Fudbal
Gde su čuveni Francuzi iz 1998. godine? Glumci, književnici, rijaliti igrači, sakupljači trofeja, političari…
Sigurno ste se nekada zapitali šta rade igrači nakon što osvoje Svetsko prvenstvo. Sede li u nekom „debelom hladu”, ispijaju koktel, dok su oko njih svuda palme, more, žene, devojke ili i jedno i drugo? Zavirili smo malo u jednu od najboljih evropskih selekcija koja je ikada postojala, nacionalni tim Francuske iz 1998. godine. Skoro svi i dalje nešto rade i povećavaju račune u bankama.
Sećate li se čuvenog ćelavca na golu sa hiljadu ruku – Fabijena Barteza? Nakon penzije, odlučio je da se okuša u trkama i osvojio je ceo jedan šampionat. Čovek koji je branio svaki meč na tom Mundijalu sada radi kao ambasador grada Tuluza.
Njegova zamena, ali i prethodnik među stativama Bernar Lama je posle afere sa pušenjem, što bi Del Boj rekao „smešnih cigara”, i penzije imao kratak izlet u trenerske vode. Vodio je dva meseca Keniju, a potom je bio generalni menadžer Gvajane, koju FIFA ne priznaje. Pre 10 godina je osnovao fabriku za preradu vode koja je proizvodila trećinu prodate vode u Gvajani. Glumio je u TV seriji.
Lionel Šarbonije je bio tu da popuni broj, ali recimo da je on vodio jedno vreme Tahiti, kao i Istr. Radio je i u Africi, potom kao komentator fudbalskih mečeva, ali i konjskih trka.
Vensan Kandela se uglavnom bavi humanitarnim radom. Bio je učesnik serijala „Plesom do zvezda” u Italiji.
Bikšente (Biksant) Lizerazu je aktivno trenirao borilačke veštine, čak je nastupio i na jednom prvenstvu sveta. Trenutno je komentator Lige šampiona i utakmica francuske reprezentacije.
Jedini crveni karton u karijeri reprezentativca Loran Blan dobio je u polufinalu protiv Hrvata i nije igrao u meču za titulu. Trenersku karijeru počeo je u Bordou, a zatim bio u Pari Sen Žermenu. Vodio je Al Rajan iz Katara. Kratko je bio i u posrnulom Lionu.
Marsel Desai je napisao autobiografiju, prodao je u 80.000 primeraka. Sada radi u Fudbalskom savezu Francuske, a usput se bavi i humanitarnim radom.
Književnim putem je otišao i Lilijan Tiram. Još kao igrač završio je dva fakulteta. Njegova knjiga „Manifest jednakosti” je dugo bila među najprodavanijima u otadžbini. Sin Markus igra za Inter, dok drugi sin Hefren nastupa za Nicu, a verovatno će putevima oca, jer ga želi Juventus.
Frank Lebef je odlučio da se posveti glumi. Uspešno je završio kurs i već se pojavljivao u nekoliko uloga na filmu. Takođe radi i kao komentator za ESPN, a bio je i učesnik jednog rijalitija.
Patrik Vijera trenutno vodi Strazbur.. Prethodno je bio kormilar Kristal Palasa, Nice i Njujorka. Oprobao se pre trenerskog posla i u komentatorskom. Otvorio je u Senegalu, zemlji porekla, akademiju fudbala.
Komentatorskom poslu nije odoleo ni Emanuel Peti. Takođe je napisao knjigu, pojavio se u jednoj televizijskoj seriji, a bavi se i dobrotvornim radom.
DEŠAN I DALJE RADUJE FRANCUZE, ZIDAN ČEKA, A OSTALI…
Didije Dešan je bio predodređen da donese mnoge radosti francuskom fudbalu. Posle titula za Francusku na SP 1998. i EP 2000. godine, odlučio je da naredne već počne da radi kao trener u Monaku. Osvojio je Liga kup, potom uveo Juve posle one afere Farsopoli u Seriju A, zatim doneo titulu Marselju… Najvažnija je stigla 2018. godine kada je osvojio Svetsko prvenstvo pobedom u finalu nad Hrvatima, da bi 2022. poklekao u odbrani titule protiv Argentine u Kataru.
Umetnik na terenu Zinedin Zidan trenutno odmara od trenerskog posla. Posle dve titule prvaka Španije i čak tri Lige šampiona, zaslužio je da predahne. Sinovi mu takođe igraju fudbal, ali ne baš uspešno kao on. Čeka ga, kada on poželi, sigurno posao u nekom od najvećih i najbogatijih klubova na svetu.
Robert Pires radi kao stručni konsultant na katarskoj televiziji, dok mu je kolega iz veznog reda Emanuel Peti takođe zaposlen na TV-u, ali u domovini.
Među novinare se otisnuo i Kristof Dugari, koji čak ima i svoju emisiju u Francuskoj.
Bernard Diomed ima Akademiju fudbala koju sponzoriše FS Francuske. Radio je i kao trener u mlađim kategorijama „trikolora”.
ANRI SELEKTOR, ĐORKAJEF i BOGOSJAN AGITUJU ZA JERMENE
Alan Bogosjan je posle nekoliko mandata na mestu pomoćnika u seniorskom timu Francuske trenutno bez posla. Često širom sveta promoviše ideju o priznavanju genocida nad Jermenima.
Kristijan Karembe je radio kao savetnik uprave Olimpijakosa. Uprkos igranju za Francusku, pamtimo ga i po odbijanju da peva Marseljezu. Deda mu je svojevremeno bio u kavezu izložen na neljudskoj predstavi i predstavljen kao lažni kanibal. Zbog toga često ističe da nikad ne bi igrao za „trikolore” da je Nova Kaledonija imala reprezentaciju.
Juri Đorkajef živi u Njujorku i bavi se uglavnom organizacijom humanitarnih turnira u fudbalu. Takođe je zagovornik pitanja Jermena u svetu. I on i Bogosjan su poreklom iz te zemlje.
Ako vam kažemo da je broj 9 nosio tada Stefan Givarš, verovatno nećete verovati. Ipak, legendarni napadač Gengana je prethodno imao sjajnu sezonu u Renu (36/22). Prvu šansu u svetu fudbala u Brestu dobio je od Slavoljuba Muslina 1989. godine. Učestvuje u radu regionalnih selekcija Bretanje.
Tijeri Anri je hodajuća legenda Arsenala. Zanimljivo je da je prvi posao posle 123 meča za Francusku dobio u stručnom štabu Belgije. Potom je kratko vodio Monako, bio dve godine u Montrealu, a potom je je bio trener kod Roberta Martineza u nacionalnom timu Belgijanaca. Trenutno vodi U21 reprezentaciju Francuske i često se svađa sa trenerima Lige 1.
Pred kraj karijere, David Trezege ispunio je želju oca da se vrati u njegovu, a i majčinu, zemlju rođenja – Argentinu. Bio je u River Plejtu, Njuvels old bojsima, da bi tačku stavio u Indiji. Živi u Torinu, blizu Juventusovog stadiona, kluba za koji je igrao. Diplomirao je menadžment na fakultetu u Španiji, potom položio i za trenera. Trenutno, kako sam kaže, traži posao.