Intervju – Vladimir Ivić: Na gostovanja krećemo dva dana ranije, Votford me je našao na internetu

Dok je u velikom delu sveta ruska Premijer liga skoro pa zabranjena tema, iako fudbaleri realno nisu
ništa krivi zbog situacije na istoku Evrope, ona se u Srbiji i ovih godina prati punom parom. Ništa se nije promenilo u odnosu na pre otprilike pola decenije.

Posebno u poslednjih nekoliko meseci mnogi naši ljudi gledaju ka površinski najvećoj zemlji na planeti. Tačnije ka Krasnodaru. A sve to zbog velikih rezultata koje je sa tim klubom do sada postigao srpski stručnjak Vladimir Ivić.

Bivši as Partizana, sa brojem “18” na leđima, tačno se na pola sezone, posle 15 kola (tri kola do kraja jesenjeg dela prvenstva), nalazi na prvom mestu sa dva boda viška u odnosu na petostrukog uzastopnog šampiona Zenit.

Zbog toga, odlučili smo da vam priredimo jedan opširniji razgovor sa možda i najboljim našim trenerom
ove sezone, ujedno i čovekom koji se ne pojavljuje toliko često u javnosti.

Vladimir Ivić – analiza prve polovine sezone (15 kola)

Kako biste sumirali ovu polovinu sezone u Krasnodaru, posle koje je ekipa zadržala prvo mesto?

– Prvenstveno je bila uspešna. Mi smo klub osnovan 2008, koji nije osvojio nijedan trofej do sada. Ambicije kluba na početku sezone nisu bile da budemo prvi, ali smo utakmicu po utakmicu došli do nekog nivoa. Sada možemo da igramo sa svim ekipama, možemo da igramo i sa jačima, i sa podjednakima, i sa slabijima. Igrači su zadovoljni, to mi je najbitnije. To se vidi i na terenu. U fudbalu je najteže ostvariti rezultat, ali oni dolaze samo mukotrpnim radom, pričom, kolektivnim učinkom nas trenera. Igrači su, da se razumemo, oni koji su izneli najveći teret. Imamo još 15 utakmica, još tri do kraja jesenjeg dela sezone. Videćemo gde ćemo biti na kraju.

Šta ga je u Krasnodaru dočekalo – a kako je sad?

Bivši trener i nekada direktor omladinskih kategorija Aleksandar Storožjuk vam je ostavio ekipu prepunu talentovane Krasnodarove dece, ali bez neke jasne vizije. Šta se očekivalo od vas kada vas je Sergej Galicki kontaktirao prvi put? Kada ste došli u Krasnodar, opštepoznato je bilo da ova ekipa igra stihijski napadački fudbal? Kako izgleda razgovor u kom treba da ubedite poznatog ruskog oligarha da promeni korporativnu strategiju?

– Ja sam razgovarao sa Krasnodarom i pre dve godine i bio sam jako blizu da potpišem ugovor. U tom trenutku su se odlučili za Nemca Farkea, pa su imali ruskog trenera pre nego što sam došao ja. Razgovarali smo, bilo je dosta poslovnih zahteva sa njihove strane. Kako žele, šta žele, kako hoće da razvijaju mlade igrače. Nismo mi hteli da menjamo filozofiju, ali smo hteli da promenimo činjenicu da treba da se igra na rezultat. Krasnodar igra tu neku formaciju 4-3-3, koju je igrao i ranije.

– Fudbal je i dalje napadački, a i sam predsednik, kao što rekoste, voli da gleda to. Tako da, nismo ništa preterano promenili, već su to više neke finese u igri. Ideja je i dalje ista, većina igrača je tu bila pre mene, tako da, sve je jasno. Međutim, ono što je važno, ako nema rezultata, lepa igra se poništava. Bitno mi je, kažem, da su igrači prihvatili te male izmene, odnosno od njih smo i dobili informaciju šta to nije funkcionisalo pre našeg dolaska. Na osnovu razgovora s njima smo shvatili dosta stvari. Uspeli smo da popravimo dobar deo tih nedostataka. Mi smo stručni štab koji se svakodnevno unapređuje, a to tražimo i od igrača. Dakle, ozbiljnost u igri i angažovanost u odbrani su bili problemi, sada su manji.

