“Ja uvek tučem”: Reči Strahinje Pavlovića koje zvone u ušima posle pune četiri godine (VIDEO)

Belek. Turska. 2019. Očajan poraz Partizana od Slovana iz Libereca na pripremama. Ali, ko je znao gde gleda, mogao je da zaključi da ipak nije sve toliko crno.

Prilično tamno jeste bilo, uprkos sunčanom vremenu u turskom priobalju, ali nazirao se jedan zrak svetlosti na kraju tunela u koji je zapadao tim Zorana Mirkovića.

U drugom poluvremenu na teren je ušao dečak, ali dečak koji je već tada bio veći od svih prisutnih u čuvenom Sueno hotelu.

Imao je preko dva metra, bio je širi od fizički najspremnijih fudbalera Partizana u tom trenutku. A verovatno je Zoran Bata Mirković bio jedini u svlačionici crno-belih koga nije mogao da prebije (ili bolje rečeno – nije smeo).

Šalu na stranu, sada vam je već postalo jasno da pričamo o Strahinji Pavloviću.

Nije to čak bio ni njegov prvi meč u dresu crno-belih, debitovao je na utakmici zatvorenoj za javnost protiv Teleoptika.

Međutim, na ovom meču su se prvo novinari, a onda i gledaoci Partizanovog Youtube kanala, koji je u to vreme prenosio mečeve sa priprema, uverili da su tog sunčanog belečkog popodneva videli “nekoliko miliona evra” kako trče za fudbalerima Slovana (na kraju, Pavlović je prodat čak i za oko 10.000.000 evropskih novčanica).

Šta smo to još tada videli kod Strahinje Pavlovića?

Ne samo da je trčao, već je igrao prilično grubo za jednog u tom momentu 18-godišnjaka, ali fizički, kao što već rekosmo, ispred svog godišta.

Kako je sam rekao posle meča, nije mu strano da “bude grub”:

– Velika je razlika u odnosu na omladinski fudbal. Mnogo je brže, jače, moram brže da donosim odluke. Ja uvek tučem, to mi nije strano. I u omladincima sam tukao – bile su prve reči Strahinje Pavlovića za medije po završetku druge utakmice u dresu Partizana.

Već tada, kada je rekao da “uvek tuče”, postalo je jasno o kakvom se kalibru defanzivca radi. Još kad se uzme u obzir što se odmah videlo da je levonog, i ljudi iz Partizana su znali kakav zalog za budućnost su dobili.

Moralo je tu dosta da se radi na tehnici i nekim drugim stvarima koje dolaze vremenom, ali i ta prepreka je prevaziđena, pa smo videli kako sada Pavlović ima dobru kontrolu lopte u većini situacija.

Nažalost, Pavlović se prekratko zadržao u našem fudbalu. Konačno se skrasio u Salcburgu, gde je ispunio deo svog potencijala. Sve to je od dolaska Dragana Stojkovića Piksija popularni Kalaba, kako su ga zvali saigrači u crno-belom dresu, počeo da demonstrira i igrajući za reprezentaciju.

Protiv Mađarske je postigao jedini gol za Orlove. Protiv Crne Gore je briljirao. Krao je lopte. Započinjao napade. Kada niko nije znao šta će sa loptom, sam ju je prenosio u stilu Đorđa Kjelinija. Jedini gol smo primili kad je on bio u napadu posle kornera.

Sve to što je doneo reprezentaciji, Pavlović zaista jeste demonstrirao još od samog starta. A ova izjava od pre četiri i po godine definitivno nas je samo podsetila na to.