Natho trenira kao dečak: Prvi ću “ubiti” klince ako krenu stranputicom. Delije mi nikad ružnu reč nisu rekle

Bibars Natho je posebna ličnost, bivši kapiten Izraela u Partizanu je dosegao visine koje nijedan stranac nije. Nema titulu, bori se za nju, ali nema tog zlata koje može da zameni poštovanje navijača koje je stekao. I kako sam kaže, vole ga Grobari, a Delije mu pokazuju isti respekt.

– Teško mi je da izdvojim jedan momenat od kako sam došao. Mnogo prelepih stvari mi se dogodilo u Srbiji. Možda je na profesionalnom planu najdraža pobeda u polufinalu Kupa pre četiri godine (dao jedini gol na meču, 1:0, prim. aut). Izdvojio bih možda taj derbi – počinje priču Bibars Natho za SoccerSportal i magazin.

SRBIJA ME PROMENILA, OSTAJEMO TU I POSLE FUDBALA

Koliko je Srbija promenila za ovih pet godina Natha?

– Sigurno da jeste. Svako mesto ima uticaj na čoveka kada provede određen period živeći sa jednm narodom i u jednoj zemlji. Posebno to mislim za igrače koji dođu negde. Mnogo je važno da se prilagode. U Srbiji svakodnevno učim nove stvari. Čovek sam koji voli da uči. Vezano za fudbal, a i ostale stvari. Mogu da kažem da me je Srbija promenila nabolje.

Vaša supruga priča srpski jezik, da li ste Vi naučili?

– Mogu da kažem da ga razumem dobro. Učim i dalje. Trenera i saigrače razumem skoro mislim nekih 70 odsto svega što pričaju. Da pričam mi je malo teže, ali mislim da sam na dobrom putu.

Možete li sebe da zamislite da živite u Srbiji posle karijere?

– Iskreno, moja porodica i ja pričamo o tome baš često i razmišljamo. Mislim da je to možda i najverovatnija opcija. Volimo ljude, zemlju i obostrano se poštujemo. Naša deca obožaju Beograd i ovu zemlju. Mislim da idemo u tom pravcu – – kaže Natho.

Partizan je doveo nekoliko igrača ove zime. Kako Vam se čine?

– Na pola sezone smo napravili neke promene. Može biti dobro za obe strane. Proveli smo nedelju dana zajedno, a vidim već da su super momci. Fudbalski želim da ih upoznam još. Vidi se talenat i da razumeju igru. Tačno se primećuje i da su ono što je naš trener Igor Duljaj želeo, u načinu na koji želi da postavi igru. Mislim da će biti od pomoći i da će to biti pozitivno za naš tim.

SRBI SU TOPLIJI OD RUSA

Igrali ste u CSKA dugo, koliko ima sličnosti između Srbije i Rusije?

– Na mnogo načina jeste, međutim, ima i razlika. U Srbiji su ljudi malo više emotivniji od Rusa. Uzeću za primer fudbal fudbal. U Premijer ligi Rusije kada izgubite utakmicu nema toliko pritiska. Drugačije doživljavaju pobede i poraze od Srba. Vi ste strastveniji. Postoji još nešto. Ovde na ulici da Vam treba pomoć, svaki drugi čovek će stati da pomogne. Posebno to mislim na moju prvu godinu u Kazanju, kada sam igrao za Rubin. Tada nije toliko  ljudi u tom delu pričalo engleski jezik. Zato bih rekao da su Srbi topliji.

Nedostaje li Vam Zoran Bambi Tošić?

– Da, naravno. Igrali smo dugo zajedno u CSKA, ovde sam najviše zahvaljujući njemu i došao. Kada imate nekoga kao što je on, takav karakter, tu ličnost, to je dobro za svaki klub. Želim mu svako dobro.

Šta kažu navijači Crvene zvezde kada Vas sretnu na ulici?

– Deca uglavnom priđu, zatraže sliku, autogram… Tako nešto. Stariji, posebno tu mislim na baš stare ljude mi priđu i kažu da da poštuju kao igrača, da sam veliki fudbaler. Naglase da su sa druge strane navijačke. Nikada ništa loše nisam doživeo, niti čuo da mi je neki navijač Zvezde ružno rekao. Nikada, ni na ulici, ni ovako. Kažu mi da me poštuju, da mi žele kao čoveku sve najbolje na ličnom planu. Naglase da to ne misle na profesionalnom… (smeh).

ČETIRI ČLANA PORODICE NATHO SU U PARTIZANU

Da li se u Beogradu možda družite sa Omrijem Glazerom?

– Ne, Glazer i ja… U Beogradu vreme provodim sa mojom porodicom. Kada imam vremena to se provodi sa familijom. Ili ih vodim na treninge fudbala ili na neko drugo mesto – kaže Natho.

Deca treniraju u Partizanu?

