Piksi, ovo ti ništa ne valja! Mađari nam održali fudbalski čas usred Beograda: Srbija posustaje u borbi za EURO

Mađarska odnosi sva tri boda iz Beograda, a Srbiju najverovatnije ostavlja da se bori sa Crnom Gorom za mesto u baražu za Evropsko prvenstvo. Srpski fudbaleri su poraženi od Mađara 2:1 na stadionu “Rajko Mitić” u 4. kolu kvalifikacija za EURO.

I da budemo potpuno iskreni, nismo ni zaslužili da ne izgubimo. Ako uzmemo sve u obzir što smo videli tokom 90 i kusur minuta igre, ni bod nisu izabranici selektora Stojkovića zaslužili u ovom meču.

I nema šta, sada je vreme da se pogledamo u oči i priznamo da nešto debelo ne valja u igri srpske reprezentacije, pogotovo nakon učešća na Svetskom prvenstvu.

U Bugarskoj nas je sreća pogledala da golom Lazovića u poslednjem napadu na meču, sada se to nije dogodilo. I zbog toga je pred “Orlovima” imperativ pobede u Kaunasu za tri dana kada se budemo susreli sa Litvancima.

Srbija – Mađarska 1:2
(Šalai a.g. 10 – Varga 34, Orban 36)

Srbija: Vanja Milinković-Savić – Pavlović, Gudelj (Milenković), Veljković – Kostić (Mladenović), Radonjić (Živković), Maksimović, Sergej Milinković-Savić, Tadić (Ilić) – Vlahović (Jović), Mitrović.

Mađarska: Dibus – Lang, Šalaj, Orban – Kerkez (Fiori), Stajls, Nađ (Kato), Nego – Salai, Soboslai – Varga (Adam).

Prvo poluvreme

Bezlično, neagresivno, neambiciozno, pa čak i anemično. Tako bi ukratko moglo da se opiše ono što su fudbaleri Srbije prikazali u prvih 45 minuta duela protiv Mađara. Zato i nije čudo što su na poluvremenu gubili.

Daleko opasniji su bili Mađari, možda nisu stvarali toliko šansi od samog starta ali kad god su se približili našem šesnaestercu to je delovalo kao da mogu svakog časa da zatresu mrežu Vanje Milinkovića-Savića.

Uostalom oni su bili ti koji su i diktirali tok dešavanja na terenu. Srbija jeste povela već u 10. minutu posle autogola Šalaija, ali to je bio bukvalno poklonjen pogodak Piksijevim “Orlovima”.

Takoreći iz prve naše akcije na meču, iskoristili smo loše ispucavanje Mađara i kašnjenje Orbana u postavljanju ofsajd zamke. Lopta je došla do Tadića koji je nesebično dodao do Vlahovića pred kojim je bio prazan gol, ali očajno je šutirao.

Međutim, pratila ga je sreća jer je na taj njegov očajni šut naleteo Šalai i zakucao loptu u sopstvenu mrežu.

Uspela je Srbija da drži nekako to vođstvo narednih 20 i kusur minuta, ali bez ikakvih drugih ambicija. I kada bismo pokušali da uradimo nešto u napadu, to nije ličilo ni na šta. Piksijevo iznenađenje sa Radonjićem u postavi, da pokuša da probija Kerkeza po desnoj strani uopšte nije uspelo.

S druge strane, Mađari su delovali da su opasni iz svake situacije, bilo da je to pozicioni i smireni napad, bilo da je to pokušaj sa krila, bilo da je kontra. Loik Nego je radio po desnoj strani takoreći šta je hteo, falio mu je samo završni pas. I njega je uspeo da pronađe.

Igrao se 34. minut kad je dobio duboku loptu, u trku sa Pavlovićem je bio za delić sekunde brži i uspeo da doda loptu do Salaija koji izlazi jedan na jedan sa Vanjom. Naš golman brani njegov udarac, ali se lopta opet odbija do Salaija koji odmah iz prve dodaje do Varge, a ovaj je lagano plasirao u praznu mrežu.

Igrači u crvenim dresovima nisu ni stigli da se “opasulje”, a već je nova lopta završila u njihovom golu.

Centaršut Negoa, Vanja pogrešno procenjuje let lopte i promašuje boksovanje, odbija se lopta do mađarskih igrača. Adam Lang je šutirao, ali je ispalo dodavanje za zaboravljenog Vilija Orbana u petercu koji postavlja nogu i to je 2:1 za Mađarsku.

Tek nakon toga su krenuli nešto konkretnije da urade srpski reprezentativci, posle 40. minuta i malo izvršili pritisak, bilo je 2 polušanse, ali ništa se nije promenilo u rezultatu.

Drugo poluvreme

Piksi je pokušao odmah na poluvremenu da promeni, shvativši da je napravio grešku u startnoj postavi, i ostavio je u svlačionici Radonjića i Kostića, a na teren po bokovima poslao Mladenovića i Živkovića. I to jeste bio dobar potez.

Čim je sudija dao znak za početak drugog poluvremena Srbija je počela sa pritiskom, dok su Mađari odlučili da brane za njih idealan rezultat.

Naši su jurili, pokušavali, radili sve i nije da nisu stvorili šanse. Imali smo dve idealne, najpre Vlahović levom nogom, a potom i Veljković iz trka glavom. U heroja mađarske selekcije se pretvorio golman Dibus koji je oba puta čudesnim refleksima odbranio.

Osim tih trenutaka i šuteva Gudelja i Milenkovića u sudijskoj nadoknadi vremena, te jednog nepreciznog udarca glavom Vlahovića iz odlične pozicije, sve ostalo što se tiče pritiska i inicijative Srbije se svodilo na dolazak do nekih dvadesetak metara od protivničkog gola i potom komplikovanje svega do iznemoglosti i greške.

A kad već pominjemo greške, možemo reći da ne pamtimo kada smo videli toliko pogrešnih dodavanja kod srpskih fudbalera, i to ničim izazvanih, čak i kod onih najjednostavnijih.

Posebna priča je i Mitrovićevo ignorisanje Andrije Živkovića kada smo bili u situaciji za polukontru, Umesto da doda krilnom fudbaleru PAOK-a koji je imao pred sobom “livadu” po desnoj strani, on se odlučivao za Mladenovića na levoj, gde je bila najveća koncentracija mađarskih igrača.

Tako dva puta u drugom poluvremenu?!

Selektor Stojković sada mora da prizna da mnogo toga škripi u igri naše nacionalne selekcije i ovo nije usamljen primer, već se loša igra ponavlja iz meča u meč, da ne kažemo da igramo samo gore iz utakmice u utakmicu.

I ne samo da prizna. Već i da počne da traži rešenja i to ekspresna. Jer posle ovakve igre i one protiv Bugarske, pa i pre toga u Podgorici, ne deluje da možemo da budemo optimisti i za meč sa Litvancima koji igramo u nedelju u Kaunasu, a u kome je pobeda moranje.