Fudbal
Mančester siti optužen 115 puta, a Premijer liga oduzima bodove Evertonu?! Zašto?
Everton je kažnjen sa oduzimanjem 10 bodova u novembru 2023. zbog kršenja pravila o profitu i održivosti Premijer lige tokom sezone 2021/22. Suštinski, Everton je prešao dozvoljeni minus.
Premijer liga ostavlja prostor klubovima da naprave gubitak do 105 miliona funti tokom tri sezone. Nezavisna revizijska kuća je otkrila da je budžetska rupa u Evertonu bila 124,5 miliona funti i Premijer liga je reagovala.
Tih spornih 20 miliona funti moglo je da znači da će Everton dobiti upozorenje, kaznu, zabranu transfera ili će biti oduzeti bodovi što se na kraju i desilo.
Naravno, Everton se žalio. Tumačenje ljudi iz kluba je bilo da bi bonusi i provizije od transfera koje je Romelu Lukaku doneo po odlasku iz tima trebalo da budu uknjiženi, što bi klub izbacilo iz minusa.
Međutim, Komisija nije poništila svoju odluku. Doduše, delimično je prihvatila argument i smanjila kaznu sa 10 oduzetih poena na šest, ali su prošle nedelje Evertonu ponovo oduzeta dva boda za isti obračunski period.
Poeni su oduzeti i Notingem Forestu
Premijer liga smatra da je Notingem, na čelu sa šefom Evangelosom Marinakisom, prikrio pravo stanje ugovora igrača koji su poslati na pozajmicu u Olimpijakos.
Takođe, Marinakisu se stavlja na teret i da je predstavio više sponzorskog novca nego što je stvarno dobio, što ugrožava dugoročnu održivost klub.
Potencijalna finansijska kriza zbog koje bi se tim raspao naime ugrožava integritet takmičenja i Premijer liga je odlučila da reaguje oduzimanjem četiri boda Notingemu.
Marinakis je angažovao advokate i odlučio da ospori optužbe, ali Notingemu su oduzeti poeni i trenutno je u borbi sa Lutonom za opstanak u ligi.
Mančester siti optužen za 115 slučajeva kršenja finansijskih propisa
Jedan od razloga zašto Premijer liga vrlo oprezno pristupa optužbi je taj što su advokati Sitija već dobili jedan rat.
UEFA je kaznila klub izbacivanjem iz Lige šampiona na dve godine, a advokati su se žalili Sudu za sport i dobili presudu. CAS je prihvatio žalbu i oslobodio Siti kazne za kršenja UEFA-inog finansijskog fer-pleja.
Drugi razlog je noćna mora u kojoj bi mogla da se nađe Premijer liga. Optužbe se odnose na period od 2009. do 2016. godine, a Siti je u tom periodu dva puta osvojio Premijer ligu. Pored toga, Siti je u pomenutom periodu odigrao jednu sezonu Lige Evrope i pet sezona Lige šampiona.
“Plod otrovnog drveta”
Ovo nas dovodi do nečega što Englezi nazivaju “plodom otrovnog drveta”, za šta Srbi nemaju naziv i o čemu im nije previše stalo kada analiziraju “kriminalne” aktivnosti u klubovima.
Da je Premijer liga na vreme reagovala, Siti ne bi mogao da igra u Ligi šampiona i da “legalno” zarađuje, što bi ga je odvojilo od evropskih takmičenja.
Bez spornog novca ne bi bilo nesporno zarađenih 300 miliona evra, ne bi bilo Kevina De Brujnea i Pepa Gvardiole i pet titula u poslednjih šest sezona.
Sve je to “plod otrovnog drveta” i Premijer liga je u nevolji, jer udarac najdominantnijoj ekipi u poslednjih 15 godina znači i udar na sam brend lige, o čemu se pažljivo vodi računa.
Liga ne želi da ostane bez Sitija
Mančester siti je jedan od tri najgledanija tima i na domaćem i na inostranom tržištu.
U široj perspektivi, Premijer liga ne želi da Bernardo Silva ode u Barselonu, Erling Haland u Real Madrid, a De Brujne u Pari Sen Žermen.
U Sitiju igra najmanje pet ključnih igrača Engleske za Evropsko prvenstvo i najmanje dve od pet najvećih zvezda Premijer lige.
Englezi koji nastupaju za Siti bi možda ostali u ekosistemu Premijer lige, ali bi strani igrači verovatno tražili inostrane angažmane i Premijer liga bi pretrpela udarac u pogledu atraktivnosti.
Katastrofa za imidž, pa nova pravila
Upravo je brend lige nešto što je Premijer liga imala na umu kada je ove nedelje glasala o novom setu finansijskih pravila kojih se klubovi moraju pridržavati.
Dovoljno je loše kada se oduzmu bodovi Evertonu i Notingemu koji se bore za ostanak u ligi, ali kada se pitanje šampiona rešava za zelenim stolom, to je katastrofa za imidž bilo koje lige.
Nova pravila lige o profitu i samoodrživosti tek treba da potvrdi odbor klubova, ali je planirano da novi set stupi na snagu u avgustu 2025.
Naredna sezona će se i dalje igrati u postojećem okviru, a zatim od sezone 2025/26. će se dozvoliti da se određeni procenat godišnjih prihoda troši na plate tima i stručnog štaba.
Više neće da postoji odredba od 105 miliona funti minusa tokom tri godine. Koja je podjednako važila i za Mančester junajted koji zarađuje više od 600 miliona funti i za Luton koji ima oko 70 miliona funti godišnjeg prihoda.
To je cilj Premijer lige
Junajted je odličan primer. Prema poslednjim podacima Deloita, klub iz Mančestera je 72 odsto prihoda potrošio na plate igrača i stručnog štaba. Siti je zaradio otprilike sličan iznos (600 miliona), ali je potrošio 58 posto ukupnog budžeta na plate.
Liverpul takođe ima 600 miliona funti prihoda i koristi 60% svog budžeta za plate, dok je Arsenal imao 150 miliona funti prihoda, ali je potrošio samo 57 odsto svog budžeta na plate.
Arsenalu su ove sezone porasli prihodi zbog ulaska u Ligu šampiona, ali su porasli i troškovi na plate. Međutim ipak su Tobdžije uspelepa zadrže procenat potrošnje na plate ispod 60 odsto.
Upravo je to cilj Premijer lige: prisiliti klubove da troše održivo i zadrže plate ispod 70 odsto ukupnog prihoda.
Dva nivoa i veća kontrola
Ono što razlikuje Premijer ligu od UEFA, koja je imala sličan sistem ograničenja potrošnje, jeste to što će engleska liga imati dva nivoa.
Prvi će se odnositi na klubove koji igraju u evropskim takmičenjima i u njima ostvaruju dodatni prihod; Oni će moći da potroše 70 odsto ukupnog prihoda, dok će u drugoj klasi biti klubovi koji ne igraju u Evropi i za njih će granica biti 85 odsto.
Everton je i dalje daleko iznad granice, ali se Premijer liga pobrinula da ne povlači poteze retroaktivno i da oduzimanjem bodova narušava sopstveni imidž, ali i integritet takmičenja.
Sa ovim modelom nivo kontrole će biti veći jer se unapred dostavljaju nacrti budžeta i iznosi ugovora, a sumnjive situacije se mogu istražiti pre nego što otrovna voćka rodi jestive plodove.