Nešto stariji pamte i kada je Mančester siti ispao i u treću ligu. Mlađi samo eru šeika Mansura, kada se trofeji, glamur i sjaj lepe za Mančester siti. Te 2008. godine promenila se sudbina Sitija, kada je Masur 1. septembra finalizovao kupovinu Mančestera. A samo 24 sata ranije Mančester je savladao Sanderlend 3:0. Šta se dogodilo skoro 14 godina kasnije sa igračima koji su nastupili u tom meču možete videti u nastavku našeg teksta
DŽO HART
Tog leta je Hart debitovao za Englesku i bio projektovan za golmana koji će rešiti decenijske probleme nacionalnog tima među stativama. Ostao je u Sitiju sve do 2016. godine, kada je stigao Pep Gvardiola i odmah doveo Klaudija Brava. Posle pozajmica Torinu i Vest Hemu, Hart, koji je odavno izgubio mesto u reprezentaciji, potpisao je za Barnli. Pomalo neočekivano obreo se u Totenhemu gde je imao nekoliko loših odbrana, da bi pronašao sreću u Seltiku. Tamo ide od sjaja do očaja i u krug, ali tim gazi ka tituli pa je sve lakše.
VEDRAN ĆORLUKA
Potcenili su ga na Etihadu, ali ni posle prodaje Totenhemu ništa bolje nisu rezonovali ni na Vajt hart lejnu. Zanimljivo, njegova prodaja usledila je samo 24 časa nakon što je bogati Arapin preuzeo klub. Od 2012. godine Ćorluka je nastupao za Lokomotivu iz Moskve sa kojom je četiri puta osvojio ruski kup, titulu prvaka 2017. godine, a sa Hrvatskom je bio drugi na svetu. Do 2021. godine je bio član ruskog tima, a sada radi kao pomoćnik Zlatka Dalića u reprezeentaciji Hrvatske.
MIKA RIČARDS
Preživeo je prvu seču novih gazdi. Stigao čak i do laskavog priznanja za najboljeg igrača Sitija u sezoni 2011/2012. Te godine je Siti uzeo prvu titulu posle 44 godine. Povrede, ali i dolazak Pabla Zabalete oterali su ga u Fiorentinu na pozajmicu, zatim i Aston Vilu, gde je od okrobra 2016 do 2019. godine odigrao samo 26 mečeva i postigao jedan gol. Penzionisao se u 31. godini i drži seminare o mentalnom zdravlju fudbalera, odnosno ugroženosti istog.
TAIL BEN HAIM
Izraelac je u meču sa Sanderlendom zamenio Ričardsa na poluvremenu. Ubrzo je prodat Portsmutu nakon pozajmice upravo „crnim mačkama”. Igrao je još za Vest Hem, Kvins Park Rendžers, Standard iz Liježa, Čarlton, a od 2015. igra u otadžbini. Bio je u Makabiju do 2018, a onda je prešao u Beitar iz Jerusalima. Zanimljivo, za vreme Avrama Granta u Partizanu, pominjao se kao moguće pojačanje.
RIČARD DAN
Pamtimo ga po nekim zaista komičnim autogolovima. Ipak, Dan je samo sezonu pre dolaska šeika osvojio nagradu za igrača sezone u Sitiju. Bio mu je to četvrti put u karijeri da biva proglašen najboljim među „građanima”. Ipak, sezona 2008/2009. bila mu je poslednja na Etihadu. Otišao je u Aston Vilu, kasnije i u KPR, a penzionisao se 2015. godine. Radi kao stručni konsultant na engleskoj televiziji.
MAJKL BOL
Dok je Stjuart Pirs bio tu, Bol je imao dobru minutažu, kasnije i kod Eriksona, mada i kod Marka Hjuza je imao zavidno vreme na terenu. Bio je član Sitija koji je prvi put od 1970. godine dvaput u istoj sezoni savladao Junajted. Povreda kolena u januaru 2009. godine dovela je do toga da ga Siti otpusti šest meseci kasnije. Odigrao je samo tri meča nakon toga za Lester, a zatim se penzionisao.