Ključ je u balansu

Krasnodar sada igra izbalansiran fudbal, teško ga je pobediti, to je uspeo samo CSKA. Šta je prema vama bio ključni faktor u izgradnji ovakve nove, modernije igre tima sa jugozapada Rusije? Došlo je čak i do toga da se ostale ekipe plaše kad treba da igraju sa Krasnodarom, a ranije definitivno nije bilo tako.

– To isto kažu i neki ljudi koji su u klubu duže od mene. Stiče se zaista takav utisak da nas se ipak sada svi pomalo plaše. Znate kako, nekada su se igrale utakmice 5:4. Nije isto da li si pobedio 5:4 ili izgubio istim rezultatom. Svako voli da pobedi i po 6:0, ali u većini slučajeva to nije realno. Taj balans je mnogo bitan da se napravi. Moraš da vodiš računa o igri u oba smera. Uneli smo neke finese kad su u pitanju napad, odbrana, prekidi i mislim da to za sada funkcioniše.

– Igrači uživaju na mestu na kom se nalaze. Moram da kažem i da imamo jednu od najboljih akademija u Rusiji. Mislim da je infrastrukturno Krasnodar najjači klub u Rusiji. Primera radi, gledao sam na Youtube-u sportski centar Pari Sen Žermena, evo, ja vam kažem, naš je bolji. Imamo dosta igrača iz akademije: Sergej Volkov, Eduard Spertsjan, Matvej Safonov, Aleksandr Černikov, drugi golman, Nikita Krivcov, dva klinca Harutunjan i Kokšarov. Skoro svaki tim u ligi ima nekog igrača koji je nastao u Krasnodaru.

Analiza Eduarda Spertsjana…

Eduard Spertsjan je postao verovatno i najbolji fudbaler u Premijer ligi u prethodnih par godina. Vi ste idealan čovek za pitanje o njemu, jer ste igrali na jako srodnoj poziciji onoj koju on danas pokriva. Koliko vam je značilo što vas je dočekao jedan takav talenat?

– Davno je bilo to kada sam ja igrao, a-ha-ha. On je stvarno inteligentan dečko, dobar momak. Samim tim njegove tehničke i taktičke sposobnosti su sjajne. Ima odličnu desnu nogu, dobar pregled igre, može da postigne gol iz drugog plana. Može da igra i ofanzivnog veznog, ali može i “osmicu”, da dolazi otpozadi. Siguran sam da će u narednom periodu on igrati u nekom velikom evropskom klubu.

– Ono što ja znam je da smo imali pre šest meseci ponude Ajaksa, Fejenorda, a ko zna koje su još ponude slate za koje ja nisam čuo. Standardan je reprezentativac i kapiten Jermenije. Kod njega se mora pomenuti ona stara izreka: “Kad se igra fudbal, ne koriste se samo noge, već mora malo i glava”. On je idealan predstavnik takve škole razmišljanja. Kažem, izuzetno inteligentan momak. I to nam mnogo znači. Mnogo je lakše trenerima da rade sa takvim igračima.

… Nikite Krivcova

Jedini poraz u ligi ste doživeli u jedinom meču na kom starter nije bio Nikita Krivcov (protiv CSKA). Da li je to slučajnost ili je Nikita zaista toliko važan igrač za vas?

– Tačan vam je podatak. Ne znam da li je slučajnost ili ne, jer ne znamo šta bi bilo, kad bi bilo. On je igrač koji me je na prvim pripremama dočekao sa pet ili šest kilograma viška. Nisam mogao da verujem šta je jedan profesionalni fudbaler sebi dopustio. Taj pripremni  period radio je sam. Normalizovao se posle nekih dva meseca. Počeo je da igra krajem marta i početkom aprila. Davao je golove, imao asistencije, učinak mu je bio na zavidnom nivou. Ove godine počeo je pripreme sa normalnom kilažom za njegovu visinu. Zadovoljan sam njim, ali sigurno je da može više.

