Gajas Zahid je ono što je nedostajalo Partizanu prošle sezone. Profil igrača sličan legendarnom Almamiju Moreiri, neko ko je fudbalski intelektualno na više obrtaja od većine fudbalera. Dva mozga bolje razmišljaju, pa otud i sjajna saradnja Bibarsa Natha i njega.
Kreacije u igri crno-belih tokom jeseni nije manjkalo. Skromni momak poreklom iz Pakistana, školovan i odrastao u Norveškoj, pravo je osveženje crno-belog tima.
Poređenje četiri zemlje u kojima si igrao – život, a onda i fudbal?
– Stavio bih Beograd u sam vrh. Zajedno sa Ankarom, gde je bilo takođe lepo. Kipar je mali, fino je… Živeo sam u Nikoziji. Samo nije to kao Limasol ili neki drugi gradovi na Kipru. Nije bilo loše, uživao sam, samo nije baš bilo mnogo stvari da se radi. Beograd, Ankara su bili posebno veoma dobri za moju porodicu i mene.
Šta je toliko dobro u Beogradu?
– Ništa mi ne nedostaje. Nemam utisak da nešto propuštam, a to je najbitnije za familiju i mene. Sve je dostupno non-stop, čisto je, ljudi su dobri, restorani…
Kada porediš fudbal?
– Kiparski i srpski su slični. Igrao sam tu za klubove koji se bore za titulu. Atmosfera na stadionima. Nisam još osetio kako je igrati u Humskoj pred našim navijačima zbog poznate situacije, ali vidim na gostovanjima da je sjajno. Mogu samo da se radujem kako će izgledati kada dođu da navijaju i na našem stadionu. Video sam na košarci kako to izgleda. Možda je samo srpski fudbal fizički malo jači od kiparskog. Turska je drugačija, više se igra jedan na jedan. I nema timova koji se samo brani, oba tima idu na pobedu, da daju gol… Drugačije je.
LJUDI U SRBIJI SU DOBRI
Ima li neke sličnosti između Srba, Norvežana i Pakistanaca?
– Ha-ha, totalno tri različita kraja sveta. Ovde imate balkanski mentalitet, a u Norveškoj će ljudi reći da su oni hladni. Ne slažem se sa time. Rođen sam tamo, Norveška je bila dobra za mene. Pakistan je sa druge strane sveta. Sličnosti mnogo nema. Ono što ih povezuje jeste da sam primetio da sve tri zemlje imaju zaista dobre ljude.
Da li si ikada razmišljao da igraš za Pakistan pre debija za Norvešku?
– Ne, nisam. Tamo je bilo nekih problema, imali su, mislim, i zabranu FIFA koja je podignuta tek 2022. godine. Vidim da su igrali kvalifikacije za Svetsko prvenstvo. Drago mi je što im ide dobro.
TATA JE SIGURNO GUGLAO O SRBIJI KADA SAM MU REKAO DA IDEM U PARTIZAN
Tvoj otac ti je velika podrška, da li je dolazio u Beograd da te gleda uživo?
– Očekujem ga da dođe uskoro. Svuda je moja porodica dolazila, gde god da sam igrao, često me je posećivala. Do sada još nisu imali priliku da dođu, samo mi je bio jedan prijatelj i on je uživao.
Šta ti je otac rekao kada si mu saopštio da ideš u Partizan, Srbiju?
– Bilo je korišćenja Gugla (smeh). Nije mi to rekao, ali verujem da je tako bilo. Otac mi je oduvek velika podrška. On je najveći razlog što sam tu gde jesam. Nema mnogo fudbalera koji igraju u Evropi. Možda dvojica-trojica. Mislim da je to zbog nedostatka podrške u samoj porodici. Moj otac je bio drugačiji, uvek tu uz mene, od prvog dana. Rekao mi je „idi, radi svoj posao”. Dok god je to dobro za mene.
Je li on isto bio fudbaler?
– Ne, samo ima ogromnu strast prema igri. Došao je iz Pakistana u Norvešku kada je imao oko dvadesetak godina. On je, možda, i najveći razlog što sam postao ovo što sam danas.
Rivalsto Partizan – Zvezda?
– Svi to znaju. Radujem se tim mečevima.
Nekih 20 dana su trajale priče o tvom dolasku u Partizan. Jesi imao nekih očekivanja?
– Znao sam za Partizan, za Zvezdu, za večiti derbi… Onda sam počeo da pričam sa ljudima koji znaju Beograd dobro. Ono što su mi rkeli, a to su bile lepe stvari, ispostavilo se kao tačno. Iznenađujuće je sve bilo super. Očekivao sam dobar i snažan tim, veliki klub, dobre ljude. Nadam se da ćemo pobediti u trci za titulu i otići skroz do kraja, do toga da podignemo trofej. Šta više čovek može da traži?!
