Posle svih stvari koje su se desile u poslednjih 12 sati, od remija sa Dancima i ispadanja sa Evropskog prvenstva, preko čudnih apologetskih izjava Dragana Stojkovića Piksija, pa sve do prevrata u svlačionici koji su poveli Dušan Tadić, Aleksandar Mitrović i braća Milinković-Savić, jasno je da neće selektor još dugo da se zadrži na toj poziciji.
Stoga, nećemo mnogo da plačemo za prosutim mlekom, već ćemo se odmah okrenuti ka budućnosti.
A tamo Srbiju očekuju prvi rang Lige nacija i kvalifikacije za Svetsko prvenstvo.
Zato, izanaliziraćemo ko bi bio najbolji da zameni Piksija na mestu selektora. Mislimo da se među ovih 10 imena, koja su pred vama, krije Nišlijin naslednik na klupi Orlova.
Vladimir Ivić
Realno gledano, glavni favorit, kada bi sve u društvu u kom živimo bilo posloženo na pravi način bio bi doskorašnji trener Krasnodara. Vladimir Ivić je imao neke fantastične rezultate u karijeri. Osvajao je Kup Grčke, titulu u Izraelu, a kada je bio blizu toga da osvoji titulu i u izuzetno teškoj ruskoj Premijer ligi, vlasnik Krasnodara Sergej Galicki ga je oterao na pravdi boga.
Međutim, postoje određene naznake da Ivić ne želi da bude selektor dok je konstelacija snaga u našem društvu ovakva kakva je trenutno. Videćemo da li je ovo tačno…
Veljko Paunović
Ovde je realno potrebno iskoristiti najmanje reči. Dovoljno je reći da je čovek bio prvak sveta sa Srbijom do 20 godina na Novom Zelandu 2015. Među tim Orlićima bilo je dosta aktuelnih reprezentativaca naše zemlje, pa je jasno da bi on možda bio i najkompetentniji da nas odvede na Mundijal 2026. godine.
Mundijal koji se igra upravo u zemlji u kojoj Paunović sada radi kao trener – Meksiku (i SAD i Kanadi, no dobro). Radio je i u SAD, radio je u Engleskoj, stekao je potrebno iskustvo, ali i za njega je pitanje želi li trenutno da dođe u Srbiju da se uhvati u koštac sa blatom koje će nesumnjivo ostati iza Piksija.
Slaviša Jokanović
Dva puta je osvajao duplu krunu s Partizanom u Srbiji, a bio je i šampion Tajlanda (što je manje važno). Imao je uspehe sa Votfordom i Fulamom kada ih je uvodio u Premijer ligu iz Čempionšipa, ali se nije baš slavno proveo u Dinamu iz Moskve, gde je bio sedmi na tabeli pre nego što je dobio otkaz pre sezonu i po.
Međutim, on ima autoritet u Srbiji, igrao je veoma važnu ulogu i na EURO 2000. godine, kada se naš tim poslednji put domogao naredne faze takmičenja.
Vladan Milojević
Četiri titule sa Zvezdom, jedna dupla kruna, jedan Kup Srbije sa Čukaričkim i nekoliko velikih evropskih skalpova koje je Vladan Milojević skinuo tokom godina ipak su dobra preporuka.
Čak se čini i da je malo taktički napredovao, pa ne igra više isključivo “surovi bunker” protiv jačih ekipa, već je doneo i neke nove postulate u rad sa Crvenom zvezdom u drugom mandatu.
Dejan Stanković
Osvajao je titule sa Crvenom zvezdom i Ferencvarošem. U Evropi se nije baš proslavio ni u jednom momentu dok je vodio crveno-bele, nije uspevao da se domogne grupne faze Lige šampiona, ali njegov legendarni status i iskustvo igranja za reprezentaciju pod nekim od najvećih trenera koje smo imali definitivno ga preporučuje. Trenutno radi u Spartaku iz Moskve, ali već znamo da i sam selektor Rusije Valeri Karpin radi i u Rostovu i u Savezu.
