Kapiten reprezentacije Srbije Dušan Tadić rekao je posle poraza od Engleske na Evropskom prvenstvu, da možemo da žalimo, jer nam se protivnik nudio da osvojimo makar bod, ako ne i sva tri.
Selekcija Srbije je odigrala odličnu utakmicu, pogotovo u drugom poluvremenu kad je naterala Engleze da se potpuno povuku na svoju polovinu. Dominirali su naši igrači terenom “Feltins arene”, ali nisu uspeli to i da materijalizuju.
– Definitivno mislim da su nam se Englezi nudili od početka do kraja. Imali smo ih i malo nam je falilo. Ostaje velika žal, jer mislim da je trebalo da osvojimo bod ili sva tri – rekao je Tadić posle meča.
– Ne treba da kalkulišemo, trebalo bi da idemo na pobedu. Sledeći meč nam je bitan. To smo znali od početka. Znali smo i za ovu da e bitna. Sve ćemo učiniti da pobedimo Sloveniju i potom i Dansku, da bismo se plasirali dalje – rekao je Tadić za “Arenu sport”.
Tadiću nije prijalo što je počeo na klupi
Meč protiv Engleza je počeo sa klupe, i čini se da mu to nije baš prijalo, ako se da zaključiti na osnovu izjave na RTS.
– Teško sam prihvatio, iskreno. Pričao sam sa selektorom, naravno, ali sam teško prihvatio. To je normalno. Igra se protiv Engleske, kapiten sam, lider i mislim da sam najbolji igrač ovog tima. Naravno da mislim da sam trebao da počnem. Poštujem odluku selektora, ali mislim da bih mogao više da uradim da sam igrao 90 minuta. Ako on želi da Dušan Tadić igra 30 minuta, ja ću igrati. Nije bitan pojedinac, bitno je da prođemo dalje i to je jedino pravo merilo. Moramo to da uradimo, imamo veliko zajedništvo i učinićemo sve za to – rekao je Tadić kroz osmeh, ali i kroz uzdahe.
Nema ovde mesta za fabrikovanje skandala, Tadić je dao potpuno normalnu sportsku izjavu, pod adrenalinom
Treba napomenuti da je čak i pored ovih reči, koje će verovatno različiti tumači u srpskoj javnosti različito i da tumače, da je Tadić pokazao privrženost timu, te da čak i pored toga što se sa Piksijevom odlukom ne slaže, jasno je da je poštuje.
To je svakako pozitivna stvar, a i realno gledano, kapiten mora da bude neko ko ima “svoje JA”, neko ko se ne plaši čak i da se usprotivi autoritetu.
Naravno, u granicama pristojnosti, koje ove večeri, ruku na srce, nisu pređene.
