Srbija je pobedila Austriju 2:0 i opstala u A diviziji Lige nacija, a verovatno ni igrači, ni stručni štab, ponajmanje navijači ne znaju kako. Golman gostiju Aleksander Šlager je “poklonio” gol Nemanji Maksimoviću za koji će se ispostaviti da je prelomio revanš.
Ako ćemo po igri, ne da “Orlovi” nisu zaslužili pobedu na stadionu “Rajko Mitić”, već su zaslužili i poraz. Pogotovo ako se uzme period upravo do tog 56. minuta kada se dogodio kiks austrijskog čuvara mreže.
Bilo je loših poluvremena, ali ovo je bilo najgore pod Piksijem
Prvo poluvreme je toliko bilo katastrofalno da je utisak bio kao da se naši igrači uopšte nisu pojavili na terenu. Austrijanci su imali duplo veći posed lopte, konstantno se igralo na našoj polovini, u jednom trenutku je ličilo i na “viktorije” pred Rajkovićevim golom.
Na prste jedne ruke možemo prebrojati koliko su uopšte puta srpski reprezentativci prešli na protivničku polovinu u prvih 45 minuta. Ne sećamo se kad je poslednji put neko baš toliko bio dominantan protiv Srbije na njenom terenu, čak ni Španci u onom meču na startu grupne faze Lige nacija.
Srećom, Austrijanci to nisu uspeli da materijalizuju, štaviše slabo su svoju terensku nadmoć pretvarali i u šanse. Bile su 2-3 prilike, pogotovo ona jedna u samom finišu prvog dela kada je Rajković sjajno odbranio. Kakva je situacija na terenu bila dovoljno je pogledati statistiku na poluvremenu.
Možda je to i bila taktika selektora Stojkovića da u prvom poluvremenu pre svega sačuvamo svoju mrežu, ali sigurno deo toga nije bilo da budemo baš toliko inferiorni.
Piksi je onda na poluvremenu odlučio da zaigra ofanzivnije. Ubacio je Luku Jovića kao drugog napadača uz Vlahovića, i Stefana Mitrovića koji je na desnoj strani zamenio izuzetno lošeg Aleksu Terzića. I to će se ispostaviti da su bili ključni potezi.
Ni iz čega do gola koji je sve promenio
Doduše, nije to odmah donelo promenu i boljitak. Kao što rekosmo, vodeći gol smo dali ni iz čega, osim borbenosti i upornosti Nemanje Maksimovića. Vezista Panatinaikosa je izvršio pritisak na golmana koji je dobio povratnu loptu i uplašio ga, pobegla mu je lopta. Imali smo i sreće da se potom odbije od stative u noge Maksimoviću koji ju je ubacio u gol.
Promenilo je to situaciju na terenu za 180 stepeni. Srbi su postali agresivniji, poletniji, rastrčaniji, sa boljom idejom, Stefan Mitrović je bio neuhvatljiv po desnoj strani. Upravo on nam je i olakšao posao od 68. minuta kad je srušen ispred šesnaesterca. Sudija je najpre pokazao na penal, ali je potom otišao da pogleda snimak i promenio odluku, jer je faul ipak bio ispred kaznenog prostora. Međutim, kao poslednji igrač odbrane Trauner je dobio direktan crveni karton, a mi smo dobili igrača više.
Brojčano oslabljeni, a u zaostatku, gosti su morali da postanu ofanzivniji i to nam je otvorilo mogućnost za kontre. Jedna takva je završena golom Dušana Vlahovića.
Čarolija Samardžića i poništen gol Vlahovića
Jović je prosledio loptu Živkoviću, a ovaj proigrao Samardžića koji još jednom demonstrira raskošni talenat izbacivši lažnjakom dvojicu Austrijanaca. Međutim, hteo je efektno da podbode loptu preko golmana, pogodio je prečku, a lopta se vratila Vlahoviću koji ju je ubacio u mrežu.
Nažalost, iz VAR sobe je stiglo obaveštenje da je napadač Juventusa sa pola stopala bio u ofsajdu u trenutku Samardžićevog šuta. Bolje bi bilo da je vezista Atalante šutirao direktno.
Sreća je ipak vratila Vlahoviću
No, ako tada nije bila sreća uz Vlahovića, vratila mu je u 90. minutu. Ponovo kontranapad i ponovo sjajno dodavanje Jovića, u pravi čas, a Vlahović rutinski rešava pitanje pobednika. Ofsajda ovog puta nije bilo.
Srbija je tako opstala u najjačem rangu Lige nacija, a za to će biti i nagrađena sa milion i po evra.
Fudbal 
