Ivica Kralj otvorio dušu: “Voleo bih da imam Nađa u ovom sastavu. Nikada nisam želeo da budem trener”

„Bez kralja ne valja“ krilatica koja se primila tokom 90-ih godina bila je među omiljenima na stadionu Partizana, a “glavni i odgovorni” za nju bio je Ivica Kralj. Momak koji je od 14 godine bio tu, stao je na gol i doneo nastavak one čuvene stabilnosti koja je u ti godinama išla od Fahrudina Omerovića, Gorana Pandurovića do njega. Stasiti momak iz Tivta je od golobradog dečaka došao do toga da predstavlja ono najbolje što ova zemlja, a i ona tada, ima na golu.

Svaki uspeh Partizana i reprezentacije pisao se od njegovog imena pa dalje do 11. igrača na terenu. Utisak je, sada kada ga gledamo kao sportskog direktora da se nimalo nije promenio. I dalje je tu onaj dečački osmeh koji razoružava, a sada je na njemu zadatak da sa stručnim štabom i generalnim direktorom napravi tim kadar da obraduje i one koji su ga gledali na golu, a i njihove potomke koji sada odlaze na tribinu. Ivica Kralj na Kipru može da bude zadovoljan kako se stvari odvijaju tokom priprema Partizana.­

POGOĐENA POJAČANJA

Navijači su dočekali da budu veoma zadovoljni sa pojačanjima. Gotovo svi igrači od letos su izborili mesto u postavi tima i dali doprinos prvom mestu jesenas.

– Doveli smo 11 igrača prošlog leta. Svi osim Medine, koji je kasnije došao i trebalo mu je vremena, bili su u rotaciji. To se ne dešava često. Doveli smo i ove zime nekolicinu, videćemo… Prelazni rok kod nas traje do polovine februara. Mislim da nekih velikih odlazaka i dolazaka više neće biti.

Navijači se samo nadaju da ne bude odlazaka nosilaca?

– Mislim da u principu neće. I moja želja je, a i hoću, da svi ostanu. Verujem da će tako biti uz jedno pojačanje koje narednih dana očekujemo. Za nas bi to bilo sasvim u redu.

Poruka za navijače?

– Voleo bih da im poručim da budu uz ove momke. Da napune naš stadion kao što čine kada igramo u gostima. Zaslužuju ovi dečaci tu podršku. Nije isto kada imate „Jug“ iza sebe i kada je prazna. Verujem da će doći to vreme kada će stadion biti pun.

Trener Igor Duljaj aktivno učestvuje u svakom treningu crno-belih. Tokom jednog igranja na skraćenom terenu, golman Aleksandar Jovanović mu je skinuo dva šuta koja su bila viđena u golu. „Hoćeš li me pustiti jedan da dam“ kroz šalu je podviknuo trener. Lepa pohvala i za Vas jer ste doveli Jovanovića letos?

– Ha-ha, slažem se definitivno. Sjajno… – kroz osmeh je prokomentarisao sportski direktor crno-belih.

NJUKASL, MAKSIMIR, NAĐ, SAVELJIĆ I BATA

Sada ćemo malo da se vratimo u prošlost, ako se slažete? Tri utakmice na kojima ste branili, a da ih najviše pamtite?

– Naravno Njukasl, to se ne zaboravlja. Svaka pobeda u večitom derbiju je priča za sebe. Treća…

Možda reprezentacija, Maksimir?

– I Mađarska baraž, obe utakmice. Bez obzira što smo pobedili 7:1 i 5:0 to su bili veoma važni mečevi. Naravno, Maksimir, ta čuvena utamica 2:2 gde smo izborili plasman na Evropsko prvenstvo. To su utakmice kojih se mnogo rado sećam.

Da možeš da izabereš jednog od saigrača sa kojima si delio teren, da imaš ovde sada u punoj snazi na terenu, ko bi to bio?

– Aj pošto je ovde, veoma blizu pa može da bude odmah i na raspolaganju – Albert Nađ. S njim sam od kadetskih dana u svim selekcijama Partizana delio teren. Zato, prvo njega biram. Tu su još i Zoran Bata Mirković, Niša Saveljić…

DOSTA MI JE BILO PRIPREMA I KARANTINA

Bili ste vrhunski golman, a opet niste želeli da nastavite posle karijere kao trener golmana, već ste odlučili da probate neku drugu ulogu kao funkcioner. Kako je došlo do toga?