Marko Nikolić
Stanković je u Spartaku iz Moskve, Marko Nikolić u CSKA. On je ulogu tamošnjeg trenera dobio tek pre nekoliko nedelja, ali definitivno je neko koga bi javnost u Srbiji među prvima volela da vidi na kormilu reprezentacije. U neverovatno teškim uslovima 2017. godine doneo je duplu krunu Partizanu, osvajao je i Kup Rusije i duplu krunu u Mađarskoj.
Njegove inovativne metode gotovo uvek su urađale plodom, ali veliko je pitanje i da li je on spreman da se u ovom trenutku vrati da radi pri našem Savezu.
Željko Buvač
Kad smo već krenuli u turneju po Rusiji, tačnije po Moskvi, da svratimo malo i do Dinama. Sportski direktor ovog kluba je bivši Klopov pomoćnik u Liverpulu i Dortmundu. Ove sezone u Rusiji, njegovim igračima je titula izmakla u poslednjem kolu i to u direktnom okršaju sa Krasnodarom.
Iako još nije imao samostalni trenerski posao, posao sportskog direktora definitivno ima dosta sličnosti sa poslom selektora. Ključna reč ovde je selekcija, odnosno izbor igrača, gde bi Buvačevo znanje koje je stekao tokom prethodnih decenija svakako puno moglo da doprinese.
Savo Milošević
Već je vodio reprezentaciju Bosne i Hercegovine, doduše, tragično je ispao od Ukrajinaca u baražu za EURO 2024, iako je vodio 1:0 do same završnice meča.
Sećamo se najviše njega iz vremena dok je vodio Partizan, tada su ga navijači obožavali zbog lepršavog fudbala koji je gajio, ali nekako je utisak da su izostali rezultati. Posebno u najvažnijim mečevima – čitaj AZ Alkmar u Hagu.
Međutim, i on je ostavio dubok trag igrajući za naš nacionalni tim, jedan je od onih sa najvećim brojem nastupa, pa je zato i ovde u našoj listi.
Aleksandar Stanojević
I on je osvajao titule u domaćem prvenstvu, dve sa Partizanom, a sada se i treći put vratio u Humsku da radi kao trener. Dakle, definitivno je pokazao upornost, koja jeste dobra osobina kada je selektor u pitanju.
Naravno, postoje mnogi kritičari njegovog lika i dela (ne znamo da li ste nekada gledali emisiju Željka Pantića), koji verovatno imaju pravo kada ga kritikuju, ali definitivno je jedan od najboljih trenera koje Srbija može da ponudi.
Ivan Ivica Jovanović
Otkako je dobio otkaz u Panatinaikosu pre godinu i kusur dana, Jovanović nema angažman. Pored Vladimira Ivića i Sava Miloševića jedini je takav na ovoj našoj listi.
Jovanović ima neverovatne rezultate sa kiparskim APOEL-om. Uzeo je s ovim klubom čak četiri titule i četiri Kupa Kipra, ali najvažnije je sledeće: Sa tada skoro potpuno anonimnom ekipom, zaigrao je u četvrtfinalu Lige šampiona, što je ubedljivo najveći uspeh kiparskog fudbala svih vremena.
Dugo je figurirao kao potencijalni selektor, a možda je sada došlo vreme da se oproba. Uostalom, verujemo da ćemo uskoro i saznati.
I za kraj – stranac
Pojma nemamo kog stranca bi Savez mogao da dovede, ali s obzirom na to da Piksi ima 1.500.000 evra godišnje, a Vili Sanjol kao trener Gruzije 200.000, sigurno je da neko može da se probere.
Ako se osvrnemo na rad Havijera Klementea i Dika Advokata, koji su kao stranci pokušavali da vode naš nacionalni tim, nećemo biti baš preveliki optimisti.
Međutim, možda bude i treća sreća. Ko zna. Pogledajte samo Mađare sa Markom Rosijem. Oni i dalje čekaju da se plasiraju u osminu finala na EURO 2024, a dosta će im zavisiti od raspleta u grupi gde su Češka i Gruzija treća i četvrta ekipa sa po jednim bodom.