– Brojevi su mu malo zakazali ove sezone. Jako je koristan u sredini terena. Brzo razmišlja, ima dobar pas, dobar pregled igre, dobro kretanje. Zna da šutne. Potrebni su nam njegovi golovi, a siguran sam da će oni da dođu. Igrao je i za reprezentaciju. On je, kažem, jako kvalitetan igrač, koji bi mogao lako da igra u najboljih pet liga. Čisto da naglasim, Rusija je i dalje po FIFA listi šesta po kvalitetu. Ponoviću, Krivcov je mnogo kvalitetan igrač, radi za ekipu, taktički se popravlja, što je jako bitno. Na ovom visokom nivou je taktika ključ. To je nešto što pokušavam da popravim na igračima iz krasnodarske škole. To mi je bio najveći izazov, da igračima iz naše škole koje imam u timu popravim smisao za taktiku. Oni su razmišljali samo kad imaju loptu, samo unapred. Mora da se igra u oba pravca!

… Huniora Alonsa

Jako je interesantna taktička uloga za štopera Huniora Alonsa. On je u poslednjih nekoliko utakmica praktično iz zadnjeg ulazio u vezni red tima, te učestvovao u kreiranju akcija odatle. Da li ste zadovoljni njegovim učinkom?

– Alonso je igrao i u Argentini i u Brazilu, osvajao je trofeje sa klubovima u kojima je bio. Imao je iskustvo iz Francuske, igrao je za Lil, ako se ne varam. Dečko radi na sebi. Jedan je od bitnijih igrača u našoj ekipi. Igra na toj poziciji levog štopera, a od njega zavisi mnogo toga i kad je u pitanju napad, ali i odbrana. Odličan je na prekidima, sjajan skok, dobar tajming. Ekipi pomaže mnogo i siguran sam da će tako nastaviti.

Najveći “odlazak” ove sezone

Od bitnijih igrača ove sezone izgubili ste Kristijana Ramireza. Koliko je bilo teško pronaći zamenu za njega i kako se do sada pokazao Lukas Olasa? Kako ste zadovoljni ulogom Olakunlea Oluseguna, koji se ove sezone često vraća u odbranu?

– Ramirez je bio ovde pet, šest godina. Izuzetno bitan igrač za nas. Imali smo probleme u prvih pet, šest kola, dok nije došao Olasa. Igrali smo sa desnonogim igračem po levoj strani. Morali smo da se prilagođavamo, dok nije došao Urugvajac. Ramirez je, naravno, bio jako produktivan u napadu. Dosta asistencija, centaršuteva. Međutim, hteo je sam da ide, s obzirom na to da je njegova adresa prebivališta Mađarska, odakle je i došao u Rusiju.

– Olasa je odličan igrač, veoma izbalansiran. Ima jako dobar centaršut, levu nogu. U zavisnosti od sistema u kom igramo, njegovo ubacivanje unapred nam pomaže. On je jako brzo prihvatio zahteve koje smo postavili pred njega. Što se tiče Oluseguna, on je najbrži igrač u ligi, eventualno je drugi najbrži. Dobio sam takvu informaciju. On je bio standardan dok ja nisam došao. Onda su, u isto vreme kad i ja, došla još dva, tri igrača na toj poziciji, pa je malo ispao iz kombinacije. Sada se vratio u tim. Ima potencijal, može da se popravi. Što se tiče tehnike, taktike… I on je mlađi igrač, nije baš omladinac, ali nije ni star. Ako bude radio na sebi, može da se desi da će napraviti ozbiljnu karijeru.

Na gostovanje kreću dva dana ranije

Šta vam je najveći problem kad je u pitanju organizacija putovanja, s obzirom na to da su mnogi aerodromi u vašem delu Rusije zatvoreni? (Krasnodar ima samo tri pobede na osam utakmica na strani ove sezone)

– Tu postoji dosta problema. Na primer, kada je reprezentativna pauza, Latinoamerikanci mi dođu praktično dan pred utakmicu posle 30 sati puta. A što se tiče aerodroma, to moram da objasnim, jer je jako bitna situacija. Najgora situacija je za nas i Rostov, jer su nama zatvoreni aerodromi zbog blizine Ukrajine. Naši putevi su neverovatni, preteški. Svaku utakmicu koju igramo, putujemo četiri sata autobusom do Stavropolja. Tamo imamo čarter let. Letovi traju od tri do pet sati. Mi uvek krećemo dva dana ranije.

