Evropski fudbal gubi identitet: Koliko je domaćih igrača u “ligama petice”?

Evropski fudbal gubi identitet. Tako nešto se posebno može zaključiti kada se pogleda procenat domaćih fudbalera u “ligama petice”

Kada se pogleda najboljih pet evropskih fudbalskih liga, prilično je očigledno da po rezultatima prednjače španska La Liga i engleska Premijer liga. Posebno kad vidimo koliko su se timovi dobro pokazali u UEFA takmičenjima.

U Ligi šampiona u poslednjih pet sezona, Premijer liga je imala šest od 10 finalista, sa dva finala u kojima su se klubovi iz Engleske borili međusobno. Liverpul i Totenhem 2019, kao i 2021, Čelsi – Mančester siti.

Mnogi zbog toga tvrde da je engleski fudbal ubedljivo najbolji na svetu.

Međutim, ako se vratimo 10 godina unazad, La Liga je ubedljivo najbolja, sa šest titula. Real Madrid uzeo je pet, Barselona jednu. Dva puta smo gledali španska finala. Real Madrid je slavio nad Atletikom 4:1 2014, dok su se isti timovi sastali i 2016, a tada je takođe Real bio bolji posle penala. Timovi iz La lige su takođe osvojili šest od poslednjih 10 titula Lige Evrope, a klubovi iz Premijer lige samo dve.

Ali, postavlja se pitanje – koja liga ima najviše domaćih igrača ali i zašto evropski fudbal gubi identitet?

I tu trku dobija Španija

Više od 80 odsto igrača u La Ligi su Španci, daleko ispred drugoplasirane Lige 1.

Portal SportingPedia je objavio studiju koja pokazuje ogroman jaz između La Lige i ostale četiri “lige petice”.

Korišćenje domaćih igrača u najboljih pet evropskih fudbalskih liga je tema o kojoj fudbalska javnost razgovara već duže vreme. Prošle nedelje i Geret Sautgejt i Roberto Mančini, selektori Engleske i Italije, žalili su se na mali broj domaćih igrača u Premijer ligi i Seriji A. I bili su potpuno u pravu.

Nakon prolaska kroz brojke, ispostavlja se da u engleskom elitnom nivou fudbala samo 43,7% igrača ima engleske pasoše. Razlika između Premijer lige i La lige je neverovatna, ogromna, jer u Španiji 83,2% svih fudbalera koji su korišćeni tokom sezone 2022–2023 imaju špansko državljanstvo.

Zaključci ovog istraživanja su veoma zanimljivi

• Premijer liga je jedina liga koja ima više stranih nego domaćih igrača
• Španska La Liga je iznad ostalih liga kada je u pitanju igranje domaćih igrača, nadmašujući 80%
• Liga 1, Serija A i Bundesliga imaju nešto iznad 50% domaćih fudbalera
• Sa 8,1% francuski igrači u Bundesligi su najveća ‘nacionalna manjina’ u “ligama petice”
• Osim u Premijer ligi, engleski igrači su u top 10 nacionalnosti samo u Bundesligi

Francuska, Nemačka, Španija i Italija su osvajale Svetska prvenstva u 21. veku: samo Engleska nikako ne uspeva da “donese kući” najpoželjniji trofej u fudbalu, a ovo bi moglo da bude potencijalno objašnjenje.

Što više igrača nacija ima u najboljim fudbalskim ligama, to su veće šanse da razvije talenat svetske klase. Što više vrhunskih igrača, to je jača reprezentacija. Gledajući brojke, ne čudi što je francuska reprezentacija bila u finalu poslednja dva izdanja Svetskog prvenstva. Osvojila ga je 2018. i završila kao vicešampion pre skoro godinu dana u Kataru.

Podaci pokazuju da su francuski igrači među 10 najučestalijih nacionalnosti u svakoj od pet najboljih evropskih liga, a ne postoji nijedna druga zemlja sa takvim dostignućem.

Lista “liga petice” – ko je najzaslužniji što evropski fudbal gubi identitet?

Peto mesto, Premijer liga: 43,7% domaćih igrača

Samo 43,7 odsto, odnosno 234 od 535 igrača koji su zabeležili ijedan minut ove sezone u Premijer ligi, imaju englesko državljanstvo. Ovo je najmanji broj domaćih igrača u “ligama petice” i glavni razlog nedavnih pritužbi Gereta Sautgejta. Iako finansijska privlačnost Premijer lige dovodi najbolje igrače iz celog sveta, količina domaćih igrača u najvišem engleskom rangu jednostavno nije dovoljna. Sledeće najzastupljenije nacije su Brazil, Francuska i Španija, koje imaju između 6 i 7,3% igrača u elitnom rangu engleskog fudbala.

Četvrto mesto, Serija A: 50,2% domaćih igrača

Posle Sautgejta, u medijima se žalio i Roberto Manćini. Iako su Azuri osvojili EURO 2022, reprezentacija Italije nije uspela da se kvalifikuje za poslednja dva izdanja Svetskog prvenstva. 282 Italijana su nastupila u mečevima Serije A tokom cele sezone do sada. Od stranaca, samo francuski igrači čine više od 5%, sa 6,4% iliti 36 fudbalera u italijanskom najjačem rangu fudbala.

Treće mesto, Bundesliga: 51% domaćih igrača

Bundesliga ima bolju statistiku u pogledu korišćenja domaćih igrača od Premijer lige i Serije A, ali sa malom razlikom. 51%, ili 264 od svih 518 fudbalera. Druge najzastupljenije nacije u Bundesligi su Francuska, Austrija i Holandija, a samo francuski igrači imaju udeo veći od 5%.

Drugo mesto, Liga 1: 57,7% domaćih igrača

Francuska Liga 1 je solidna po ovom parametru. Veliki broj domaćih igrača je učestvovao u utakmicama ove sezone. Ovo je drugi najveći procenat korišćenja fudbalera iz te zemlje u prvih pet liga u Evropi. Razlog za uspeh francuske reprezentacije u poslednjih nekoliko godina ima mnogo veze sa činjenicom da se Francuzi nalaze u top 10 po brojnosti u svakoj od preostale četiri najjače evropske lige. Posle Francuza, najkorišćeniji igrači u francuskom elitnom nivou su iz Brazila, Portugala i Alžira.

Prvo mesto, La Liga: 83,2% domaćih igrača

La Liga ima najbolji procenat domaćih igrača u poređenju sa svih ostalih pet najboljih evropskih liga. 410 fudbalera sa španskim pasošem zabeležilo je minute u La Ligi ove sezone. Broj je skoro duplo veći od 234 engleska igrača u Premijer ligi. Igrači iz dve južnoameričke nacije su sledeći najviše korišćeni u La ligi. Argentinci i Brazilci predstavljaju 7,5% i 5,7% svih fudbalera koji su zabeležili minutažu u sezoni La Lige.