Meč proteklog vikenda između Kaljarija i Bolonje deluje kao da nije bio poseban i specijalan, osim za navijače ta dva tima. Međutim, u loži na tribinama odvijala se potpuno druga priča. Jedan pored drugog su sedeli legendarni Đanfranko Zola i čovek po imenu Fabricio Majelo.
Tokom 90 minuta su se zajedno nervirali, radovali i na kraju zagrlili. Rekao bi čovek na prvi pogled sasvim uobičajena scena sa fudbalskih mečeva. I mislio bi pogrešno. Nije to bilo druženje i zajedničko radovanje starih ili dugogodišnjih prijatelja.
Nisu čak ni poznanici, u stvari jesu, videli su se jednom, pre 30 godina, ali u drukčijim okolnostima. Jedan od njih je tada bio zvezda Serije A i reprezentativac, a drugi bivši kriminalac i neuspešni Zolin kidnaper.
Kako je Zola osujetio sopstvenu otmicu?!
Da, tako je. Legendarni Đanfranko Zola se sreo posle 3 decenije sa čovekom koji je 1994. godine pokušao da ga otme na benzinskoj pumpi u Parmi.
Majelo je tada držao pištolj uperen u Zolu, tadašnjeg najboljeg igrača Parme i jednog od najboljih u Italiji. Imao je plan da ga kidnapuje zajedno sa pripadnicima svoje bande i potom traže otkup. Ali plan nije sproveo do kraja.
I to samo zahvaljujući neverovatnoj smirenosti i pribranosti samog Zole. Umesto da se uplaši on je stao da razgovara sa kidnaperima. Pitao ih je kako su, smirivao ih i spuštao tenziju i dao im autograme. Na kraju kroz razgovor s njim Majelo i njegovi “drugari” su se predomislili i odustali od kidnapovanja.
Posle 30 godina organizovan je njihov susret i to na fudbalskoj utakmici, a na želju obojice. Bilo je i suza i, naravno, palo je izvinjenje od strane Majela.
“Zatvorski Maradona”
Majelo je i sam bio fudbaler, igrao je u Monci, ali je kao omladinac njegov fudbalski san prekinula zauvek teška povreda. Posle toga se okrenuo kriminalu. Zbog svojih zločina bio je po brojnim zatvorima, gde je stekao nadimak “Zatvorski Maradona” zbog svog umeća s loptom.
Ipak, ti dani su daleko iza njega, nije više s druge strane zakona, već sarađuje sa grupom Libera u Ređo Emiliji. On posećuje decu po školama i na svom životnim iskustvu ih uči da kriminal nikada nije dobar izbor u životu.