– Sad kad budemo igrali s Uralom, mi krećemo u petak ujutru, stignemo tamo oko devet uveče. Onda odspavamo, imamo jedan trening sutradan, pa prekosutra utakmicu. Mnogo je važno da ti igrači koji dolaze iz Latinske Amerike imaju vreme da se regenerišu, odmore. Pre svih Olasa, Kordoba, Alonso. Zamisli da letiš 30 sati i da onda sutradan moraš da igraš utakmicu. Njihov učinak je svakako tada slabiji. Ali, takva je situacija. Meni su, pravo da vam kažem, leđa potpuno otišla zbog sedenja, kako u autobusu, tako u avionu. Ali, bez obzira na to, sada ide kako treba.

Poseban problem sa putovanjima su Južnoamerikanci

Da li vam je selektor Kolumbije trenutno “najveći neprijatelj”, jer Džon Kordoba stalno dobija pozive za reprezentaciju, a onda ga često ne bude ni u protokolu? Dakle, umori se od puta, a nema nikakav benefit reprezentativnog iskustva. Kako gledate na tu situaciju?

– Kordoba je najbolji špic u ligi. Volim takve tipove napadača, a do sada u karijeri nisam imao priliku da radim sa takvim. Jak je, brz, može da primi igru na sebe, dobar je u 16 metara, sjajan u duelima. Odličan je na prekidima i defanzivno i ofanzivno. I njemu je drago što smo prvi, jedan je od zaslužnijih.

– A što se tiče reprezentacije, u ovom “prozoru” je konačno zaigrao. Ušao je kad je Kolumbija gubila 0:1, na kraju je pobedila 2:1. Nije dao gol, ali je doneo svežinu. Pre toga je bio negativan kad god treba da ide u Kolumbiju. Nekad je bio na klupi, nekad ni na klupi, što je jako negativno. Zamislite, ja njega čekam iz reprezentacije, putuje 30 sati, nemam pojma šta i kako tamo oni treniraju. Dakle, ako ne igra tamo, to je gubljenje vremena. Što se tiče njegovog profesionalizma, volje, želje, rada, to je sjajno. On i Alonso su mi među najskupljim igračima u ligi.

“Bikovi” retko ispuštaju prednost

Utakmice sa Zenitom i Lokomotivom bile su specifične po tome što je Krasnodar vodio 1:0, ali je na kraju poklekao i ostao sa samo jednim bodom. S obzirom na to da je vaš akcenat na takmičarskom fudbalu, da li su to bila dva momenta u sezoni kada ste bili ljuti na svoje izabranike? Tu posebno mislimo na onaj gol Mirančuka u 6. minutu nadoknade kojim je Lokomotiva spasila bod na vašem stadionu.

– Mislim da nam je meč sa Lokomotivom bio jedan od najboljih u sezoni. Trebalo je da bude 3:0 za nas. Promašili smo penal, imali stativu, oni nisu šutnuli u okvir gola, sem u tom 97. minutu. Naivno smo primili gol tada, posle nekog auta, nismo obezbedili kvalitetnog igrača, a on je pogodio iz prve. Sigurno je da je to bio jedan od najtežih trenutaka otkako sam stigao u Krasnodar.

– Što se tiče Zenita, utakmica je bila potpuno ravnopravna. Dok nismo dali gol, bili smo za nijansu ispred njih, ali se posle toga promenila situacija na terenu. Poslednjih 20 minuta, Zenit je iskoristio neke svoje vrline. Ima ozbiljnu dubinu na klupi, svi koji su ušli sa klupe su unapredili igru, dali timu ekstra elan. Jurili su rezultat, a mi smo se nekako povukli. Ali, nije to bio plan, već nas je jednostavno protivnik naterao da to uradimo. Taj tim ima kvalitet, iza nas je dva boda, hteo je da nas prestigne. U tim trenucima, 1:1 je, oni napadaju, a ti želiš da zadržiš taj rezultat. Možda sam i ja mogao da uradim nešto bolje, nekog drugog da uvedem sa klupe. Možda nisam ni ja odradio najbolje kako sam mogao. Ali, rezultat je realan, tako da, možemo da budemo zadovoljni tim bodom.

Ivićev uspeh – uspeh celog stručnog štaba

Vladimir Ivić je tri meseca zaredom od početka sezone bio proglašavan za trenera meseca u Rusiji, u Grčkoj je bio trener godine. U Izraelu je dva puta bio proglašavan za to isto. U Votfordu je proveo četiri meseca, a u novembru te godine kad je bio tamo, bio je “menadžer” meseca u Čempionšipu. Da li su to individualni uspesi ili uspesi celog vašeg stručnog štaba?

