Ima u nemačkom fudbalu jedan izraz koji je početkom 90-ih smislio Srbin. “Lebbe geht weider” ili u slobodnom prevodu “život ide dalje”, bio je komentar Dragoslava Stepanovića po završetku utakmice u kojoj je njegov Ajntraht iz Frankfurta u poslednjem kolu Bundeslige ostao bez šampionske titule.
Sa tompusom u ruci i prepoznatljivim osmehom na licu, Stepi je gledao tada na fudbal kao na život, ni na kakvu tragediju ili komediju, već je svaki put tražio novu šansu, novi izazov i priliku da se dokaže. Kao što stara polsovica kaže: “Nije važno koliko puta padneš, već koliko si spreman da se podigneš”.
Stepanovićev slučaj ponovio se u utorak uveče i Edinu Terziću (41), treneru hrvatskog porekla koji je posle neverovatnog razočaranja prošlog maja odveo Borusiju iz Dortmunda tamo gde bi mnogi znatno skuplji i bogatiji voleli da odu, pravo na “Vembli” u veliko finale Lige šampiona.
KLADI SE ODMAH: BORUSIJA DORTMUND POBEDNIK LIGE ŠAMPIONA – KVOTA 3,50
Suze koje su ga ojačale
Treći put u istoriji popularni “Milioneri” će igrati u finalu najvećeg evropskog takmičenja, pošto su u revanšu savladali PSŽ sa 1:0 i potvrdili trijumf iz prvog meča (takođe 1:0). Tako će se posle 11 godina naći u borbi za novi veliki trofej, a sve zahvaljujući Terziću, koga smo iz šale prozvali “Terza mađija”.
Dortmund je pre samo godinu na neverovatan način ostao bez titule u Bundesligi, kada je u poslednjem kolu do pehara došao Bajern golom Džamala Musijale u poslednjim minutima meča u Kelnu, a sada je na korak od druge evropske titule u istoriji.
Još se pamti tuga tog dana na “Vestfalenu”. Edin Terzić je stajao pred kopom navijača u žutom koji su mu skandirali ime. Plakao je, znajući da je propustio veliku šansu da se upiše zlatnim slovima u istoriju kluba, a nije mu pomogla ni čuvena obrada hita “Supergirl”, koju su navijači otpevali za njegovu dušu.
– Ekstremno sam ponosan, a ono od prošle sezone je samo razlog više da se tako osećam. Verovali smo u finale. Nadali smo se na kraju prošle sezone da ćemo doživeti ovakve trenutke. Naši navijači su bili tu uvek i svi smo zajedno uspeli. Ovo je čista radost i ekstremni ponos za mene – istakao je Terzić.
Navijač koji je ispunio san
Pre Hrvata rođenog u Mendenu nadomak Dortmunda, Borusiju su u finalu Lige šampiona vodili Otmar Hicfeld (1997) i Jirgen Klop (2013). Edin, koji je pohod na poslednje finale elitnog takmičenja pre 11 godina pratio kao navijač sa tribina, sada je stao uz rame velikanima.
– Bilo je veoma emotivno. Uspeli smo da vratimo sve što su nam navijači doneli. Prolazimo kroz mnogo emocija. Malo mi nedostaje to što nisam tamo na tribini jer sam na konferenciji, ali sam siguran da ćemo provesti sjajnu noć. Sada se nadamo da ćemo vratiti ovaj pehar u Dortmund – poručio je Edin.
“Da smo igrali još 10 puta…”
Finale je 1. juna na londonskom “Vembliju”, a protivnik će biti Real iz Madrida ili Bajern iz Minhena.
– Da smo ovaj meč igrali još deset puta, ne bismo ga svih deset puta dobili, ali ova dva jesmo i zato smo u finalu. Ne mogu da kažem da je PSŽ igrao sa previše samopouzdanja, ali je uložio mnogo ofanzivne sile da bi nas stigao. Bilo je potrebno mnogo koncentracije i malo sreće da bismo bili ovde.
– Skoro da je nadrealno, ali uspeli smo. Zaslužili smo da dođemo do ovog finala. Uspeli smo da pobedimo tim takve snage, i to tako što smo to učinili u obe utakmice – zaključio je Edin Terzić.
Poslednji put kada su bili u Londonu, 5.000 navijača Borusije nateralo je ostatak Arsenalovog stadiona da u čudu gleda “ludake” u žutim majicama kako pevaju i sat vremena po završetku utakmice.
Na finalu će ih biti pet ili šest puta više, a sigurno će doći i Irac Rija Garvi, pevač benda “Remon”, čiji hit navijači Dortmunda sa ponosom pevaju na svakoj utakmici.
Fudbal 
