Svojevremeno je sigurno bio jedan od najboljih ofanzivnih vezista na svetu. Još 2011. plaćen je čak 42 miliona evra, što je i danas rekordan odlazni transfer za klub u kojem je stekao slavu (doduše, taj klub je danas daleko od slavnih dana).
Havijer Pastore je bio genije na terenu pre deset i po godina. Igrao je za Palermo i bio na meti svih najboljih i najbogatijih klubova sveta. Otišao je u PSŽ, a na Siciliju je stiglo 42 miliona, što je i dalje rekord za taj klub.
Međutim, njegova sreća u francuskoj prestonici bila je kratkog veka. Za sedam godina upisao je manje od 300 nastupa, a razlog su brojne povrede. Uglavnom bi u igru ulazio sa klupe.
Pokušao je da nađe spas u Romi. Vučica ga je kupila za 25 miliona evra, ali na Olimpiku nikada nije uspeo da bude onakav kakvim su ga Apenini pamtili iz perioda sa Sicilije.
Argentinski čarobnjak danas ima 34 godine. Njegova poslednja avantura bila je u Kataru. On je mesecima bez kluba i penzija je nešto što je postalo neizbežno. Razlog za to je svakodnevni pakao kroz koji prolazi.
Pastore o tome kroz kakav pakao je prošao
– Nisam više mogao da izdržim bol. Čim sam se ujutru probudio, već sam se osećao loše, prvi koraci ujutru su bili bol. Glava mi je govorila ‘stani molim te’. Nisam želeo da više pati.
– Da bih nastavio da igram fudbal, pokušao sam sve. Ali nikada nisam dobio željeni rezultat. Mogao sam da treniram i igram, ali nisu mi ozbiljno poboljšali kvalitet života. Igram meč i onda sam morao da ležim dva dana od bolova.
– 2020. godine sam imao artroskopiju kuka. Poboljšanje je bilo jasno, ali vraćanje na opterećenje istrošenog kuka bilo je veoma štetno.
– Bol se vratio, čak i pojačao. Do te mere da igranje fudbala više nije bilo zadovoljstvo nego kazna. Patio sam na terenu i patio sam posle. Nisam mogao ni da se igram sa svojom decom.
– Sada sam imao totalnu zamenu kuka na levoj strani. Sva keramika. I posle rehabilitacije, koju radim svako jutro, moj život je normalan. Neverovatno je reći ‘normalan život’. Sada sam srećan. Tokom ovih godina patnje spremao sam se za penziju. Kad si igrač, misliš da sve znaš, da nemaš šta da radiš, da možeš šta hoćeš.
– Danas moj um ne razmišlja o tome da ponovo igram fudbal, samo želim da se oporavim i da se osećam stvarno dobro. I ako se osećam dobro da trčim, možda bih želeo da ponovo trčim – glasi Pastoreova ispovest.
Podsetimo se i nekih Pastoreovih majstorija.
Fudbal 