– To je učinak mog stručnog štaba, ali i pre njega, to je učinak igrača. Igrači su ti koji rade ono što tražiš od njih, oni su ti koji se bore i oni koji od trenera prave dobrog trenera. Inače, ja ne biram za rad u mom stručnom štabu prijatelje, već ljude koji mogu da doprinesu. Ljude od kojih mogu da čujem i neko drugo mišljenje, ljude koji će mi otvoriti drugačije horizonte u radu.

– Sa Milošem Veselinovićem radim skoro od prvog dana. On mi je pomoćnik, sa njim delim i dobro i zlo. Pored njega tu su još dva Grka, trener golmana Hristos Kelpekis i kondicioni trener Nikos Amanatidis. Drugi pomoćni trener je Siniša Gogić. Eto, to su ljudi koji rade sa mnom i sve to što sam ja dobio pripada i njima. Moram da kažem da baš volim da radim sa njima, pa čak i nekada kada se raspravljamo. Bez njih, jako teško bih to mogao da ostvarim. Ali, kažem, fudbal je timski sport, tako da veliku pažnju usmeravam ka ljudima sa kojima sarađujem.

Da li je pomišljao da odbije Krasnodar zbog rata?

Koliko je teška odluka za vas i vašu porodicu bila da odete u Rusiju, u kojoj je u tom momentu već uveliko trajao rat? Posebno što je Krasnodar blizu Ukrajine?

– Prethodno sam bio u Izraelu. Na stranu ovo što se tamo sad događa, tamo su i ranije odnosi bili jako zategnuti, svašta se tu dešavalo. Rusija je svakako bila novi izazov za mene, ali ako pitate zbog te vojne operacije na prostoru Ukrajine, nije mi to predstavljalo neki veliki problem. Radim u fudbalu, u sportu, radim svoj posao na najbolji mogući način. Situacija u celoj Rusiji je sasvim normalna, mi stalno putujemo. Sve osim aerodroma funkcioniše u najboljem redu. Nisam video da bi to mogao da bude problem.

“Vratio bih se u Englesku, ali nikako u Votford”

Svakih mesec dana pojavljuju se poruke navijača Votforda koji se pitaju šta bi bilo da su vam tamo dali malo više vremena. Kako gledate na to? Da li biste se vraćali u taj klub?

– Iskren da budem, prvi put sada dobijam tu informaciju, jer logično, ne koristim društvene mreže. Ja sam se jako razmišljao i prvi put da li da prihvatim taj poziv. Znao sam kako klub funkcioniše, vlasnik je imao još dva kluba u drugim zemljama. Ali, bilo mi je jasno koliko je teško otići u Englesku da radiš kao trener, posebno ako si Srbin. Tako da, prihvatio sam tu ponudu.

– Ali, jako je teško raditi u tom klubu, ja sam otkaz dobio u decembru 2020. Oni su tri godine kasnije promenili još desetak trenera. To je filozofija gazde. To neko može da prihvati, a neko ne. Mogu da kažem da je bilo dobro iskustvo. Da li bih se vraćao u Englesku? Ako bi se pojavila neka dobra ponuda, što da ne, ali u Votford – nikako.

Dinijeva “pljuvačina”, Ivićev gospodski odgovor

Možete li, posle ovoliko godina, a i zbog naše radoznalosti, da razjasnite malo onaj “čuveni” intervju Troja Dinija, gde je na sav glas napao neke vaše metode u jednoj radijskoj emisiji?

– A, dobro. On je bio stvarno dobar i kvalitetan napadač za Čempionšip. Umeo je u 16 metara, imao je dobru tehniku. Međutim, ja prvenstveno gledam na tim. Moja želja je da tim napravi dobar rezultat. Nikad nisam imao probleme sa igračima, jer uvek imam neke zahteve koje postavim pred njih odmah na početku. To je funkcionisalo skoro u svim klubovima u kojima sam do sada radio. I dan-danas funkcioniše.

