Partizanov Holanđanin uživa u Srbiji: “Ništa nije kao što se priča o vama, Duljajev poziv bio presudan”

Ksander Severina je bio pravi džoker Partizana u prelaznom roku. Kao i mnogi igrači, stigao je kao nepoznanica, a kako je vreme odmicalo momak rođen u Holandiji je postajao sve bitniji u igri crno-belih. Na Kipru se trudi da se dodatno nametne treneru. U razgovoru za SOCCER magazin i portal pričao je kako mu je naša zemlja promenila i sliku koju često vidimo na Zapadu.

– Bilo je bolje nego što sam očekivao. Beograd je mnogo lep, deluje tako novo. Posebno deo gde ja živim (Beograd na vodi, prim. aut). Ljudi u Srbiji su mnogo fini prema meni. Sviđa mi se ovde.

Šta najviše volite u Srbiji, a šta Vam se ne dopada?

– Ljude! Srbi se prema meni veoma dobro ophode. Imam osećaj kao da sam član porodice ljudi iz Vaše zemlje. Zaista ne mogu da nađem jednu stvar koja mi se ne dopada u Srbiji.

Postoji li neki deo Beograda koji Vam je omiljeni?

– To je kraj u kojem ja živim, Beograd na vodi. Mislim da je baš moderan i lep. Nekoliko saigrača mi živi tu pa imam priliku da odem na kafu sa njima jer smo blizu.

Ima li sličnosti između Srba i Holanđana?

– Ne… (smeh).

Bolje razumem srpski nego što pričam

Kako Vam ide srpski jezik?

– Naučio sam nekoliko reči. Razumem više nego što umem da pričam Vaš jezik.

Ime saigrača, koje je najteže za izgovor?

– Svi u timu imaju  neke nadimke, pa je lakše nego da pokušam da izgovorim baš pravo ime nekog od mojih drugova iz ekipe.

Ko vam je omiljeni prijatelj iz tima?

– Bio je Kvinsi Menig. Ima i do toga što obojica pričamo holandski, sada je on otišao, ali svi su tu u ekipi dobri ljudi i jedini smo uz druge.

Da li porodica ili prijatelji dolazili u goste kod Vas?

– Bili su  nekoliko puta. I njima se ovde dopada. Nije onako kao što se može videti na televiziji u nekim zemljama. Kada sam dolazio u Srbiju zbog toga… Recimo ovako, nije kao ono što očekujete gledajući neke programe. Mnogo je lepa ova zemlja.

Pitaju li Vas u Holandiji da im donesete možda dresove Partizana?

– Svi! Svaki moj prijatelj iz Holandije mi traži da donesem dres Partizana sa mojim imenom. Iz grada sam Rajsvijka, blizu Haga, i tamo ima sada mnogo dresova sa grbom Partizana.

Sa Belićem i Markovićem u rat

Primetili smo da je Igor Duljaj lično zvao svakog igrača kojeg je želeo u Partizanu i pričao sa njim pre potpisa. Da li je bilo tako i sa Vama?

– Da, i to je jedan od razloga što sam došao u Partizan. Oduševilo me što je pričao tako iskreno sa mnom. Bio je pošten u tom razgovoru. Rekao mi je šta želi od mene i zbog čega me on hoće u Partizanu. Možda je to bilo i ključno da dođem.

Morate da izaberete između trojice saigrača. Sa jednim idete u rat, sa drugim u provod, a treći je sposoban da Vam okreči kuću…

– Prvo bih rekao Belić, sa njim bih išao u rat. Sada… Od saigrača biram našeg kapitena Svetozara Markovića. Za provod bih izabrao Frenka Kanutea. Kuću bih poverio Aleksandru Šćekiću. Visok je i siguran sam da i to ume.

Nikad ne bih bio trener

Severina je svakako bio najbolji sagovornik Kristijana Belića kada je reč o odlasku u AZ Alkmar. Radilica crno-belih je u januaru potpisala za čuveni holandski klub, a pre nego što je otišao pričao je sa saigračem rođenim upravo u Holandiji.

– Pričao sam sa njim pre nego što je otišao. Rekao sam mu da je napravio odličan korak u karijeri. Svideće mu se Holandija i liga tamo, a blizu mu je i familija.

Zamislite sada situaciju, zvoni Vam telefon, za nekih 20 i više godina i nude Vam da budete trener Partizana. Da li biste prihvatili?

– Nikada. To bi bilo ludo. Mnogo je lepo biti trener, u to ne sumnjam, samo ja sebe ne mogu da zamislim da budem uopšte trener.