STEFAN AJLEND
Upravo je on protiv Sanderlenda otvorio listu strelaca. Sjajno se dopunjavao sa Robinjom, koji je stigao dan posle te utakmice. No, kasnije je otišao u Stouk, gde je ponovo sarađivao sa menadžerom iz vremena u Mančesteru Markom Hjuzom. No, povrede su ga masakrirale, pa je za pet godina odigrao samo 70 utakmica, a otpušten je na kraju 2017/2018. sezone. Usledio je potpis za Bolton i penzija pre nego što je odigrao i jedan meč. Kasnije je tvrdio da je potpis za taj klub bila najgora odluka u karijeri jer mu nisu dali da igra zbog bonusa koje je imao po odigranoj utakmici?!
DITMAR HAMAN
Popularni Didi je proveo tri godine u dresu Sitija, a kasnije je radio u MK Donsima i Lesteru kao trener, a kratko je bio i menadžer Stokporta. Kao i Dan, i on sada radi na engleskoj televiziji u ulozi stručnog konsultanta. Reaktivirao se 2015. godine kao član jednog niželigaša iz Nemačke, pa je ostalo upisano da je potpisao ugovor tada kao 41-godišnjak.
MAJKL DŽONSON
Svi su očekivali mnogo od ovog momka. Tvrdili su da je taktički bolji i od Stivena Džerarda. Privatni problemi i povrede su ga oterale u penziju već 2012. godine. Prethodno je nešto kratko igrao za Lester… Javno je, poput Mike Ričardsa, govorio o mentalnim problemima sa kojima se susretao zbog slave. U jednom momentu je zamolio engleske novinare da ga samo ostave na miru da živi svoj život. Trenutno drži agenciju za nekretnine u Mančesteru.
ŽELSON FERNANDEŠ
Odigroa je poslednjih devet minuta utakmice pre dolaska šeika. Švajcarac je standardan u tamošnjoj reprezentaciji, ali ga je Siti 2009. godine slao na pozajmice širom Evrope (Sent Etjen, Kjevo, Lester, Udineze) pre nego što ga je prodao 2012. godine Sportingu iz Lisabona. Ni tamo se nije naigrao pa je lutao od Siona, Frajburga, Rena, da bi se skrasio u Ajntrahtu 2017. godine. Posle tri sezone se penzionisao na Majni. I on je pominjan u periodu kada je bio u Sionu kao potencijalno pojačanje Partizana, ali do toga nije došlo.
VENSAN KOMPANI
Dugo je bio jedini preživeli od dolaska šeika. Da ga povrede nisu uništile, Belgijanac bi ostavio još dublji trag. Setimo se samo da ga je Mark Hjuz terao da igra u veznom redu. Kada je potpuno spreman retki su napadači koji su mogli da ga pređu. Ikona Sitija koja spaja vreme pre i posle šeika. Odigroa je 265 utakmica u dresu „građana” i postigao 18 golova. Osvojio je četiri titule prvaka sa Sitijem (2012, 2014, 2018, 2019), FA Kup (2011, 2019), Liga kup (2014, 2016, 2018, 2019) i Komjuniti šild (2012, 2018). Izabran je za igrača sezone u Sitiju 2011. Dobio je i statuu ispred Etihada. Radi kao trener u Barnliju, prethodno je bio u Anderlehtu.
ŠON RAJT-FILIPS
Bio je dvostruki strelac u poslednjoj utakmici pre dolaska arapskih vlasnika. Bio je standardan kod Hjuza i Roberta Manćinija, ali je 2011. godine otišao u Kvins Park Rendžerse. Umeće je kratko pokazivao navijačima u Sjedinjenim Američkim Državama gde je igrao za Finiks Rajsing zajedno sa Didijeom Drogbom. Njegov sin je trenutno fudbaler Stouka.
ELANO
Odigrao pet minuta kao rezerva protiv Sanderlenda. Već 2009. godine prodat je Galatasaraju. Posle dve godine u Turskoj vraća se u domovinu gde je igrao za Santos, Gremio i Flamengo, imao kratak izlet u Indiju, da bi se na kraju penzionisao kao igrač Santosa. Bio je do decembra prošle godine i asistent trenera tamo, ali je smenjen.
ŽO
Kakav talenat i kakva nemarnost. Postigao je u karijeri 150 golova, odigrao 20 utakmica za Brazil, ali je u Sitiju generalno bio očajan. Promenio je od tada 11 klubova, stigao čak i do Japana, a zatim se vratio u rodni Brazil gde je igrao za Korintijans i Searu. Potom se penzionisao kao fudbaler Al Džabalajna iz Saudijske Arabije. Pominjao se 2019. i kao moguće pojačanje Crvene zvezde, ali posao nije realizovan zbog visokih zahteva Brazilca.
Fudbal 
