Nemanja Matić nikad nije bio igrač koji klima glavom. Na terenu miran, ali van njega uvek dosledan – čak i kad zna da će mu to doneti više kritika nego pohvala.
I opet, kao i mnogo puta do sada, nije hteo da se prikloni politički obojenoj poruci – ovoga puta u Francuskoj, gde je prekrio logo koji simbolizuje borbu protiv homofobije. Mediji su skočili, društvene mreže proključale, ali ko poznaje Matića – znao je da će do ovoga doći.
Nije mu prvi put. Sećamo se kad je kao igrač Mančester junajteda odbio da nosi makov cvet na dresu, tradicionalni simbol poštovanja prema britanskim vojnicima poginulim u ratovima. Tada je, kao i sada, bio svestan težine gesta. I nije bežao.
– U potpunosti razumem zašto ljudi nose makov cvet, poštujem svačije pravo da to radi… ali za mene je to podsetnik na napad koji sam lično osetio kao preplašeni dečak u Vrelu, dok je moja zemlja uništena 1999. godine – napisao je tada.
I tu je ključ – lični izbor. U vremenu kada sportisti sve češće postaju lutke za političke poruke, Matić bira da ne bude pano za iste. Da li to znači da ne podržava borbu protiv diskriminacije? Ne. To samo znači da ne želi da bude deo propagandne mašine, kakva god ona bila – levo, desno ili bilo gde drugo.
Možemo se slagati ili ne sa njegovim stavovima, ali jedno mu se ne može osporiti – uvek ima stav. Bez buke, bez agresije, bez parola.
Sada se čeka njegovo novo objašnjenje, koje će, ako znamo Matića, biti dostojanstveno i bez trunke populizma. A do tada, neka javnost još jednom razmisli – da li tražimo slobodu izražavanja ili samo slobodu slaganja?
Fudbal 
