Branislav Ivanović je legenda Čelsija, srpske reprezentacije, ali i čovek i po. Tako tvrdi Matej Delač, prvi Hrvat koji je branio za Vojvodinu nakon građanskog rata i koji je “večno zahvalan Banetu”. Delač je kao mlad stigao u Čelsi, a tamo su ga dočekali kao najrođenijeg, pre svih srpski as.
– Uzor i kao otac i kao profesionalac. Zaista su me prihvatili. Prelepi momci. Bane je tvrd momak, ne otvara se previše ljudima, ali kada to uradi, veoma je dobar. Bio sam na pozajmici u Viteseu kod Nemanje Matića, i on mi je mnogo pomogao u svemu. Zahvalan sam na tome, ali Bane… Neverovatno mi je da se neko tako ponaša prema čoveku. Ja sam za njega dete. Imam primer – rekao je Matej Delač u podkastu Inkubatora, koju prenosi Mondo i potom ispričao do sada nepoznatu priču iz dana u Londonu:
– Kada sam pokidao ukrštene ligamente, bio sam na pozajmici u Sarajevu, vraćam se u London i idem na operaciju. Operisaću se i tri nedelje ću biti na štakama. Treba mi neko da mi pomogne. Moja sadašnja žena, moja devojka u to vreme, nije mogla da dođe. Ko će da me vozi, šta ću, kako ću? Menadžer tima kaže ‘Idi u moj stan, moja devojka i ja ćemo ti pomoći’. Ja sam kao ‘Dobro, ići ću gde god da me staviš’ Šta drugo da kažem.”
Ali onda se u priču uključio i nekadašnji defanzivac Čelsija i reprezentacije Srbije. Branislav Ivanović odlučio je da Mateja Delača „preseli” u svoj dom, i obezbedi mu najbolje moguće uslove za oporavak od teške povrede.
– Bane kaže ‘Ne, ide kod mene!’. Ima četvoro dece! Kaže ‘Ide kod mene, imamo sobu, tamo ćeš spavati. Imamo sve, pomoći ću mu, žena mi je tamo će svi pomoći’. A šta, je l morao to da kaže? Mogao je da kaže da me pošalje negde. Imao je svoje utakmice, bilo je usred sezone. Čovek mi donosi hranu, stavili su mi led jer posle operacije ukrštenih ligamenata mora da se ohladi, doneo sto za masažu, stavio sve na mene… To, fenomenalno – rekao je Delač, koji je otkrio i da Branislav Ivanović ne navija ni za Zvezdu ni za Partizan.
Kada je Matej Delač bio na treningu Čelsija, u Londonu je nastala prava mala balkanska kolonija. Pored Branislava Ivanovića i Nemanje Matića, tu je bio i golman Asmir Begović, a njih četvorica su provela najviše vremena. Sve ovo nije moglo da prođe Murinja. Zato je Žoze jednom napravio odličan potez za ručkom.
– Sedimo i jedemo u kantini, Bosanac, Hrvat i dvojica iz Srbije. Onda Murinjo ulazi kroz vrata i u čudu „Hrvat, Srbin i Bosanac se smeju i pričaju. Proveri, proveri, stani“, on slika nas i ode. Šta je sa ovim? On se vraća i deli nam papire, daje svima sliku i kaže ‘Podeli ovo u svojim zemljama, da se vidi da možeš da budeš dobar!’. Zna on! sve. On sve prati“, rekao je Delač.
Matej je odrastao u Interu iz Zaprešića, ali je kao tinejdžer postao igrač Čelsija. Odlučio je da odbije ponude Hajduka i Dinama, i da odmah pređe u jedan od najboljih timova u Evropi, što ga je tih godina pripremalo za budućnost. U Interu je ostao do punoletstva, kasnije kao pozajmljen igrač nosio je dres Vitesea, Dinama iz Češke Budejovice, Vitorije Gimaraeš, ponovo Intera, Vojvodine, Sarajeva, Arl Avinjona, Sarajeva i Muskrona. Posle sedam godina napustio je Čelsi i potpisao za danski Horsens, gde brani već šest godina.
Fudbal 