– Uvek treba da postoji poštovanje s obe strane, a na kraju krajeva, trener je taj koji određuje ko će da igra, a ko neće. Verujem da je kod Dinija proradio ego. Čovek je imao 106 kilograma, a hteo je da igra. Ja sam ga stavio na klupu tokom nekih mečeva koje je on smatrao da treba da igra. Posle mog odlaska on se izjasnio, ali to je na njemu. Mene te stvari ne dotiču. Svako može da se izrazi kako hoće. Znam kakav je moj odnos s igračima, tako da ne bih nešto širio priču o ovome. Kažem, pretpostavljam da je razlog bio taj što sam ga “sklonio” iz prve postave.

Kada mi kažemo da se “Troj Dini naljutio zato što nije umeo da prihvati vašu kritiku”, da li biste nas ispravili ili ne?

– Pa, kritiku dobijam i ja kao trener. To je normalno u našem poslu. Ja sam trener koji kad pravi analizu utakmice kaže sve u lice što misli. Ta kritika nije da bih ja nekog omalovažio, već da se neke greške ne bi ponavljale. To su neki principi koje ja koristim. Svako je drugačiji, svako ima neku svoju viziju. Kako stariš, dobijaš iskustvo, pa shvatiš da su neke stvari koje si radio bile greške. Takav je naš posao. Što se tiče njega, da li je mogao da iznese kritiku, ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali možda je i to u pitanju. Ko zna…

Srpski fudbalski radnici u Engleskoj i Rusiji – kao nebo i zemlja

Slabo srpski treneri prolaze u Engleskoj. Slaviša Jokanović, Veljko Paunović i vi ste bili neki od retkih koji su dobili priliku da tamo rade. Zašto je to tako?

– Mene je Votford, konkretno, pronašao na osnovu procenta pobeda koje imam u karijeri. Postoje sajtovi na kojima možeš da vidiš koliki neko ima koeficijent pobeda. Prema informacijama koje ja imam, oni su mene tako pronašli – preko interneta. A što se naših trenera tiče, imamo kvalitetne trenere, koji rade i po Evropi, ali verovatno da su Englezima pristupačniji neki Šveđani, Holanđani. U fudbalu, kao i u svemu, postoji lobi. Ako si Španac ili Portugalac, jako lako ćeš naći posao tamo. Bez obzira na kvalitet. Sigurno je za naše trenere mnogo teže.

Ali zato, s druge strane Evrope, Srbi su uz Brazilce i Ruse najvažniji akteri tamošnje Premijer lige.

– Naš posao je takav da gde god da smo u inostranstvu, moramo da pravimo što bolje rezultate, kako bismo otvorili vrata novim ljudima koji dolaze. Učinak, profesionalizam, dobre partije, to je nešto što otvara vrata i drugim našim igračima. To je jako bitno, radujem se kako to trenutno ide. Pratim naše fudbalere i po svim ostalim ligama. Pratim i naše trenere. Mnogo mi je drago kad neki naš igrač nastupa za Juventus, za neke takve klubove…

“Bilo je kontakata s Partizanom…”

Jedan kolega, kada je čuo da ćemo raditi intervju sa vama, rekao je da i dalje čuva vaš dres sa brojem 18. Zamolio me je da vas pitam zašto još uvek niste vodili nijedan srpski tim i kada planirate da tako nešto uradite? Odnosno, da li vam je cilj da i u jednom trenutku karijere preuzmete Partizan?

– Imao sam ja kontakte i sa Partizanom i sa reprezentacijom, ali sam se na kraju odlučio da ostanem van Srbije iz svojih privatnih razloga. Pratim srpski fudbal, verujem u njega, u ligu, u reprezentaciju. Nikad ne znaš šta može da se dogodi. Ne mogu sada da kažem ni da hoću preuzeti Partizan, ni da neću. Ne bih sada ulazio u neke detalje što se tiče toga. Ovo je pitanje na koje ne mogu da ponudim konkretan odgovor.

Vladimir Ivić, Saša Ilić, Igor Duljaj, Goran Trobok – kako danas gledate na tu veznu četvorku u Partizanu? Kako gledate na ceo taj period, fudbal bez stranaca, evropske spektakle u Humskoj?