– Moram da budem iskren. Nije me taj trenerski poziv nešto privlačio. Dok igrate, dok ste vi na pripremama vaše društvo je na skijanju, letovanju… To se ponavlja iz godine u godinu. Umorio sam se bio od svega toga. Da sam ušao u trenerske vode bio bi to samo nastavak onoga što sam malopre pomenuo. Ponovo pripreme, karantini, to bi prema mom nekom mišljenju ponovo meni teško palo. To je verovatno bilo odlučujuće da ne uđem ponovo u trenerske vode.

Sada gledate Partizan sa jedne druge strane, ugla… Bili ste golman, sada funkcioner, kolika je razlika između, da kažemo ta „dva Partizana“?

– Ne priča jedno sa drugim… Dok si igrač imaš tih nekih sat, dva, tri, utakmica, trening. I to je sve što te interesuje. Ovo je sada sasvim drugačije. U sasvim drugim mislima ste. Rekao sam Vam da nisam razmišljao o trenerskom poslu, ali jesam o ovim drugim stvarima. Sve to je probudilo misao da bih mogao jednog dana da budem sportski radnik. Kada sam završio karijeru, sada već ima 16-17 godina, uzeo sam jedno vreme da odmorim. U trenutku kada sam napunio baterije, odlazio sam u klubove u kojima sam igrao. Želeo sam da vidim kako to funkcioniše baš sa te druge strane. Tu sam pokupio neke odlične informacije koje mi i dalje koriste u mom poslu.

SRBIJA MOŽE MNOGO, A BEZ EUFORIJE JOŠ VIŠE

Poslednji ste srpski golman koji je branio dres sa državnim grbom na Evropskom prvenstvu. Posle 24 godine na leto će Srbija igrati na najvećoj smotri Starog kontinenta.

– Nimalo laka grupa sa Dancima, Slovencima, Englezima. Neću da kažem da sam razočaran, samo eto nije mi baš milo što otvaramo šampionat sa Englezima. Možda bi bilo lakše da nas je raspored malo bolje pogledao, da igramo sa njima poslednji meč grupne faze. Jedan od favorita na šampionatu. I ono što kažem, prva utakmica i njima je imperativ da startuju pobedom. Posle toga nam sleduju Danci pa Slovenci. Voleo bih, i pored toga svega, da naglasim veliki uspeh je što smo se posle tako dugo vremena plasirali na Evropsko prvenstvo.

Koliko možemo tamo?

– Videćemo. Potrebno je da spustimo loptu. Da ne bude kao na Svetskom prvenstvu. Podigli smo bili euforiju koja nije bila potrebna nikome.

Nećete da najavite osvajanje EP?

– Neću… (smeh. A opet se nadam da možemo da napravimo veliki rezultat.

Svi pominju Engleze, a šta ćemo sa Slovencima? Opasnu napadačku liniju mladih igrača su izbacili…

– Jeste, imaju dobru generaciju, kao što ste primetili, posebno u tom napadačkom delu. Daleko od toga da će biti lako sa njima. Poštovanje sa naše strane mora da postoji. Samo ne treba ni da razmišljamo da nismo bolji od njih. To ne bi valjalo. Ako budemo na nivou na kakvom smo bili pre nekoliko meseci,  biće  to dobro sve.

Jeste pričali možda sa Draganom Stojkovićem Piksijem oko EP?

– Videli smo se nedavno, ali nismo ulazili baš u detalje. Imali smo dva viđanja, pre Nove godine i posle žreba. Baš onako kako je on rekao, super je što smo se plasirali, a sada kada smo već tamo bilo bi i lepo napraviti rezultat.

ŽIVOT KRAJ MORA

Tivat, Beograd, Ajndhoven i Porto…Lepa mesta u kojima ste živeli, a koje je najlepše?

– U Tivtu sam bio do 14. godine. Zatim je došao Beograd, a onda inostranstvo. Portugalija je mnogo lepa. Rođen sam kraj mora, pa mi je to bilo nekako prirodno. Ne podnosim zimu i dan danas. Na skijanje ne idem. Gde je more tu sam ja svoj na svome. Holandija je takođe fantastična za život. Imao sam tu sreću da gde god sam bio bilo je prelepo. Mogu da se pohvalim da i dan-danas u svakom gradu gde sam igrao imam prijatelje.