilo izabrati arbitra koji zapravo po pravilima može da sudi na mečevima ijednog “večitog” rivala, što bi takođe ostavilo veliki prostor za malverzacije.
Onda bi sigurno određeni broj arbitara odlučio da zaobiđe pravila, i kaže da ipak “ne navija” ni za Zvezdu, ni za Partizan, jer bi to bio direktan put ka najvećoj sceni i najgledanijim utakmicama.
U Engleskoj svaki klub ima svoju lokalnu zajednicu, i praktično ne postoji nijedna ekipa koja u svakom gradu ima veliki broj pristalica. Što se ne može reći za lige poput Serije A, La lige, Premijer lige Rusije, portugalske Primeire itd…
Ni u tim ligama arbitri se ne izjašnjavaju za koga navijaju, već slično kao kod nas, navijači često dolaze u posed kompromitujućih fotografija ili video snimaka sudija sa ovog ili onog stadiona.
Fudbal 
