Rušenje San Sira će trajati duže nego što se mislilo – a sve zbog azbesta i drugih opasnih primesa

Pisali smo vam već da će se rušiti San Siro u Milanu, te da će Inter i Milan izgraditi novi stadion.

Sada su isplivale neke interesantne informacije o građevinskom projektu kojim će sve biti realizovano.

Ono što je jako važno – gradnja novog San Sira podrazumeva rušenje čak 75-80% starog stadiona. Kako Italijani ruše građevine stare i do 100 godina, koliko su stari neki delovi San Sira? Koliko će sve koštati, a koliko će trajati?

Kako piše italijanska Gazeta, procenjuje se da će troškovi samo rušenja stadiona dostići 80 miliona evra, a da će se umesto dve nedelje, projekat otegnuti na 2-4 meseca.

– Rušenje se vrši mehaničkim mašinama – kaže Roberto Spanjolo, koji je bio jedini koordinator građevinskog projekta za novi stadion Atalante, realizovan nakon delimičnog rušenja prethodnog objekta.

– Prva faza se zove “strip-aut”: eliminišu se elementi koji su strani betonu, kao što su staklo, barijere, parapeti, vrata. Druga faza je stvarno rušenje, u kojoj se struktura ruši pomoću mamutskih klešta. Treća faza je drobljenje: na zemlji se beton stanjuje i odvaja od armature.

U Bergamu su srušili samo dve tribine, ali princip je isti kao i onaj koji se primenjuje na radove na San Siru. Ono što je od ključne važnosti, na Meaci se neće koristiti eksploziv.

Rušenje će početi od krova i nastaviće se nadole, tvrdi Gazeta delo Sport. Prvo bi se uklonio treći prsten, zatim drugi, pa prvi.

Spanjolo procenjuje vreme potrebno za rušenje tri četvrtine stadiona:

• Dva do četiri meseca. Sve smo srušili za 15 dana, ali nema poređenja. San Siro je mnogo veći i operacija je složenija.

Kako dalje prenosi već pomenuti izvor, poteškoća leži i u potrebi da se sačuva deo strukture, jer projekat Milana i Intera zahteva da jugoistočni deo tribine ostane praktično netaknut. Tribina bi se koristila za promo događaje, proslave, gala večeri, uz modernu zgradu sa prodavnicama i muzejima.

Sve ovo izgleda lepo je Spanjolo objasnio, ali nije kao da je jednostavno. Naprotiv…

San Siro je izgrađen 1920-ih, a Italijani znaju da su baš zbog toga potrebne hemijske analize, kojima će se proceniti opasnost od lučenja određenih štetnih supstanci u vazduh grada Milana:

– U to vreme su se u građevini kao dodaci materijalima koristile primese hroma i sulfata. Ovaj materijal se mora odvojiti i odneti na specijalizovane deponije. Azbest? Može ga biti u krovu koji se eliminiše u prvoj fazi – ističe Spanjolo.

– U ovoj fazi, u odlaganju šuta, postoji nezanemarljiv deo troškova. Beton se gomila, drobi manjim mašinama i transportuje. Sav materijal se odnosi na deponiju, neke supstance na specijalne i veoma skupe deponije.

– Problem za sve je pronalaženje deponija koje prihvataju materijal, jer sve imaju ograničenja koja se ne smeju prekoračiti – kaže Spanjolo.

Ostale informacije o gradnji novog stadiona Intera i Milana možete pronaći OVDE.