– To je bilo pre nekih 25 godina. Lepe uspomene, kada se ovako prisetim toga. U Partizanu sam imao neke odlične rezultate. Imao sam jednog fenomenalnog trenera Ljubišu Tumbakovića. On je u tom momentu bio iznad svih ostalih trenera. Unapredio nas je. Sve te igrače koje ste pomenuli pamtim, lepa su to sećanja, a eto, većina njih su sada treneri.

Kako ste zadovoljni dosadašnjim radom Igora Duljaja u Humskoj?

– Zadovoljan sam. Prvi je. Napravio je dobre rezultate, a ja mu želim svu sreću ovog sveta. Nadam se da će posle duže vremena vratiti Partizan tamo gde mu je mesto – jasan je Vladimir Ivić.

“… ali i sa reprezentacijom Srbije”

Reprezentacija Srbije je neizbežna tema. Šta mislite o njenim igrama? Smatramo da ste vi idealan čovek za to pitanje, s obzirom na to da je balans u igrama Orlova upravo najveći problem. Postiže se veliki broj golova, ali puno pogodaka se i prima. Kako to izmeniti?

– Pratim reprezentaciju. Radujem se svakom njenom uspehu. Važno je da naglasim da je uspeh reprezentacije uspeh svih nas koji živimo od fudbala. Jako je važno što smo otišli na Evropsko prvenstvo. Imamo trenutno jednu od najboljih generacija u poslednjem veku. E, sad, taj balans…

– Treba ekipno da se pripreme na najbolji mogući način, kako bi taj neki sistem izvukao maksimum iz njih. Rekao sam ovo i pre Svetskog prvenstva: Najveći problem za reprezentaciju je taj period kada se ode na prvenstvo. Skoro svi naši igrači iz reprezentacije igraju u vrhunskim klubovima. Dakle, dolaze spremni.

– Ali, kažem, mnogo je važno kako se radi na tim pripremama pred samo veliko takmičenje, jer od toga praktično zavisi sve. Pomenuću par igrača. Dušan Tadić, intelektualac, individualac, igrač kakvog, iskren da budem, ne pamtim. Sećate li se samo one večeri u Ligi šampiona protiv Reala? Mitrović je među deset najboljih napadača u Evropi. Vlahović je fantastičan. Ima sve predispozicije i nije slučajno u jednom od najboljih klubova.

– Imamo Sergeja Milinković-Savića. Zna da postigne gol, da asistira, da donese dodatnu finesu u igri. Imamo na svakoj poziciji kvalitetne igrače. Naravno, ova grupa u kojoj smo se nalazili jeste bila jedna od lakših, ali mora nekad i sreća da te pogleda.

Ima još vremena, skoro cela trenerska karijera je pred vama, tako da ćemo ostaviti opcije otvorenim.

– Tako je – odgovorio je Vladimir Ivić na našu konstataciju.

“VAR je dobar za fudbal”

Šta mislite o VAR tehnologiji? Kako se nosite sa greškama ruskih fudbalskih sudija?

– Mislim da je VAR dobar za fudbal, jer otklanja ljudsku grešku. Bitno je da se ta tehnologija usavrši, kako se ne bi gubilo previše vremena. Prvo, igrači se ohlade, a drugo mečevi traju 110 minuta.

Privatni život – malo i o tome za kraj

Koliki vam je problem predstavljalo to što ne govorite ruski jezik? Gro tima vam čine stranci, ali svakako imate veliki broj igrača i iz bivših sovjetskih republika. Da li smatrate da ćete ga progovoriti do kraja sezone ili vam to uopšte nije prioritet jer je fudbal univerzalni jezik?

– Nije mi to problem. Grčki mi je drugi jezik, znam i engleski, a trenutno učim i ruski. Ima dosta sličnosti sa našim jezikom. Imamo i prevodioce, a i igrači uglavnom razumeju engleski. Nema u fudbalu puno problema kad je ta barijera u pitanju.

Beograd, Zrenjanin, Gladbah, Solun, Atina, Krasnodar – gde biste se najradije vraćali?

– Ja sam vezan za Grčku. Volim da dođem u Srbiju, da posetim majku i prijatelje, ali u Solunu mi žive supruga i ćerke. Jednostavno u Solunu najviše volim da provodim vreme – završio je Vladimir Ivić.

Inače, Krasnodar u nedelju od 12 časova igra sa Uralom u gostima, a na taj meč možete da se kladite OVDE.