“Alfa i omega” Bolonje pretvara u zlato šta god dodirne: Zvezda mu je bila i ostala noćna mora

Gotovo svake sezone pojavi se nekoliko fudbalskih bajki koje se dugo prepričavaju i svaka ima neku svoju upečatljivu figuru. Ono što je Bolonja ove godine uradila, a to je plasman u Ligu šampiona, naviše se pripisuje treneru Tijagu Moti i njegovim “gladijatorima” koji su to izborili na terenu.

Međutim, druga strana medalje obično se ne vidi, a to su ljudi koji rade u senci i koji u upravi uspešnog kluba obavljaju ogroman posao. Tu dolazimo do sportskog direktora Đovanija Sartorija, čoveka koji nije toliko poznat široj javnosti i koji je uvek pretvarao u suvo zlato sve čega se dohvatio.

Ovog puta, to je Bolonja, ali malo ljudi van Italije zna da je baš odveo mnoge “male klubove” do velikih visina. Prvi sa kojim je to učinio bio je Kjevo iz Verone, pre 23 godine, kada je “leteće magarce” doveo na do kvalifikacija za Ligu šampiona.

Zvezda mu stala na put

Stao je na korak od elite, pa se preselio u UEFA kup, gde mu je na put stala Crvena zvezda. Stariji navijači crveno-belih dobro se sećaju te sezone 2002/2003, kada je italijanski tim stigao na “Marakanu” i izvukao 0:0.

Otišlo se na revanš u Italiju i tu je tim Slavoljuba Muslina pokazao da je, u tom trenutku, ipak bio bolji. Slavio je sa 2:0 golovima Dejana Milovanovića i Ivana Gvozdenovića i otišao u sledeću rundu na megdan Laciju gde je, potom, eliminisan.

Majstor za male klubove

Sartori je isto uradio i sa Atalantom, te je doveo do Lige šampiona. Zbog uspeha koje ostvaruje, transfere koje pravi dovodeći sjajne igrače iz velikih klubova za male pare, kao i krajnjih rezultata, mnogi ga porede sa Bepeom Marotom.

Međutim, Marota ima dva finala Lige šampiona sa Juventusom i Interom, ali i daleko veće budžete na raspolaganju, te stoga nisu baš za poređenje.

Jedini je “problem” Sartorija to što ima 67 godina i nije baš da je vreme pred njim.