Bolje da kiksiraju Leković i Šljivić, nego Spajić i Krunić: Ishod se ne menja, ali Zvezda više dobija

Crvena zvezda nije za Ligu šampiona, to je čak i fudbalskim laicima jasno, ako su pogledali 1 od 3 dosadašnje utakmice. Međutim, to nije i neće biti tema ovog teksta. Nešto drugo se vrzma po glavi deluje kao greška koju uprava i stručni štab srpskog šampiona prave ove sezone.

Nemaju crveno-beli čemu konkretno da se nadaju u najjačem evropskom klupskom takmičenju. Bilo je to jasno i nakon izvučenih protivnika. Pogotovo ne u ovom formatu, koji je postavljen tako da oni najveći klubovi se neće zadovoljiti sa 3 boda i 3-4 data gola.

Novi format je postavljen tako da klubovi, pre svega oni najjači, moraju da melju svih 90 i kusur minuta i da jure što više golova. Gol-razlika, broj postignutih golova će odlučivati i pozicije na vrhu tabele, a to ne samo da donosi “olakšice” za nastavak takmičenja, već i dodatni keš.

U duelima sa Benfikom, Interom i Monakom videlo se da crveno-beli nemaju ni promil nade čak ni za tu 24. poziciju koja vodi u taj neki baraž. Pitanje je da li će i u preostalih 5 mečeva uopšte uspeti da dođu do nekog boda. I nije to ništa neočekivano, razočaravajuće, to je jednostavno realnost, ako ste iole realni fudbalski fan ili navijač.

Uostalom i trener Milojević je priznao, to su nivoi daleko iznad, to su druge, veće brzine, snage. Ali tu i leži onda problem i greška koja je napravljena u strategiji i koncipiranju tima. Koliko stručnog štaba, toliko i upravljačkog trojca – Terzić, Mrkela, Marin.

Iskusni ništa ne donose, štaviše najviše greše

Zvezda je skoro sve, od dosadašnjih 11 primljenih golova, primila usled grešaka svojih igrača, i to onih “najiskusnijih”. Da navodimo pojedinačno kada i kako su grešili i kiksirali Spajić, Krunić, Rodić, nema potrebe, a imate i klipove u tekstu, pa možete da se podsetite ili da ih vidite.

I tu vidimo grešku o kojoj govorimo, u koncipiranju tima i strategiji za Ligu šampiona. Zašto više mladih igrača, kao što je to recimo bio slučaj kod Baraka Bahara pre godinu dana, nije forsirano?! Da nije bilo toga da li bi bili prodati Nedeljković ili Mijatović i to za takve cifre?!

Zvezda sa iskusnim igračima i zvučnijim pojačanjima, svakako ništa nije dobila, kao što ne bi rezultatski i momentalno dobila sa nekim mlađim talentima. Ali na duže staze bi joj to verovatno bilo isplativije.

Bolje da igra Leković nego Spajić

Zašto umesto Spajića priliku ne bi dobio Stefan Leković?! Momak od 20 godina je prošlu sezonu proveo u Španiji, igrao je za B tim Viljareala i u nekoliko mečeva sedeo na klupi prvog tima. Dakle, sigurno je reč o potencijalu i talentu. I to sigurno znaju i na Marakani, čim nisu hteli da dozvole “žutoj podmornici” da ga otkupi letos, pa su onda dovođenjem Drkušića prodali tek dovedenog Stojića, a njega zadržali.

U kvalitetu i čvrstini odbrane, makar u Ligi šampiona, ne bi to doprinelo na bolje, možda bi se čak napravila greška više, primio gol više, ali to je uostalom sad prilično nevažno. Ne kažemo ni da je Leković bolji od Spajića, ali postoji jedna bitna razlika – Spajić ima 31 godinu, a Leković tek 19.

Leković “mora” da pravi greške kao mlad i da kroz njih i stiče iskustvo, i one “moraju” u tim godinama i da mu se praštaju. Gledajući na duže staze, Zvezda, pa i srpski fudbal u konačnici, imaju daleko veću šansu da profitiraju od njega, nego od Spajića čiji je zenit karijere, uz dužno poštovanje, prošao još pre nekoliko godina.

Zašto ne Jovan Šljivić umesto Krunića?!

