Ivić: Šansa da dođem u Zvezdu je 0! Neće me oni nikad ni zvati, a i da pozovu i ponude sve, nikad ne bih prihvatio

Trener vodećeg kluba ruske Premijer lige, Krasnodara, Vladimir Ivić je omiljeni sagovornik tamošnjih medija. O teškom životu u Srbiji, šampionatu Rusije, ali i tome da nikada ne bi došao u Crvenu zvezdu, Ivić je bio sagovornik ruskih medija.

– Drago mi je što smo prvi. Sve reči zahvalnosti treba da uputim mojim igračima, pomoćnicima i navijačima. Što se tiče ove statistike, mene nisu zanimale. Sve što me drži u formi su rezultati tima. Veoma nam je važno što smo ovaj deo sezone završili kao lideri. Ovo je prvi put u istoriji kluba. RPL je teška liga sa odličnim timovima, dobrim igračima i trenerima. Mi smo najmlađi klub RPL-a po tome kada je tim stvoren. Tako da je ovo važno za klub, grad i ceo RPL – kaže Ivić za RPL.

VOLIM DA SE SMEJEM IAKO NE DELUJE TAKO

Hteo bih da pričam o vama. Uvek ste veoma ozbiljni tokom utakmica. Ne sećam se da ste se smejali. Da li ste isti u životu?

– Biti ozbiljan ne znači ne biti veseo. Ugodno mi je da budem ozbiljan tokom utakmica i srećan posle njih. Ja sam to što jesam, ne igram se, ne pretvaram se. Navikao sam da se ponašam ovako, da radim na ovaj način. Shvatite da je prvenstvena utakmica sublimacija cele nedelje pre utakmice. Daješ sve od sebe za jedan meč. U životu sam pozitivan, volim da provodim vreme sa porodicom i prijateljima. I da, mnogo se smejem.

Kako se oslobađate od stresa posle utakmica? Šta vam pomaže da zaboravite fudbal?

– Volim da trčim. Dva ili tri puta nedeljno idem u teretanu da trčim na traci za trčanje oko 40 minuta da oslobodim um. Ponekad previše razmišljam ili o sledećem meču, ili o prošlom, ili o svojoj porodici, koja nije sa mnom u Krasnodaru. Oni žive u Grčkoj i uvek mi jako nedostaju. Sada, na odmoru, sa njima sam – i najsrećniji sam. I nakon trčanja, moj um se razbistri. Ipak, previše je stresa u poslu, jer dajem sve od sebe.

Da li obožavate i rusku književnost?
– Da, volim mnoge ruske autore, ali ako izaberem jednog, izabraću Dostojevskog. Sviđa mi se. Ima veoma zanimljiv stil, čitao sam dosta o njemu. On je deo ruske istorije. Generalno, sviđa mi se što u mnogim ruskim gradovima postoje spomenici piscima.

SVI SU BILI PROTIV NOVAKA, A MI SRBI GA SVI VOLIMO

Znam da ste ljubitelj tenisa. Da li je Đoković najveći?

– Sigurno. Ne može čak ni biti pitanja. Pre dve godine postao je najveći. Ono što Novak nastavlja da radi sa 36 godina je nezamislivo. I da je Britanac, Amerikanac, Španac, ipak bih rekao da je najveći. Ovo je najbolji sportista u poslednjih 10 godina u svim sportovima. To što je iz Srbije je ponos za nas. Tenis je sport za bogate ljude. A to što je došao momak iz male zemlje i pobedio sve je super. Javnost je uvek bila protiv Đokovića, sve je bilo protiv njega, ali on ima neverovatnu mentalnu snagu. Njegov sam veliki obožavalac, kao i skoro svi Srbi. Đoković tera Srbiju da se budi u četiri ujutru za svoje mečeve – a ja se budim zajedno sa svima ostalima.

Jeste li ga upoznali?

– Jednom sam uspeo da komuniciram s njim na jednom grčkom ostrvu. Novak je veoma skroman i prijatan, uvek je osetljiv na navijače i čini mnogo za Srbe, za decu. Ima ogromno srce

Kako vam se sviđa Daniil Medvedev?

– Moj omiljeni igrač posle Đokovića! Kada Novak završi, navijaću za Daniila. Sviđa mi se stil, sviđaju mi se lude stvari koje ponekad radi. Ono što volim kod njega je to što je uvek iskren prema sebi na terenu i pokazuje svoju ličnost u igri. I nikad se ne pretvara. Po tome su slični Novak i on.

Sigurno i vi volite košarku.

– Apsolutno. Nažalost, u Krasnodaru još nisam stigao da igram ili gledam. Znam da je ovde vrhunski tim. Tri puta sam hteo da stignem do meča, ali svaki put smo imali trening u to vreme. Ali stići ću tamo – sto posto.

Lebron ili Džordan?

– Naravno, Džordan.

NIJE MOGUĆE DA BUDEM TRENER CRVENE ZVEZDE

Igrali ste u Partizanu. Koja od utakmica sa Crvenom zvezdom vam je ostala u sećanju?

– Svaka ovakva utakmica je luda. Sećam se da smo igrali u gostima, a meč je prekinut u trećem minutu jer su navijači oba tima upali na teren i započeli tuču. Odmah smo otrčali ka svlačionici da ne bismo dobili batine. Ne zaboravite ovo – veoma je opasno! Ovaj meč će se odigrati sledeće nedelje (intervju je rađen pre utakmice, Partizan je pobedio 2:1, prim. aut). Naravno, gledaću i navijati za Partizan – to je deo mene od moje šeste godine.

Možete li da se zamislite da vodite Crvenu zvezdu?

– Nula šanse. To u Srbiji nije moguće. Počnimo sa činjenicom da oni sami nikada neće kontaktirati sa mnom. Oni znaju da ću odbiti, čak i ako mi daju sve što želim. U Srbiji je o tome zabranjeno i razmišljati, a ne raditi. Ali poštujem Crvenu zvezdu – moj brat je igrao za njih – podvlači Ivić.