Rasim Ljajić je glavni kandidat da postane novi predsednik Partizana, a sada se prvi put posle te izlaska te činjenice oglasio opširnije u javnosti.
On je dao intervju za Kurir, i odmah otkrio da će tražiti odlaganje skupštine kluba, koja je zakazana za 11. oktobar, jer je to jedan od preduslova da preuzme ovu funkciju.
Koliko iznose obaveze koje sad Partizan mora da izmiri zbog UEFA monitoringa?
– Nisam video nikakve papire, ali po onome što sam čuo, ukupan dug Partizana je oko 60 miliona evra, a da bi prošli monitoring UEFA, potrebno je najmanje pet miliona, a do kraja godine još pet miliona evra – poručio je Ljajić, što znači da su Vučelić i Vazura samo produbili minus koji su zatekli kad su dolazili, a koji je tada bio čak i više nego petostruko manji.
Njegova uloga u klubu
Jesu li sad stvari malo jasnije kad je reč o njegovoj budućoj ulozi u FK Partizan, glasilo je pitanje novinara:
– Jedino mi je jasnije zašto ljudi ne prihvataju da se angažuju za rukovodeće pozicije u FK Partizan. Naime, stanje je mnogo teže nego što sam mogao i da pretpostavim. Moja ljubav prema Partizanu i fudbalu uopšte možda jeste iracionalna, ali sam se trudio da u javnim poslovima budem uvek s dve noge na zemlji i krajnje pragmatičan. A to znači da sam spreman da se upustim u ovu avanturu samo pod određenim uslovima.
– Kao prvo, da se odloži skupština koja je zakazana za 11. oktobar, a kao drugo, da se nova uprava bira po novom statutu, jer je ovaj stari potpuno anahron i u startu uvodi dvovlašće u funkcionisanju kluba. Tako je po sadašnjem normativnom aktu predsednik kluba engleska kraljica, bez ikakvih ovlašćenja, a generalni direktor je faktički premijer sa svim operativnim kapacitetima. Možda ja ne izgledam suviše pametno, ali da se baš kopčam otpozadi, glupo je i pomisliti.
Da li je svestan u šta se upušta?
– Ulazak u Partizan u ovim uslovima isto je kao da ulazite u hladnu, mutnu i brzu vodu, a treba da se dočepate druge obale. Preko 90 odsto mojih prijatelja se hvatalo za glavu kad su uopšte čuli da razmišljam da se kandidujem. Partizan je danas klub sa evropskim platama, balkansko-socijalističkom organizacijom i afričkim rezultatima. Dakle, već propast u najavi. I ne radi se tu samo o finansijskoj dubiozi već i o nakaradno postavljenom čitavom sistemu po kojem klub funkcioniše, o starom modelu poslovanja preduzeća da je to svačija i ničija svojina, ili, što je još gore, da je to alajbegova slama iz koje se samo uzima. Pa, presušilo bi i da se radi o Dojče banci.
– Treća stvar, možda jednako teška kao i prethodna, mnogo su poremećeni međuljudski odnosi, posebno kad su u pitanju bivši igrači, jer oni koji su van kluba smatraju da zaslužuju da budu umesto onih koji su u klubu. Ni Partizan, kao i nijedan drugi naš klub, ne može i ne sme da funkcioniše kao zavod za zapošljavanje ili zbrinjavanje bivših fudbalera. Oni svakako imaju svoje mesto u klubu, naročito sportskom delu, od rada sa mladim kategorijama, skauting službe, preko trenera, do sportskog direktora. U upravi kluba takođe treba da bude mesta za bivše igrače, kao i u skupštini, ali moraju i oni da shvate da se ne živi od stare slave. Partizan je mnogima od njih mnogo više dao i ovo je vreme kada i oni svojim angažmanom treba da pomognu da Partizan stane na zelenu granu.
Fudbal 