O igranju Milana Rodića u Ligi šampiona, pa čak i da ulazi s klupe, je izlišno i govoriti. Opet uz dužno poštovanje, pre svega minuli rad na Marakani, ali pitanje je koliko je uopšte od pomoći i u Superligi Srbije.

S druge strane, Rade Krunić je doveden kao pojačanje za Ligu šampiona, sa ozbiljnim pedigreom. Međutim, kako neko napisa na Tviteru, njegova igra, sa sve greškama koje pravi, a i sinoć je u Monaku “kumovao” kod bar jednog gola, je trenutno na nivou nekog tima iz donje polovine tabele Superlige. Biće da Žoze Murinjo zna fudbala, čim ga je tako lako i pustio iz Fenerbahčea.

A kad se tako pogleda koliko bi Zvezda onda trenutno “izgubila”, a koliko dugoročnije dobila, da veću šansu u Ligi šampiona dobije npr. Jovan Šljivić?! I tu je ista ili slična priča kao sa Lekovićem i Spajićem i takvih je primera još.

Evo recimo Silas, koji je jedno od najzvučnijih pojačanja u srpskom fudbalu u poslednjih 10 godina. Nije sigurno doveden da pravi razliku u srpskom prvenstvu, već da donese kvalitet za Ligu šampiona. Ali od njega tamo ni traga ni glasa (dobi sinoć čak i zvižduke navijača koji su bili na stadionu “Luj Drugi”).

I kad već nema konkretnog učinka (bez obzira što se očekivalo drukčije i pogrešilo), trebalo je onda misliti npr. o 17-godišnjem Lazaru Jovanoviću. Ili ne odreći se tek tako Vladimira Lučića (iako mu je primarna pozicija levo krilo) koji jeste izašao iz teške povrede, ali ima i prošlogodišnje iskustvo igranja u Ligi šampiona.

Maksimović pozitivan primer, ali premalo

Ok, reći će sada neko i navesti kao dobar primer Andriju Maksimovića. I jeste tačno, i to jeste dobra stvar, ali je pitanje zašto ne bi bilo više “Maksimovića” u postavi?! Tu je i Naser Điga sa 21 godinom i neko ko je takođe dobar projekat za budućnost i buduću zaradu, ali opet ovo je šansa da se pokažu “svoja deca” u najvećem “izlogu” na svetu.

Da se ne lažemo, Zvezda kao i verovatno 70 i nešto odsto evropskih klubova na kraju krajeva i žive od prodaje igrača i neophodno im je da ih prodaju.

Zato je ovo izdanje Lige šampiona, kao što i rekosmo, gde nije bilo za očekivati neki rezultat, niti realn , bilo idealno da se iskoristi da se promovišu talenti. Ne mora čak ni da se prodaju već sledećeg leta, štaviše, to je još preporučljivije. Ali će značiti recimo u timu za sledeću sezonu, bogatiji za ozbiljno iskustvo i takmičenje sa najboljima

5:0 ili 7:2 nije neka razlika

Ako ćemo i da upoređujemo, evo primer Dinama iz Zagreba. Neće proći ništa bolje, možda čak i gore u Ligi šampiona od Zvezde (mada ima 1 bod) i doživeo je onu istorijsku katastrofu od Bajerna (9:2). Ali zato “modri” uveliko forsiraju mlade igrače.

Startna postava u LŠ im se ne može zamisliti bez Baturine i Sučića, bio bi tu u Luka Stojanović da se nije povredio. A šansu dobijaju i Kačavenda, Stojković, Embuku, Kordoba… Nijedan od njih nema više od 22 godine i zato će učešće Dinama zapravo biti “isplativije” u budućnosti.

Za kraj i da se ogradimo, da ne shvatite ovo banalno – pustite samo decu da igraju. Bilo bi to neozbiljno i sigurno bi se završavalo kanonadama u mreži. Ali svakako više njih u timu, makar i da dobiju po poluvreme, da se napravi balans, što je posao Milojevića i njegovog stručnog štaba.

Rekosmo već, krajnji ishod ne bi se promenio mnogo, ali da budemo pošteni i realni, trenutno je svejedno da li gubite 5:1, 5:1 ili 7:2. Ako se pogleda šira slika, dobitak bi mogao da bude višestruki i za klub, i za igrače, i za srpski fudbal. Vremena da se to promeni i ispravi ima još, 5 mečeva nije malo.