SRBIN SA KOJIM SAM POČEO KARIJERU
Bojan Zajić ti je bio saigrač u Volerengi?
– O, da… Bojan… Bio je tu kada sam kročio u prvi tim, ali mislim da se zadržao samo jednu sezonu. Trenirao sam celu godinu sa njim, igrao mečeve zajedno… Bojan je sjajan. Bili smo zajedno u trening kampu. Bio je dobar prema nama klincima, posebno nama koji smo bili sa strane. Možda ne uvek na terenu, tu je bio strog, što je dobro, tako i treba, ali van…
Jeste se čuli kada si dobio poziv Partizana?
– Zvao me je. On je neverovatna ličnost. Toliko dugo je u Norveškoj da je više Norvežanin sada, nego Srbin. Uvek sam imao samo lepe i ugodne razgovore sa njim. Nismo se čuli dugo sve dok nije usledio taj poziv Partizana, ali smo nastavili tamo gde smo stali.
ŠAHTJOR, MANČESTER SITI – PARTIZAN
Darijo Srna, legenda Šahtjora, bio je jedan od glavnih kada je reč o preporuci da Igor Duljaj dovede Zahida u Partizan?
– Čuo sam o tome… Mislim da je dosta ljudi bilo uključeno. Pričao sam sa Duljajem, sportskim direktorom… Velike zasluge idu i na račun Dražena, menadžera. On nijednog momenta nije odustajao. Zvao me je svaki dan, pritiskao… Samo sam čuo to za Srnu, ali srećan sam što sam tu i uživam.
Pronašli smo u norveškoj štampi da je Mančester siti želeo pre dve godine da te angažuje. Je li to istina?
– Bilo je nešto blizu. Tako sam osećao. Zašto se nije dogodilo, ne znam. U priči je bila Mančester grupacija koja, pored Sitija, poseduje još nekoliko klubova. Trebalo je da se desi, ali nije. Ne razmišljam previše o tome.
Za tebe je bilo veoma važno da debituješ za Norvešku?
– Jeste bilo komplikovano. Morao sam da letim za Norvešku, pa iz moje zemlje do Austrije… Uvek želite da iskoristite priliku da zaigrate za nacionalni tim. Dobio sam tu šansu, odigrao 18 minuta, postigao gol… Svi ti sati u avionu, njih 15 nije bilo teško, to je deo našeg fudbalskog života.
Imao si dve želje i obe si ispunio, reprezentacija i Liga šampiona?
– Jeste, to je bio san. Debi protiv Austrije i meč u Ligi šampiona na „Santijago Bernabeu” protiv Real Madrida. Blagosloven sam i srećan da igram fudbal. To sam želeo dok sam odrastao. Voleo bih da donesem i Ligu šampiona sledeće sezone u Humsku.
Kada si počeo karijeru, jesi igrao na ovoj poziciji?
– Ne, bio sam prvo napadač. Bio sam mali, ali i brz. Sada možda i nisam tako brz. Veoma brzo sam se prebacio na ovu poziciju i tu ostao.
NATHO, SRPSKI JEZIK, MUZIKA, HRANA
Kako izgleda saradnja Bibarsa Natha i tebe, obojica ste veoma kreativni?
– Uživam. Kada igrate sa fudbalerima tog kvaliteta, i vaš raste. Uživam sa Nathom, nadam se da ćemo biti još bolji.
Ko ti je najbolji prijatelj ovde?
– Oko mene su sve dobri ljudi koji su me primili tako dobro u timu. Nikakav problem nisam osetio od kada sam došao. Možda zbog komunikacije više pričam sa stranim fudbalerima, ali ovde su svi dobri ljudi.
Srpski jezik je težak?
– Mislio sam da je turski ili grčki težak, ali srpski je možda čak i malo teži. Ništa ne razumem.
Koje ime iz tima ti zadaje najviše „muke”?
– Oooo, srpska imena su baš nezgodna za izgovor. Sviđa mi se što imate skraćenice za svako ime, pa i ne pokušavam da izgovorim celo ime. Sani, Belka, Šveto, to je malo lakše.
Fudbalski izrazi?
– Trudim se, uvek sam u zaostatku sa stranim jezicima. To je moj problem, ne trudim se.
Srpska muzika?
– Čini mi se da je veoma slična grčkoj, a ima i povezanosti sa turskom. Isti tekst je negde, samo druga muzika. Ne slušam previše srpsku muziku.
Hrana?
– Dobra. Bio sam u nekoliko restorana. Uživao sam, drugačija je, naravno, nego u Norveškoj, ali sam uživao.
LIČNA KARTA
Ime i prezime: Gajas Zahid
Datum rođenja: 08. 09. 1994.
Mesto rođenja: Oslo, Norveška
Karijera: Valerenga, UL/Kisa, APOEL, Panatinaikos, Ankaragudžu, Partizan
Reprezentacija: Norveške (2/1)
Fudbal 