– Imam ih troje i svaki je član Partizana. Pošto su različito godište ponekad provedem i četiri sata na stadionu čekajući ih da svaki od njih završi sa treninzima koji su, naravno u različito vreme. Mislim da shvatate zašto onda sve vreme koje imam van mojih utakmica i treninga provodim uz svoju familiju. Kada ste profesionalni fudbaler morate mnogo pažnje da odvojite na dobro spavanje, treniranje, ishranu… Tu je i jedan dan kada spavamo van sopstvene kuće zbog utakmica, uželite se dece, žene, svoje porodice.

OTIŠAO SAM IZ REPREZENTACIJE DOK SE OBOSTRANO POŠTUJEMO

Povukli ste se iz reprezentacije Izraela, nedostaje li Vam nacionalni tim?

– Bio sam član reprezentacije 14 godina, naravno da mi fali. Bio sam kapiten više od pet godina. To je bitan deo moje karijere. Bilo mi je veoma teško da donesem odluku da se povučem. Kada sam bio mali i tek počinjao verovao sam da ću se povući iz selekcije u 32-33. godini. Onda sam igrao u Grčkoj, Rusiji, Srbiji, putovanja su bila non-stop. Mnogo mi je uzimalo vremena i nije bilo odmora. Nimalo mi nije bilo lako da donesem tu odluku – priča Natho i nastavlja:

– Kako sam se približivao tim godinama 32-33. sve mi je bilo teže da kažem kraj. Onda sam osetio da je kraj. Došlo je do smene generacija i želeo sam da odem dok sam u naponu snage. Nisam želeo da dođe do toga da nisam više potreban, da me ne žele. Hteo sam da odem dok je poštovanje ovakvo kao što je bilo, na najvišem nivou. Mislim da je to bila dobra odluka.

Izrael u baražu?

– Mislim da imamo dobru šansu. Ako prođemo Island, verujem da nas čeka Ukrajina, koja je težak rival. Imamo i mi dobre igrače, mlade, sa mnogo talenta, moguće je da Izrael izbori plasman. Napravili smo izmene koje će doneti dobru budućnost, neće biti lako, ali verujem.

Da možete da izaberete jednog još Izraelca u timu Partizana, ko bi to bio?

– Manor Solomon. Mislim da je odličan dečko. Nema sumnje da bi nam pomogao u drugom delu sezone. Bilo bi to dobro parnerstvo Mateusa Saldanje i njega.

TU SAM DA SPREMIM NOVU GENERACIJU PARTIZANA

Mladi igrači iz tima su mi rekli da mnogo pričaš sa njima… Da imaju nemerljivu pomoć od tebe. Da li možda vidite sebe kao trenera nekog od njih jednog dana?

– Već sada gledam sebe kao trenera njima. Oni su mladi, a ja sam ovde ne samo da bih igrao za Partizan već da pripremim narednu generaciju igrača Partizana. Već sada mogu da vidim gde će biti za nekoliko godina, odnosno gde mogu da budu ako donesu u ovom vremenu prave odluke. Te prave odluke mogu da ih odvedu tamo gde bi trebalo da budu, a pogrešne… Ako ih budu donosili ostaće na ovom nivou na kojem su sada, a drugi će napredovati umesto njih. Nekoliko loših odluka može da Vas dovede u situaciju da umesto da idete još ka većim visinama završite u malim klubovima – staje Natho i dodaje:

Bio sam ja u njihovoj situaciji i znam koliko je važno kada imate nekoga iskusnog da pomogne. Sve vreme to radim, pomažem im, ali verujte, biću prvi koji će ih „ubiti“ ako ne budu radili kako treba i ne budu se odnosili prema obavezama kako treba. Znaju oni to. I da, u budućnosti sebe vidim u fudbalu. Mislim da mogu da pomognem igračima. Ne znam hoće li biti na poziciji trenera, ali nekih 95 odsto ostajem u fudbalu. Zavisiće šta Partizanu treba i da li se podudara sa onim što ja želim.

ŽAO MI JE ZBOG PAOK-A, OLIMPIJAKOS ME NE ZANIMA

Gledaš li možda svoje bivše klubove Rubin, PAOK, CSKA, Olimpijakos?

– Pratim CSKA, Rubin, PAOK… U Solunu je bilo najkraće u mojoj karijeri, ali je to specijalno mesto za mene. Da postoji jedan klub pre Partizana u kojem bih voleo da sam proveo više vremena, to bi bio PAOK. Volim da gledam i moj Hapoel, upravo sada igraju… Svaki klub iz Rusije posebno mesto ima kod mene jer sam proveo tamo mnogo godina. Jedini klub o kojem nemam baš najlepša sećanja je Olimpijakos. U svim ostalima sam bio srećan i imam lepo iskustvo.

Poruka za kraj navijačima Partizana?

– Nije baš dobra situacija između kluba i navijača. Često kažem koliko su nam bitni. Velika je razlika između Partizana sa Grobarima i nas bez njih. Kada pomenete srpski fudbal, prvo napamet padaju navijači. Kako ludu atmosferu naprave kada dođe. Trebaju nam, non-stop ih pitamo da dođu. Posebno u ovom momentu. Da možemo bilo šta da uradimo da oni dođu ja bih prvi to uradio. Mogu samo da ih zamolim još jednom da dođu i budu uz nas – podvukao je Natho.